Oslo

Počinje nedelja saopštavanja imena dobitnika Nobelovih nagrada

Ovogodišnja sezona dodeljivanja Nobelovih nagrada počinje danas objavljivanjem imena laureata za medicinu, a kao i svake godine, nagrade za mir i književnost izazivaju najveću pažnju.

Nobelove nagrade se ove godine dodeljuju u svetlu daljeg sukoba u Ukrajini, napora rešavanja sukoba na Bliskom istoku, širenja tehnologija veštačke inteligencije i klimatskih promena.

Po tradiciji u ponedeljak će biti saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, u utorak za fiziku, u sredu za hemiju, u četvrtak za književnost i u petak za mir. Narednog ponedeljka biće saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju.

Nobelove nagrade uvedene su zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu, pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za pojedince koji su dali najznačajniji doprinos čovečanstvu.

On je u Parizu 1895, godinu pred smrt, u svoj testament uneo želju da bude osnovan Nobelov fond iz kojeg bi se dodeljivale nagrade najzaslužnijima.

Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, medju kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.

Povodom 300. godišnice, Centralna banka Švedske je 1969. godine ustanovila i Nobelovu nagradu za ekonomiju.

Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra), a novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.

Ceremonija uručenja nagrada tradicionalno je 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.

Nobelove nagrade su prošle godine dobili:

- za mir - Marija Korina Mačado (Maraa Corina Machado), liderka opozicije u Venecuelu, za promovisanje demokratskih prava

- za medicinu - Meri Brunkov (Mary E. Brunkow), Fred Ramsdel (Fred Ramsdell) i Šimon Sakaguči (Shimon Sakaguchi) za otkrića u perifernoj imunološkoj toleranciji

- za fiziku - Džon Klark (John Clarke), Mišel Devore (Michel H. Devoret) i Džon Martinis (John) za rad u oblasti kvantne fizike

- za hemiju - Susumu Kitagava, Ričard Robson (Richard Robson) i Omar Jagi za razvoj posebnih materijala koji hvataju gasove

- za književnost - mađarski pisac Laslo Krasnahorkai (Laszlo Krasznahorkai)

- za ekonomiju - Joel Mokir (Mokyr), Filip Agion (Philippe Aghion) i Piter Howit (Peter Howitt).