Laži, mrzi, optuži… i budi prihvatljiv

Zabrana, izopštavanje, osuda, progon, kažnjavanje… sve je u repertoaru današnjice takozvanih savremenih društava i podjednako takozvanih naprednih, uređenih država. Ono što se donedavno smatralo osobenošću davnih epoha ili civilizacija izniklih na rigidnim pravilima koja su u određenoj meri i dalje prisutna postalo je uobičajeno u zapadnom svetu.

Netolerancija prema stavovima pojedinaca, uglavnom zasnovana kao reakcija na mišljenje znanih ličnosti, postalo je opšte mesto. Zahvaljujući savremenim medijima, kazne se donose ekspresno. I podrazumevaju poziv na bojkot, prokazivanje, zabranu učešća u javnom životu, debatama, nastupima…

"Danas uopšte nije lako imati mišljenje koje se razlikuje od opšteg, a hteli mi da priznamo ili ne, sloboda govora polako prestaje da postoji.“

Ova rečenica nije citat određenog pojedinca; dosad su je u više navrata izgovarali misleći pojedinci koji su se, svako na svoj način, suočili sa svojevrsnim pozivom na odmazdu zbog iznetih ličnih stavova. Njihova "krivica“ nije u tome što su nekoga uvredili ili omalovažili, već prosto zbog toga što se određenim grupama njihovo mišljenje ili postupanje ne dopada.

Nazovikorektno iliti poželjno razmišljanje pred javnošću poslednjih godina sve više predstavlja šetnju kroz minsko polje. Javno iznošenje stavova o škakljivim temama seksualnih orijentacija, rodnoj ravnopravnosti, rasi, veroispovesti, pravima manjina, pojedinih grupa… nosi opasnost uskakanja u arenu mržnje spram koje se tolerantnim mogu nazvati navijački izlivi besa.

Nova žrtva preterane političke korektnosti je čuveni književni junak

"Hod po jajima"

"Hod po jajima"

Scena 10.09.2022. 20:25

Nova žrtva preterane političke korektnosti je čuveni književni junak

Prelazak granice

Javnim ličnostima iz bilo kojeg segmenta društvenog života danas je veoma teško da iznesu stav koji nije oivičen dizginima "prihvatljivosti“. To ih, prosto, primorava da ne govore istinu, ono što zaista misle ili osećaju, već da nevoljno ponavljaju nametnute mantre.

Ukoliko ne ćute, prinuđeni su da pred javnošću lažu sebe kako ne bi potencijalno uvredili nekog s drugačijim mišljenjem. S druge strane, time bivaju izvrgnuti podsmehu sebi bliskog okruženja, ukućana, prijatelja, rođaka, koji odlično znaju da javno izgovoreno nije njihov, već iz bojazni od odmazde prihvaćeni stav drugih.

Ne tako davno o ovoj temi je za "Ekspres“ govorio profesor dr Majkl Keren, dekan Fakulteta za komunikacije, društvo i upravljanje pri izraelskom Akademskom koledžu "Emek Jezreel“ i profesor emeritus na Univerzitetu u Kalgariju. Između ostalog, osvrnuo se na sve učestalije postavljanje granica za javne istupe istaknutih intelektualaca:  

"Javni intelektualci treba da iznose svoje mišljenje kao pojedinci. Jednom kada počnu da iznose svoje mišljenje kao deo gomile, da ne kažem rulje, oni prelaze te granice… Tada dolazimo u veliku opasnost. Baš kao što je slučaj sa fenomenom političke korektnosti koji je, rekao bih, prešao određene granice.“

Govoreći o tome šta bi uopšte trebalo da znači pojam političke korektnosti i šta su negativne strane, dr Keren kaže:

"Politička korektnost je, u osnovi, u određenom smislu neka vrsta čistunstva, puritanstva, koje je postalo banalno, otrcano. To je opasno jer ako imate javnog intelektualca koji javno nastupi i iznese neko mišljenje koje je politički nekorektno, ali je istinito, ne bi trebalo da zbog toga bude odbačen… Kada ste veoma politički korektni jer imate obzira prema drugima, to je u osnovi pozitivno. Ali, onda postajete politički nekorektni prema onima koji krše tu političku korektnost.“

Do koje mere se, a pojedini bi je bez ustručavanja nazvali iracionalnom, banalizuju zahtevi za takozvanu korektnost, verovatno najbolje ilustruju primeri crtanih filmova koji od pre nekoliko godina doživljavaju "reviziju“. Tako se na početku "Diznijevih“ crtaća "Dambo“, "Petar Pan“ i "Knjiga o džungli“ prikazuje upozorenje o stereotipima koje ovi filmovi prikazuju: "Ovaj program sadrži negativne opise i ljudi i kultura“, "Ovi stereotipi su bili pogrešni tada, a i sada su“.

U obrazloženju je ova kompanija navela da umesto da skroz ukloni crtaće, oni žele da svi prepoznaju negativne uticaje iz kojih treba "učiti i koji treba da podstaknu na razgovor“.

Crtani film "Mačke iz visokog društva“ prikazuje mačku kao Azijata koji svira klavir štapićima, dok u "Petru Panu“ Indijance nazivaju "crvenokošcima“. U "Mazi i Lunji“ stoji isto upozorenje o rasizmu; u crtaću su dve sijamske mačke, Si i Em, predstavljene kroz azijatske stereotipe, a scena u kafileriji portretiše čivavu Pedra iz Meksika i ruskog hrta Borisa. Neki crtani filmovi, poput "Pesme o jugu“, uopšte nisu dostupni za emitovanje na kanalu "Dizni plus“.

Optužbe su iznete i na račun crtaća "Tom i Džeri“, "Saut park“, "Simpsonovi“…

Ekstremnija situacija nastala je kada je britanski "Tajms“ objavio da ruska animirana serija "Maša i medved“, veoma popularna širom sveta, a samo u Engleskoj na jutjub kanalu ima više od četiri miliona pretplatnika, predstavlja rusku propagandu, loše utiče na svest dece i, prema rečima profesora Pritoma Hobemagijema iz Talina, "predstavlja deo kampanje koja ugrožava nacionalnu bezbednost Estonije“.

U sklopu priče citiran je i Entoni Gilis, specijalista za bezbednost na Univerzitetu Bakingem: "Maša je drska, pomalo i nesnosna, ali je veoma odlučna… Pokušava da radi više stvari istovremeno. Nije preterivanje ako je poredimo s Putinom.“

NIK KEJV: Politička korektnost je najnesrećnija religija sveta

Scena 17.08.2020. 15:58

NIK KEJV: Politička korektnost je najnesrećnija religija sveta

Gnusna osveta

Kao očekivano pogubnu posledicu "iskakanja“ iz šina političke korektnosti pre neku godinu izrodila se i "cancel kultura“, na srpskom rečeno kultura poništavanja, izbacivanja "neprikladnih“ osoba iz javnog života, pozivanje na njihov bojkot i osudu. Slobodnomisleći je ocenjuju kao izrazito opasnu i toksičnu, upoređujući je s mentalitetom rulje. 

Pre dve godine meta optužbi postala je Dž. K. Rouling, autorka romana o Hariju Poteru. Jedini "greh“ bio je što se na Tviteru usprotivila izrazu "ljudi koji menstruiraju“, a koji umesto pojma "žena“ odnedavno koriste neke rodne grupe kao transinkluzivni izraz!

Roulingova je napisala na Tviteru, gde ima 14,5 miliona pratilaca:

"Ljudi koji menstruiraju! Sigurna sam da je nekad postojala reč za te ljude. Neka mi neko pomogne.“ Dodala je da biološki rod, odnosno medicinska klasifikacija dodeljena po rođenju koju određuju anatomija, hormoni i hromozomi, mora biti zaštićen.

Potom su glavni glumac u filmovima o Hariju Poteru, te još nekoliko glumaca iz ovih filmova, kritikovali njen stav da "trans žene nisu žene“.

Posle nekoliko dana Roulingova je objavila opsežan esej na svom sajtu objasnivši rezonovanje o rodnom identitetu. Objasnila je da je deo njene motivacije da govori o ovome to što je zagovornica isključivih mesta za biološke žene (kao što su zatvori i toaleti) i kao žrtva zlostavljanja, te da "ožiljci koji ostanu posle nasilja i seksualnih napada ne nestaju“.

Potom je oko 150 pisaca, akademika i aktivista, među kojima su uz Roulingovu bili Salman Ruždi i Margaret Atvud, uputilo otvoreno pismo osudivši kulturu otkazivanja i "ograničavanje rasprave“. Naveli su da društvene mreže imaju izvesnu snagu kad treba da se dođe do pozitivnih promena, ali i istakli rizik od prihvatanja kulture otkazivanja.

U pismu kažu da porast "javnog sramoćenja i izopštavanja“ i "zaslepljena moralna isključivost“ nisu korisni po pravičnost ili diskusiju:

"Slobodna razmena informacija i ideja, žila kucavica liberalnog društva, svakodnevno se sve više sužava... Već plaćamo cenu manjom spremnošću na rizik među piscima, umetnicima i novinarima koji se plaše za svoju finansijsku sigurnost ukoliko odstupe od konsenzusa ili čak ne pokažu dovoljnu revnost u slaganju.“

Nekada Donald Tramp, a sada transrodna milionerka

Mis univerzuma

Mis univerzuma

Život 27.10.2022. 14:28

Nekada Donald Tramp, a sada transrodna milionerka

Primer za nepripadnost "ispravnoj strani“ jeste i britanska filozofkinja Ketlin Stok sa Saseks univerziteta. Stokova je deklarisana feministkinja i spada u trezveni pravac analitičke filozofije. Njen "greh“ bio je što je u javnoj debati o rodu zastupala stav da se biološki pol jedne osobe ne može proglasiti nevažećim kroz akt jednostavnog preimenovanja u dokumentima. Iako njenu argumentaciju potkrepljuju genetika i humana biologija, Stokova je došla na glas da je transfobna, a nakon medijskog progona napustila je univerzitet.

Ali, nije se predala, već se uključila u otpor teroru otkazivanja. Prešla je na novoosnovani Univerzitet Ostin u Teksasu koji se doživljava kao mesto slobodne akademske reči u vreme sve užih javnih diskursa. Naravno, nije se moglo izbeći da teksaski univerzitet odmah bude etiketiran kao inicijativa konzervativnih akademika nove desnice.

Oni koji su sve to osetili na vlastitoj koži kažu da je to destruktivan oblik javnog ponižavanja. Onlajn kampanje mogu da okončaju njihove karijere pozivima na bojkot njihovog dela, odvraćanjem od sponzorskih ugovora i ugrožavanjem životnih primanja, a hiljade ljudi krene da ih slede.

"Želim da govorim o tome koliko je gnusna kultura otkazivanja, zato što znam kako to izgleda“, ispričao je Meni Gutijerez, slavni šminker sa milionima pratilaca na internetu. Nakon što se njegova svađa sa drugim šminkerom na internetu otrgla kontroli, Gutijerez je postao žrtva besne internet rulje – preko noći je izgubio stotine hiljada pratilaca i vredne sponzorske ugovore:

"Ne mogu ni da zamislim da neko dobije samo delić mržnje koju sam ja dobio. Napravite jednu grešku i više ne možete da se vratite. Nema druge šanse, nema praštanja.“

O ovoj temi oglasio se i bivši američki predsednik Barak Obama, ukazujući na opasnost da će ljudi postati krajnje osuđujući prema drugima: "Ljudi koji rade dobre stvari imaju mane. Ljudi sa kojima se ne slažete i dalje vole svoju decu i imaju neke stvari koje su zajedničke sa vama.“

Transrodni sportisti, ipak, ne mogu da nastupaju

Amerika

Amerika

Sport 26.03.2022. 21:10

Transrodni sportisti, ipak, ne mogu da nastupaju

Istina je važnija

O pokretu neobuzdanih strasti u magazinu "Pragmatikus“ oštar tekst objavio je jedan od većih živućih evropskih filozofa, Austrijanac Konrad Paul Lisman. Između ostalog, napisao je:

"Već neko vreme se čisti i rasprema. Prljave misli i reči se stavljaju na indeks, nepodobni autori i naučnici proganjaju, govornici se prekidaju u pola reči, spomenici ruše, iz programa pozorišnih i operskih kuća se izbacuju rasistički i seksistički komadi. Muzeji vraćaju umetnost iz dalekih krajeva i distanciraju se od nekad moćnih muškaraca i žena bele kože koji su ih donosili. Literarna dela davno napisana prepravljaju se po moralnim merilima današnjice. Donedavno podzastupljene etičke, religiozne i seksualne grupe ne žele samo da se njihov glas čuje, to već imaju, nego im je pre svega namera da drugima zatvore usta.

Ono što u malim akademskim krugovima važi za moralno dobro i politički korektno sad postaje opšta mera stvari koja ne trpi nikakav otpor, nikakvu primedbu. Emocije, afekti i shvatanje subjektivne povređenosti kod ljudi koji se osećaju diskriminisanima danas su faktor koji određuje programe izdavačkih kuća i uređivačku politiku medija, ruši naučne karijere, bira prevodioce po ključu, diktira muzički i literarni kanon, odlučuje kako će se zvati ulice, kakvi će spomenici stajati u javnom prostoru. Čak se i važne istorijske ličnosti koje nisu delovale potpuno moralno ispravno u svom vremenu – a koja jeste! – proteruju u skromne fusnote u školskim i univerzitetskim programima.

Bes je zahvatio duhovni život zapadnog sveta, bes koji se ne zaustavlja ni pred čim. Aktivistima nije do toga da se sa upitnim pozicijama, nezgodnim misliocima, ambivalentnim umetničkim delima bave kritički ili polemički. Ne, oni ne razgovaraju i ne ubeđuju, nije njima do debate. Njihova namera je samo da se ljudima začepe usta, a sporni objekti unište. Sve sporno bi da eliminišu, izbrišu i bace; sve da otkažu i ’kenseluju’!“

Prema uverenju dr Kerena, istina je neuporedivo važnija od političke korektnosti:

"Bio sam u Južnoj Africi i posetio sam zatvor u kojem je Nelson Mandela proveo 28 godina zatvoren u ćeliji. Kada to vidite, zaista počinjete da razumete zbog čega su crnci dobijali poriv i želju za osvetom protiv belaca koji su sprovodili politiku aparthejda. A onda se pojavio nadbiskup Dezmond Tutu koji je uspostavio Komisiju za istinu i pomirenje. On je rekao nešto što smatram zaista istinski važnim. Rekao je da je aparthejd bio zasnovan na lažima i da, ako zaista želite da izgradite novu Južnu Afriku, morate da je gradite na istini. Zato je istinu i postavio na mnogo više mesto i dao joj mnogo više na važnosti i vrednosti u odnosu na osvetu. To je bila veoma važna poruka koju svet još nije u potpunosti prihvatio. Mi smo još uvek često više vođeni željom za osvetom nego traganjem za istinom.“