Preporuka za čitanje

Miljenko Jergović je prvi novinski tekst objavio 1983, a prvu pesničku zbirku "Opservatorija Varšava“ 1988. Pored zbirki priča: "Sarajevski Marlboro“, "Mama Leone“, "Inšallah Madona, Inšallah“, napisao je desetak romana, među kojima su "Vjetrogonja Babukić i njegovo doba“, "Rod“, "Dvori od oraha“, "Otac“ i "Ruta Tannenbaum“.

Poljski prevod njegovog romana "Srda pjeva, u sumrak, na Duhove“ dobio je 2012. u Vroclavu književnu nagradu "Angelus“ za najbolju knjigu Srednje Evrope. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika. Živi na selu nedaleko od Zagreba.

Roman "Dvori od oraha“ je obrnuta hronologija života žene koja je 2001. umrla u Dubrovniku u svojoj 97. godini. Započinje XV poglavljem tj. njenom smrću, a završava I poglavljem koje je ujedno njeno rođenje. Figurativno, prvo poglavlje je kraj knjige, a rođenje jedine kćeri u porodici Sikirić zapravo je kraj.

Pisac koristi obrnutu hronologiju u kojoj smrt postaje grandiozni početak. Kroz priču Regine Delavale u romanu se rekonstruiše intimno viđenje istorije srebrnog, 20. veka, tačnije ere koja je počela 1878. austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine, a završila ratovima iz devedesetih.

Miljenko Jergović: Nije časno ćutati ako ste u manjini

Intervju

Intervju

Scena 19.03.2022. 06:05

Miljenko Jergović: Nije časno ćutati ako ste u manjini

U stan Regine Delavale uletela je granata i izazvala požar, koji nikad nije saniran, već su luda Mande, njena ćerka i unuci živeli gledajući u crne tavanice i još crnja ulja na platnu, u stanu bez nameštaja. U čija su nedra tada ubačene proste postelje ukućana nalik partizanskoj poljskoj bolnici.

Priča se događa u Dubrovniku, Sarajevu, Trstu, Parizu, Beču, tamo gde je porodična i istorijska nužda vodila porodice Sikirić i Delavale.

Dve su istorijske ličnosti zasolile Jergovićeve fiktivne junake – Sigmund Frojd i Draža Mihailović.

Momenti istorijskih događaja viđenih očima Sikirića ili Delavala – Titova, Staljinova, Al Kaponeova smrt, pad velikog cepelina prvozvanog nebeski Titanik, ratovi, hajdučija, lažni karavani koji nikad nisu videli Smrdan karaulu, ustaška, četnička, partizanska klanja i preki sudovi, hapšenja tajne policije potomaka onih predaka koji se nisu rodili kao Sloveni, već behu Nemci i Jevreji, atentat u Sarajevu, velika glad, slom Austrougarske carevine...

Ljubivoje Ršumović: "Ja sam mačor u rerni"

Intervju

Intervju

Scena 27.05.2022. 15:05

Ljubivoje Ršumović: "Ja sam mačor u rerni"

Koga je ljubila Regina Delavale, jednoga ili više muževa, i šta ju je sprečilo da obuče crninu nakon što je postala udovica, da je nikad više ne skine? Kakva je ćerka, unuka, sestra, majka, tašta i nona bila, kakva sagovornica, a kakva u svojoj kleti, kad ćuti? Kog brata je najviše volela? Koji je završio kao veleprodavac kraskog i francuskog sira, a koji kao krčmar ili psihijatrijski bolesnik u ludnici Jagomir, ali ne pre svog legendarnog neuropsihijatra?

Ako bismo život Regine Delavale ispričali hronološki, videli bismo prosečan ljudski vek ispunjen olujama, gubicima, izdajama i velikom istorijom koja se seiri i gnezdi u domovima i snovima malih ljudi.

Retrogradno kretanje ove knjige je kao i svako prividno kretanje unazad, dokazano jedna optička iluzija. Jer svako Jergovićevo pripovedanje je vanserijsko umeće, napredno, skoro pa avangardno. Veliko i savršeno, nalik na maestralnu igračku izrađenu rukom majstora Augusta na osnovu nacrta iz knjige "Moderni interieri gradova budućnosti“ i neobične narudžbine da mu je slobodno kakvu će igračku da napravi za nerođeno dete nepoznatog pola.

Reginu Sikirić, rođenu 5. aprila 1905. u Dubrovniku, u 4 sata po podne sačekali su nikad viđeni dvori od oraha. Sudbina joj je bila da poživi 97 leta u istom gradu, kao da je za njega lancima vezana.

Miljenko Jergović: "Dvori od oraha“; izdavač: "Booka“