“SADA VIŠE NEMA RIBE”: Reke Azije postaju crne

“SADA VIŠE NEMA RIBE”: Reke Azije postaju crne

EPA/FRANCIS R. MALASIG


Haji Muhammad Abdus Salam seća se svoje mladosti u Dhaki, pre dolaska fabrika.

“Kada sam bio mlad, ovde nije bilo fabrika odeće. Bavili smo se poljoprivredom i lovili ribe. Bilo je jako lepo”, rekao je. Reka koja teče tim područjem je sada crna poput mastila, zagađena otpadnim vodama iz fabrike odeće, prenosi Index. hr.

“Sada više nema ribe. Voda je toliko zagađena da naša deca i unuci ne mogu da imaju isto iskustvo”, kazao je Salam.

Bangladeš je drugo najveće svetsko središte proizvodnje odeće nakon Kine, a 2019. je prihod od izvoza odeće iznosio 34 milijarde dolara. Odeća koja se proizvede i oboji u Bangladešu često završi u mnogim trgovinama širom SAD i Evrope.

Povezane vesti – Kasno je, kolaps je počeo

Kupci prilikom nabavke najnovijih sezonskih trendova retko kad razmišljaju o poreklu trenutno popularnih boja, a ni o tome koliko one mogu biti toksične za okolinu.

Posledice modne industrije

Modna industrija odgovorna je za do petinu industrijskog zagađenja vode, delimično zahvaljujući slaboj ekološkoj regulaciji u zemljama poput Bangladeša gde se otpadne vode obično izbacuju pravo u reke i potoke. Taj otpadni materijal često je mešavina kancerogenih hemikalija, boja, soli i teških metala koji ne samo da štete okolini već i zagađuju važne izvore pitke vode.

Ministarstvo okoline, šume i klimatskih promena Bangladeša izjavilo je kako “nastoji da umanji negativni učinak na okolinu najvećih izvoznih sektora, uključujući industrije odeće i tekstila”.

Ministar Shahab Uddin rekao je za CNN da vlasti preduzimaju niz mera za rešavanje zagađenja, uključujući nadopunu zakona o očuvanju i okolini, izricanje kazni zagađivačima, praćenje kvaliteta vode i rad na pročišćavanju voda.

Toksičnost boje

Modna industrija godišnje koristi oko 93 milijarde kubnih metara vode, što je dovoljno da se napuni 37 miliona olimpijskih bazena. Uz završnu obradu, proces bojanja je deo proizvodnje koji najviše zagađuje okolinu.

Završna obrada je kada se na tkaninu nanose hemikalije ili tretmani kako bi se postigao željeni izgled ili osećaj; poput izbeljivanja, omekšavanja ili postizanja vodootpornosti.

Povezane vesti – Zbog visokih temperatura odlomio se ogromni glečer na Grenlandu

Tokom bojanja koriste se velike količine vode i hemikalija kako bi se osiguralo da se boja veže za tkaninu i da ne bledi tokom pranja.

Uzmimo za primer  farmeriki. Prema podacima Ujedinjenih nacija, tokom proizvodnje jednog para farmerki potroši se oko 7500 litara vode – od uzgoja pamuka do gotovog proizvoda.

Da bi se osigurala njihova plava boja, tkanina se više puta umače u ogromne kante sintetičke indigo boje. Nakon bojenja farmerke se obrađuju i peru s većim brojem hbemikalija kako bi se omekšala. Za postizanje izbledelog, odnosno “istrošenog” izgleda, farmerke se dodatno umaču u kemijske kupke u kojima se koriste kiseline, enzimi, izbeljivači i formaldehid.

Pomama za novim trendovima

Ipak farmerke nisu jedini zagađivači.

“Svake godine modna industrija mora da predstavi nove boje”, rekao je kineski ekolog Ma Jun i dodao kako “se prilikom izrade novih boja upotrebljavaju dodatne hemikalij”.

Shutterstock

Shutterstock

Jednom kada završe s obradom materijala, fabrike je najlakše da otpadne vode pune hemikalija izbace u obližnje reke i jezera. Mada nisu sve hemikalije koje se koriste u industriji tekstila opasne, Svetska banka identifikovala je 72 otrovna sastojka koji se koriste u bojenju tkanine. Kada dođu u reke ili jezera, ti se sastojci akumuliraju do te mere da sprječavaju prodor svetlosti na površinu. Time se smanjuje sposobnost fotosinteze kod biljaka i pada nivoa kiseonika u vodi, nakon čega dolazi do umiranja riba i biljaka.

Povezane vesti – EU uvodi porez na plastični otpad kao deo plana za oporavak od pandemije

Hemikalije koje se koriste za bojenje odeće utiču i na radnike koji u nekim fabrikama a nemaju odgovarajuću zaštitnu odeću i često udišu otrovne pare. Stručnjaci iz Dhake su istakli kako se sve veći broj fabrika pridržava međunarodnih standarda o upotrebi i upravljanju hemikalijama, ali da još uvek postoji mnogo manjih fabrika ili podugovarača koji se ne drže ekoloških odredbi.

“Ljudi ne nose rukavice ili sandale, bosi su, nemaju maske i rade s opasnim hemikalijama ili bojama”, rekao je Ridwanul Haque, izvršni direktor nevladine organizacije Agroho.

Budući da je tekstilna industrija izuzetno važna za ekonomiju Bangladeša jer čini 20 odsto državnog BDP-a i zapošljava oko 4 miliona ljudi, stanovnici poput Abdusa Salama ipak ne žele da se fabrike zatvore.

“Mnogi naši ljudi rade u tim fabrikama. Ako se one zatvore, ostaće bez posla”, rekao je Salam.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar