Kasno je, kolaps je počeo

Ni ozbiljna naučna upozorenja, ni golim okom vidljivi problemi i nevolje s kojima se čovečanstvo suočava, decenijama ne dopiru do razuma politike koja odlučujuće deluje na budućnost planete. Sada je, kako svedoče u međuvremenu potvrđene slutnje, kasno za korake koje je bilo neophodno učiniti dok je za to bilo prilike.

Informacija da je ove nedelje u američkom Nacionalnom parku “Dolina smrti” izmerena najveća ikad zabeležena temperatura na Zemlji od 54,4 stepena Celzijusa nekima možda zvuči kao uzgredni podatak za razbibrigu. Ali, tako ne zvuče činjenice da ovako visoka temperatura izaziva nestanak struje, prinudno sletanje aviona, topljenje asfalta, uništavanje useva… a vožnju automobila, bez obzira na klimatizaciju s kojom raspolaže, čini neizvodljivom.

Povezane vesti - U Kaliforniji izmerena najveća temperatura ikada na zemlji

Početkom ovog meseca Bil Gejts, osnivač “Majkrosofta” i jedan od najbogatijih ljudi na svetu, ukazao je, ne na osnovu svog poslovnog iskustva, već na osnovu činjenica s kojima se suočio, da svetu preti veća opasnost od one koje je izazvao virus Covid-19.

Na svom blogu on je 6. avgusta upozorio da će opasnost od klimatskih promena izazvati mnogo više ljudskih žrtava i finansijskih gubitaka od onih koje je uzrokovao koronavirus. Do takvog zaključka je došao na osnovu podataka o smrtnosti od virusa koja, kako je naveo, iznosi 14 osoba na 100.000 ljudi. Prema njegovim procenama, u sledeće četiri decenije isti procenat smrtnosti biće direktna posledica porasta temperature na planeti, a do kraja veka će smrtnost zbog promene klime dostići 73 osobe na 100.000 ljudi. Ujedno, planeta će se suočiti sa globalnom krizom, jer će ekonomske posledice klimatskih promena biti istovetne kao da se pandemija virusa dešava na svakih 10 godina.

„Ma koliko bila užasna pandemija, klimatske promene mogu biti gore. Zbog efekta staklene bašte čovečanstvo nema mnogo vremena i mora odmah da deluje u oblasti čiste energije”, napisao je na svom blogu.
Godinama ranije Gejts je upozoravao na potencijalnu opasnost od smrtonosnih virusa koji bi mogli da odnesu milione života širom sveta, ali je većina smatrala da je podlegao scenariju nekog katastrofičnog filma. Situacija sa koronavirusom pokazala je da je, nažalost, bio u pravu. U nedostatku drugih objašnjenja, teoretičari zavere danas njegova upozorenja “objašnjavaju” Gejtsovim učešćem u kreiranju samog virusa Covid-19 i zaradi koju će ostvariti kada u prodaju pusti “postojeću vakcinu”.

Tačka bez povratka

Paralelno s temom broj 1, trkom za pronalaženje vakcine protiv virusa, najveći svetski mediji sve značajniji prostor posvećuju klimatskim promenama i rastućem strahu od njenih posledica.

„Ledena ploča Grenlanda istopila se do tačke s koje nema povratka, a napori za usporavanje globalnog zagrevanja neće dati željeni efekat”, navodi se u poslednjoj studiji istraživača sa Državnog univerziteta Ohajo u SAD, objavljenoj pre samo nekoliko dana.

Povezane vesti - Naučnici su ozbiljno zabrinuti, nestalo je pola milijarde tona leda sa Grenlanda

„Ledena ploča je sada u novom dinamičnom stanju, gde čak i da se vratimo na klimu koja je bila slična onoj kakvu smo imali pre 20 ili 30 godina, došlo bi svakako do gubljenja mase”, tvrdi Ijan Hovat, koautor studije i profesor sa ovog univerziteta.

„Grenlandska ledena ploča izgubi više od 280 milijardi tona leda koji se otopi u okean svake godine, što ga čini najvećim pojedinačnim doprinosom porastu globalnog nivoa mora. Gubitak leda je poslednjih godina toliko masivan da je izazvao merljive promene gravitacionog polja nad Grenlandom”, kaže Mikaela King, vodeća autorka studije i istraživač sa Univerziteta Ohajo.

Topljenje leda na Grenlandu doprinosi porastu nivoa mora od više od jednog milimetra svake godine, a takvo kretanje će se gotovo izvesno pogoršati. Predviđanja na osnovu sadašnjeg stanja pokazuju da će nivo mora u narednih sedam decenija porasti za skoro jedan metar, ili precizno – 91 centimetar.

Ukoliko do tako nečeg dođe, velike površine obala naći će se ispod vode, a naročito su ugrožene ostrvske države i, na primer, američka država Florida. Ni drugi delovi SAD se ne mogu osećati bezbedno, jer čak 40 odsto američkog stanovništva živi u obalnim područjima koja su veoma osetljiva na porast nivoa mora.

Povezane vesti - MRAČNA PREDVIĐANJA NAUČNIKA: Stotine miliona ljudi bežaće sa obala mora

„Postoji puno mesta, naročito na Floridi, gde bi jedan metar povećanja nivoa mora pokrio puno kopnenih područja. A to se pogoršava kada ih zahvate oluje i uragani, kao i poplave izazvane njima, što dodatno uzrokuju porast nivoa vode iznad osnovne linije”, rekla je King.

Studija koju su objavili Amerikanci otkriva da se odnedavno ledena ploča topi u, kako to nazivaju, “brzim rafalima”, što dovodi do naglog i krajnje nepredvidivog porasta nivoa mora. Samim tim su onemogućene odgovarajuće pripreme, reakcije na posledice, pravovremena evakuacija i zaštita stanovništva. U takvim situacijama o imovini je bespredmetno razmišljati.

Pomenuta studija zasnovana je na analizi satelitskih podataka i merenju promena na ledenoj ploči Grenlanda tokom poslednjih 40 godina. Autori su otkrili da se nakon 2000. godine, pre samo dve decenije, ledena ploča smanjila toliko brzo da ni eventualne velike snežne padavine kakvih je bilo ranije ne bi zaustavile stopu topljenja delova lednika koji su izloženi toplijoj vodi okeana. Čak i da se klimatske promene naglo i značajno obrnu, nemoguće je očekivati da se stanje vrati u nekadašnje okvire.

Promene na Grenlandu utiču na celu planetu, jer milijarde tona otopljenog leda podižu nivo mora u Australiji, Aziji, Evropi i SAD. Zbog toga veliko otapanje leda dovodi Zemlju u opasnost od ogromnih seoba i migracija koje se očekuju već do polovine ovog veka, upozoravaju ekolozi. Analize međunarodne organizacije za migracije Ujedinjenih nacija ukazuju da će zbog suša, poplava, požara i gladi, do 2050. godine između 200 miliona i milijardu ljudi biti prisiljeno da napusti svoje domove. Takav globalni egzodus vrlo lako može da se pretvori u haos siromašnog dela čovečanstva.

Stručnjaci za klimu već sada pozivaju da se na vreme počne planiranje neizbežnog povlačenja iz priobalnih gradova, jer se na Grenlandu samo u jednom danu otopilo čak 12,5 milijardi tona leda. Na jednom od najvećih lednika “Helhajm” primećeno je jezero, a lednik je okružen toplom vodom. “Helhajm” je još ranije privukao veliku pažnju zbog toga što je tokom 2017. godine izgubio površinu od tri kilometra, a 2019. godine je otkrivena santa koja se odvojila od njega.

Tri četvrtine najvećih gradova na svetu nalazi se uz obalu. Mnogi od njih bi mogli da budu nenaseljeni u bliskoj budućnosti. Najveća opasnost preti malim ostrvskim državama čija bi teritorija u velikoj meri mogla da se nađe pod vodom. Zato ne čudi što se u tim zemljama uveliko razmišlja o budućnosti. Vlada Republike Kiribati, ostrvske države u Pacifiku, već je napravila program koji bi trebalo da pripremi građane za preseljenje kada to bude neophodno.

Povezane vesti - EGIPATSKA VENECIJA: Aleksandrija tone zbog klimatskih promena

“Nalazimo se usred klimatske krize koja će imati ogroman uticaj na budućnost čovečanstva i moramo učiniti nešto da ublažimo njen uticaj. Svetske vlade treba da reše taj problem za buduće generacije. Svaki centimetar porasta nivoa mora dovodi do rizika od poplava obala i erozije tla, što ugrožava život ljudi širom planete”, kaže profesor Endru Šepard sa Univerziteta u Lidsu.

Nestajanje riba

Rezultati druge studije objavljene u časopisu “Prirodne klimatske promene” pokazali su da se i Južni pol tokom poslednjih 30 godina zagreva tri puta brže od svetskog proseka. Istraživači navode da su prirodni procesi i dalje vodeći uzrok porasta temperature, ali da ljudske aktivnosti u sve značajnijoj meri doprinose takvim promenama.

Južni pol je jedno od najhladnijih mesta na planeti sa prosečnom temperaturom od minus 49 stepeni Celzijusa. Pređašnja istraživanja su pokazala da je antarktički plato jedno od retkih mesta na planeti koje se hladilo dok se ostatak sveta zagrevao zbog klimatskih promena. Danas to više nije slučaj.

U poslednje tri decenije Južni pol se zagrevao za 0,6 stepeni po deceniji, što ga je učinilo jednim od mesta koja se najbrže zagrevaju na planeti. Najviši nivo zagrevanja zabeležen je u 21. veku, a 2018. godina je bila najtoplija zabeležena na ovom kontinentu. Glavni uzrok zagrevanja je neuobičajeno topla temperatura okeana u oblasti tropskog zapadnog Pacifika koja je povezana sa prirodnom pojavom koja se zove "međudekadna pacifička oscilacija".

Vodeći istraživač ove studije Kajl Klem sa Viktorija univerziteta u Velingtonu na Novom Zelandu kaže da su klimatske promene izvesno imale ulogu u velikom povećanju temperature na Južnom polu. Poslednjih godina je u zapadnom delu Antarktika zabeleženo ubrzano topljenje leda na mestima gde kontinentalni glečeri dolaze u dodir sa toplim okeanom.

Iako se Grenland i Antarktik, odnosno Severni i Južni pol nalaze daleko od Njujorka i Londona, otapanje leda im može naneti ozbiljne probleme. Promene će imati različit uticaj na različite gradove u različitom stepenu, tvrde stručnjaci iz američke NASA. Kakav će uticaj na koji deo Zemljine kugle imati topljenje glečera, najviše zavisi od toga koliko će vode oticati i kuda.

Naučnici su kreirali virtuelni globus na kome je moguće pronaći 293 priobalna grada i videti na koji način će topljenje leda uticati na svaki od njih. Njujorčani bi, na primer, trebalo da budu najviše zabrinuti zbog tri velika glečera na severoistoku Grenlanda i tri na severozapadu. Londonu takođe preti ogromna opasnost, kao i Sidneju u Australiji koji ugrožava led na severu i severoistoku Antarktika.

Kada bi se tri glečera na Grenlandu otopila, nivo mora bi porastao za deset centimetara, predviđa NASA, što je velika pretnja po istočnu obalu SAD. Ako se pak zapadni deo Antarktika sruši, nivo mora bi porastao za 1,2 metra.

I Evropi se zbog topljenja zapadnog dela Grenlanda predviđa potop, pre svega gradovima Tromsu, Oslu, Atini, Sirakuzi i Dubrovniku.

“Gradovi i države pokušavaju da naprave planove za ublažavanje posledica poplava, ali moraju da razmišljaju najmanje 10 godina unapred i procene rizike na isti način kao što to čine osiguravajuća društva”, izjavio je naučnik Erik Ivins.

Povezane vesti - PROCVETALE ALGE: Zeleni sneg na Antarktiku širi se zbog klimatskih promena

Povlačenje glečera u budućnosti bi u mnogim drugim predelima, posebno u Južnoj Americi i južnoj Aziji, dovelo do otežanog snabdevanja stanovništva vodom, jer reke odatle dobijaju najveću količinu svoje vode.

Podizanje nivoa mora i ugrožavanje priobalnih područja nipošto nije jedina posledica klimatskih promena. One se odavno uočavaju i na naizgled neočekivanim mestima.

“Rasprave o klimatskim promenama su uglavnom fokusirane na promene koje se dešavaju u polarnim i umerenim zonama, ali se zaboravlja da i tropska područja trpe određene promene“, ustanovio je pre tri godine dr Kirk Vajnmiler iz Teksasa. Zajedno sa kolegama iz Brazila on je analizirao bazu podataka o ribljem fondu i hidrologiji u centralnoj Amazoniji od 1999. do 2014. godine. Podaci koje su analizirali otkrili su direktnu povezanost kvantiteta i kvaliteta vode s pronađenim tipovima i brojem ribljih vrsta.

“Sve do ove studije istraživanja o potencijalnim efektima klimatskih promena u ovom području su se fokusirale na šume i druge organizme na zemlji. Međutim, druge velike promene su se dogodile nakon velike suše u toj regiji 2005. godine. Područje Amazonije pokazuje izmenjene obrasce padavina, a nakon suše su mnoge riblje vrste izumrle. Manje vrste, s visokim stepenom reprodukcije su povećane, ali su veće vrste, one koje su najtraženije na tržištu, postale malobrojnije i manje rasprostranjene”, navodi  Vajnmiler.

On objašnjava da su promene u okviru ribljeg fonda povezane s tim što riblje vrste različito reaguju na promene u kvalitetu staništa i povezanosti rečnih kanala sa vodenim staništima u plavnim područjima, kao i različitim nivoima vode i vremenu u toku godine: “Studija otkriva da klimatske promene utiču na tropske regione s posledicama ne samo po kopnene ekosisteme, već i na dinamiku vodenih ekosistema, biodiverziteta i ribarstvo“.

Državna obeležja

U Srbiji su, za sada, povećanje temperature, toplotni talasi, promene u raspodeli padavina, učestalost ekstremnih padavina, poplave, suše sa povećanom opasnosti od požara najvidljiviji efekti klimatskih promena. Međutim, osim deklarativnih zalaganja za brigu o prirodi i ekosistemima, većina u našoj zemlji o globalnom problemu i dalje misli kao o nevolji koja je daleko van ovdašnjih granica. Svest o okruženju svodi se na utisak o lepoti prizora, znatno manje na shvatanje da su prirodni sistemi dom različitim lekovitim biljkama ili učesnici u regulaciji vode i vazduha.

Već je uočeno da klimatske promene menjaju uslove na pojedinim staništima u Srbiji, terajući biljke i životinje da se brzo adaptiraju ili migriraju kako ne bi izumrle. Ali, drastične promene klime uglavnom se dešavaju mnogo brže nego što pojedine vrste mogu da se na njih prilagode. Sečenje šuma, đubrenje zemljišta sve jačim pesticidima, isušivanje močvara, pregrađivanje reka ili promene rečnog korita… nepovratno menjaju staništa i ugrožavaju brojne biljne i životinjske vrste.

Povezane vesti - SVE SE REĐE VIĐAJU: Bumbarima preti izumiranje zbog klimatskih promena

Prema različitosti biodiverziteta, Srbija je jedna od bogatijih zemalja u Evropi. To znači da na relativnom malom prostoru koji na kontinentu zauzima, u našoj zemlji živi većina vrsta koji nastanjuju ostale države. Podjednako je značajno što u Srbiji, osim uobičajenih evropskih vrsta, postoje i takozvane endemske, vrste koje su ekstremno vezane za svoje stanište i ne mogu da opstanu nigde drugde. Takve vrste postoje u specifičnim uslovima koji smeju da variraju samo u uskom opsegu. Većim klimatskim promenama bi se narušili uslovi njihovih staništa i zauvek bi iščezle. A one su toliko specifične za svaku zemlju ili podneblje da često postaju zvanično obeležje pojedinih država.

U našoj zemlji su najugroženija šumska, vodena i visokoplaninska staništa. Konkretan uticaj klimatskih promena na njih nije dovoljno ispitan, jer nisu sva staništa ugrožena u podjednakoj meri. Mimo snažnih promena na globalnom nivou kojih niko nije pošteđen, izvesno je da će dodatna eksploatacija zarad industrije, energetike, urbanizacije, saobraćajne infrastrukture, ali i lova, ubrzo jasno pokazati povećanu ugroženost ekosistema nego što je trenutno vidljiva