Serijal: Sve Titove ljubavi (2. deo)

O počecima Titovih ljubavnih avantura, o prvim mladalačkim erotskim iskustvima, nema pisanih dokumenata. Najpouzdaniji istraživač na ovu temu, Filip Radulović, u knjizi „Ljubavi Josipa Broza“ razgovarao je sa šesnaest žena sa kojima je Josip Broz bio u ozbiljnim intimnim vezama...

Uglavnom, ljubavni život Josipa Broza u počeku podsećao je i svodio se na logiku žigola. Većina žena, dok nije uplovio u mutne komunističke vode Kominterne, doslovce ga je plaćala, one su mahom bile imućne, bogate, plaćale su ga izdašno.

U gradiću Čankov u Češkoj na ulaznoj kapiji Fabrike metala stoji mermerna ploča sa natpisom „U ovoj fabrici radio je 1912. godine Josip Broz Tito, maršal Jugoslavije“.

Marusa Novakova

Uglavnom u kasno proleće 1912. u Čankovu pojavio se Josip Broz. Živeo je u jedinom hotelu u varoši, nervozan i nezadovoljan, stigao je kraj meseca, a on nije imao novca da plati hotelske račune. Radio je u pomenutoj fabrici, radnici su tih dana štrajkovali, već dva meseca nisu primili platu. Bio je među štrajkačima, niko od njih nije imao da mu pozajmi.

Broz kao da nije pripadao masi nezadovoljnih radnika, lepo obučen, u odelu s kravatom, u izglancanim crnim cipelama, u masi radoznalih posmatrača primeti mladu zgodnu Čehinju. On se predstavi: „Ja sam Joža, tako me zovu, inženjer sam i bez para, možete li mi pomoći?“

Devojka se predstavi kao Marusa Novakova, učenica, reče mu da će posle mitinga zajedno poći kod njenog oca, zajedno da traže pomoć. Stigli su do lepe kuće sa sređenim dvorištem. Uvela ga je unutra u prijemnu sobu – sređena biblioteka, nameštaj…

Prva Brozova misao bila je da su oni bogata porodica. Marusin otac je, kako reče, ugledan lekar. Lekar u belom mantilu se pojavi sa ćerkom i pitanjem „šta vam treba, jeste li bolesni“. Broz je objasnio da je on inženjer iz Hrvatske, u fabrici nisu primili platu...

Doktor ga je izbacio iz kuće. Marusa, takođe očajna, isprati ga do hotelske sobe. Kad ostade sam, Broz, očajan, seti se da je u vozu, kad je dolazio u Čankov, upoznao bogatu otmenu stariju gospođu Klaru. I od nje je u vozu tražio novac, ona je odgovorila „Grozno!“.

Otići ću kod nje, ima fabriku, opet ću zatražiti novac, zaključi Broz pre no što zaspa.

Marusa se na prvi pogled zaljubila u Jožu. Tu noć nije mogla da zaspi, posle ponoći krišom otvori očev sef, uze poveću sumu novca i stavi ga u đačku torbu. Kad se vraćala iz gimnazije, opet je srela Jožu. Posle kratkog sećanja na susret sa svojim ocem, Marusa mu reče „Molim vas, odvedite me u svoju sobu“. U sobi, izvadi iz torbe novac i pruži mu ga.

Broz je tek tada pomnije pogledao njeno lice i ganuto saopšti: „Marusa upamti, ako se ikada budem ženio, onda ću prvo zaprositi tebe!“ Posle toga su završili u krevetu. Govorila mu je kako lepo ume da je ljubi, da je iskusan...

Od novca koji je dobio od Maruse kupio je novo odelo i lulu. Viđali su se svakog dana, naravno u hotelskoj sobi. Pričala mu je da ima verenika, to je otac ugovorio brak sa jednim mlađim kolegom, ne voli ga.

Serijal: Sve Titove ljubavi (1. deo)

Mnogo ljubavnica, 19 dece

Mnogo ljubavnica, 19 dece

Život 29.07.2021. 17:05

Serijal: Sve Titove ljubavi (1. deo)

Marusa mu predloži da dođe na bal, to je svečanost koja će objaviti veridbu nje i čoveka koga je otac odabrao. Kad su se vratili u hotel, u vratima je zatekao zadenut koverat s novcem i vizitkartom. Gospođa Klara želi da ga vidi. Marusu slaga da mu novac šalje njegova rođaka, udala se u Čankovu, i obeća: „Ići ćemo zajedno da je posetimo.“

Tu noć je prvi put osetio neodređenu odbojnost prema Marusi. Zove ga gospođa Klara, plemkinja, bogatašica, fabrika – pa to je sjajno. A ova gimnazijalka je već skoro udata.

Sutradan, gospođa Klara ga primi u salonu prelepe vile. Joža joj zahvali za novac, rekao je da radi u fabrici, ali da nije stigla njena pomoć teško da bi preživeo. Dok ga je vodila kroz kućne prostorije, Joža zadivljen raskoši, upita se – hoće li mi dati još novca.

Večerali su, povela ga je u spavaću sobu. Joža je poneo flašu vina, tek kad je ispraznio flašu, prišao joj je. Uze je za ruku, na njoj nekoliko skupocenih prstenova. Joža skide jedan s dijamantima, poljubi ga i upita: „Hoćete li mi ga pokloniti?“

Na kraju, ležali su ćutke jedno pored drugog, nije mu se digao.

Ona ga je hrabrila, „Događa se“, pričala mu kako će on kod nje biti suvlasnik svega što ima, a za početak mu reče da iz kase uzme „koliko mu treba“.

Sutradan i od Maruse uze prsten, objasni joj: „Kod nas u mojoj domovini prsten simbolizuje neraskidivu vezu…“ Objašnjava mu da joj je to „prsten od verenika, ali svejedno – uzmi ga“.

Sutradan je posetio Klaru, pitala ga je šta je sa inženjerskom diplomom, da preuzme upravljanje fabrikom. „Stići će“, odgovorio je, „pisao sam bratu da mi je pošalje“. On zatraži ključeve od vinskog podruma, uvede je unutra i nasloni je na jednu veliku bačvu. Gotovo da ju je silovao, ona je od strasti, a posle i od bolova, vriskala. Potom ju je jedva izneo na sprat, ispirao joj je rane na rukama, kukovima, na čelu… „Svaka me koščica boli“, setno je šaputala.

U zanosu pokaza mu na kasu. Joža se baš poslužio, bio je to rastanak sa Klarom.

Na veridbenom balu Marusa je napravila skandal, pobegla sa Jožom, a pre toga posetila je očev sef s novcem. Odlučili su da idu u Plzen. U vozu Marusa je osećala mučninu. Bila je trudna.

Joža se u Plzenu zaposlio u fabrici „Škoda“, imao je dosta novca i u jednom hotelu se upoznao sa Lizom Špuner, Bečlijkom, vlasnicom veletrgovine štofovima. Dopala mu se bogata Bečlijka, a i on se njoj dopao. Viđali su se skoro svakodnevno i dogovorili da on dođe u Beč.

Marusa je spremala svadbu, dete oživelo u stomaku, otac „sav srećan“. Na dan svadbe, Joža pod izgovorom da nešto važno obavi u gradu seo je u voz za Beč.

Liza Špuner

Josip Broz stiže u Beč. Bila je rana jesen 1913. godine. Liza ga je sa neskrivenom radošću primila u svojoj bogatunskoj vili. Kad je Broz ušao u vilu, shvatio je da je Liza deo bečkog krem društva. Smestila ga je u apartman, u dnevnoj sobi kamin, u prizemlju biblioteka.

Uveče njih dvoje odoše na večeru, Liza je pitala šta je sa Marusom. On joj odgovori da je Marusa divna žena, ali kad je saznao da nosi dete svog verenika, to ga je „baš povredilo“.

"Umro je drug Tito"

Ko nije plakao, pevao je

Ko nije plakao, pevao je

Život 04.05.2021. 15:23

"Umro je drug Tito"

Uz vino, dogovorili su da Broz radi kod nje kao nabavljač tekstila. Joža oduševljeno pristade, uze joj ruku, poče da je ljubi, primeti prstenje, jedan mu se dopao. Ona, videći to, skinu prsten i dade mu ga.

Vratiše se kući, Liza ga odvede u svoju spavaću sobu. U krevetu ona je tražila sirovi, brutalni seks, kad je vrišteći sela na njegove butine obema rukama ga je uhvatila čvrsto za vrat, davila ga, a u orgazmu pesnicama ga je tukla po licu i celom telu. Joža je brutalno odgurnu i pobeže u kupatilo, ona besna obuče se, sede u kola i ode u grad. Rekla je „Idem kod drugog“.

Bio je ljubomoran, dovela je drugog. Ali Joža je radio, putovao i nabavljao štofove. Donosio joj je mnogo novca i njihovi odnosi opet postadoše prisni. Privolela ga je da upiše školu klavira, plesa, mačevanja, jahanja i nemačkog jezika.

Sve discipline su mu dobro išle, redovno je išao i na konjske trke. Na hipodromu je upoznao Terezu Štacner – Zagrepčanku austrijskog porekla. Viđali su se sve češće u njenoj vili u Beču.

Liza se prema Joži potpuno izmenila, od svih ljubavnika on joj je bio najdraži. On je nju dobro proučio i u krevetu savladao njene „discipline“… Pošto je spavao sa njenom mladom služavkom, ona mu saopšti da je trudna… Joža je nastavio sa poslom i Lizi donosio ogroman prihod. Ali jednom prilikom grofica Švarcenberg, Lizina prijateljica, ispriča kako je njen nabavljač iz jedne bale odsekao tri metra štofa i stavio ga u kofer. Oprostila mu je „u ime naše buduće bebe“. Uživali su posle tog događaja, provodili se, svako veče vodili ljubav. Zatim se spremao za put, na veliku aukciju štofova u Salcburg. Od Lize je tražio novac za put.

Ona mu reče: „Eno ti kasa pa uzmi.“

Otvori kasu, uze poveću sumu, odlazeći poljubi Lizu. „Brzo ću se vratiti.“ Ona mu odgovori kako bi volela da beba liči na njega.

Prolazili su dani, nedelje, meseci, od Jože ni traga ni glasa. Utehu je počela da traži u alkoholu.

Tereza Štacner

Pored publiciste Filipa Radulovića, o Brozovom političkom, ali i ljubavnom životu pisao je najpoznatiji „titolog“ Pero Simić. Njihova svedočenja u mnogo čemu se poklapaju.

Dok je Joža pritiskao zvonce na vratima vile Tereze Štacner u Zagrebu, ona je na terasi čitala njegovo pismo koje je Joža pisao iz Beča. „Doći ću, ali te molim da mi privremeno pomogneš oko smeštaja i novca“, stajalo je na kraju.

TITO I NIKSON: Poruka jedne anegdote

Život 29.08.2020. 14:12

TITO I NIKSON: Poruka jedne anegdote

Tereza je još iz gimnazijskih dana imala devojačku maštu o muškarcu. Na jednoj ekskurziji u Budimpešti zapazila je muške genitalije, taj prizor budio joj je maštu. Sad je bila znatiželjna da li Joža ima te proporcije. Iz nekih razloga on joj se tada činio odbojnim.

Iznajmila mu je stan. Sutradan je došla kod njega, popili su piće i ona odluči da proveri proporcije iz svojih budimpeštanskih maštanja. Zatraži da se on najpre skine. Bila je zadovoljna, vodili su ljubav.

Tereza se ubrzo zaljubi, počela je Brozu da kupuje najlepša odela, obasipala ga je i drugim poklonima. Počela je da ga vodi sa sobom po balovima, pozorišnim i operskim predstavama, na sedeljke visokog zagrebačkog društva. Terezina porodica bila je bogata, poreklom Austrijanci, ona se vrlo uspešno bavila trgovinom, a otac joj je bio jedan od najuticajnijih uglednika u Zagrebu. U tim visokim krugovima počela je priča kako će se prelepa Štacnerova ćerka udati za zgodnog Čeha, „govori češki bolje nego nemački…“

Počela je godina 1914, u Zagrebu se sve češće pričalo o predstojećem ratu protiv Srbije i Rusije. Terezu i Broza nisu preterano zanimale te priče o nadolazećim događajima, sve dok Jožu nisu mobilisali. U početku Tereza je preko oca obezbedila da Broz svaki treći dan izađe u grad… Tih dana Tereza mu saopšti da je u drugom stanju.

Cena slatkog života

Vesti 30.09.2020. 15:18

Cena slatkog života

Brozu je vojska bila dosadna, poče se intenzivno raspitivati kako da je se oslobodi, koje bolesti su najprobitačnije. Posle dugih razgovora, zaključio je da treba da se pravi da je gluv.

Iskusna vojna lekаrska komisija zaključi da je redov Josip Broz simulant i na ratnom vojnom sudu osudiše ga na smrt streljanjem. Prebacili su ga u vojni zatvor na Petrovaradin.

Tereza, očajna, opet je molila oca da uradi sve što može da Broza spasava kako zna i ume. Posetila ga je u zatvoru. Nekoliko dana kasnije oslobodiše ga.

Počeo je rat, Tereza je ispratila voz sa vojskom koji se uputio na front sa Srbijom. Tada ga je videla poslednji put.

Ljusa Sedlovska

Hroničari beleže, posle užasne zime i borbi, puk koji se borio na Istočnom frontu počeo je da se osipa. Broz je zaključio da će teško preživeti pa odluči da napusti jedinicu. Posle lutanja po ruskim prostranstvima, kao dezerter, jedne martovske noći 1915. godine naiđe na selo Korutovo nedaleko od grada Sviježenska. Raspitivao se za spahije gde bi našao bilo kakav posao za stan i hranu, uputiše ga kod kulaka Mihaila Sedlovskog Baćuške, koji je imao ogromno imanje i mladu ženu Ljusu. Došao je kod Baćuške sa objašnjenjem da je Hrvat.

Izgovori svoju omiljenu laž da je mašinski inženjer i da zna sve mašinske i bravarske poslove. Broz primeti mladu prelepu ženu koja je nosila korpu sa dunjama. Baćuška to primeti i reče da je to njegova supruga. Smestiše ga u zgradu gde je živeo upravnik imanja. Upravnik naredi Joži da potkuje jednog konja, reče, potkivao ga je jedan radnik i zabio mu čavao u živo meso.

Nije hteo da ga potkiva, uzeo je pepeo i u vrućoj vodi napravi od njega smesu, stavi to na konjsko kopito. Konj posle tri dana ozdravi, Joža uze potkovice i potkova konja. Joža ga je posle jahao, utrkivao se sa upravnikom imanja. Sve to se dopade Baćuški. Ljusa ga je neprestano posmatrala, jednom prilikom, u prolazu, reče mu: „Kada Baćuška bude išao na ugovaranje prodaje žita, naći ćemo se.“

Vešti Broz u svim poslovima pročuo se u selu i u gradu Sviježensku. Devojke su dolazile da ga vide, ali on se zaljubio u Ljusu. Viđali su se krišom i vodili ljubav. Baćuška nije znao njihovu tajnu, pa odluči da ga upozna sa bolničarkom iz Sviježenska Irinom Gligorijevom. Bila je zgodna, skromna dobra devojka.

Jedne noći Baćuška pozva Iru kući, da je upozna sa Jožom, koji je odobrovoljio gazdu jer mu je pedantno popravljao sve poljoprivredne mašine. Predloži Joži da kočijama odveze Iru do grada. U prvom zgodnom šumarku, Joža svrati kočiju u šumarak i bez svlačenja obljubi Irinu.

Joža, vraćajući se na imanje, razmišljao je kako da nabavi pristojno odelo, jer vojnička uniforma ga je nervirala. Kad se sredi, mogao bi da ide na igranke. Kad je stigao na imanje, zamoli upravnika da mu zakaže prijem kod Ljuse.

Ona ga primi u prisustvu upravnika. „Dobićete odelo.“ I naloži upravniku da to sprovede. Baćuška i Ljusa išli su često u lov sa drugim spahijama, vozio ih je Joža. Posle jednog lova, unosio je u spahijsku kuću divljač i tada primeti klavir, pa reče svojim gazdama da i on svira klavir. Baćuška mu reče „Dođi sutra uveče“. Pozvali su i Iru.

Joža je seo za klavir i počeo da svira. Ljusa je plesala sa mužem, oduševljena posle plesa, prepoznala je Šopena. Posle je i ona svirala, plesao je sa Irom. Ljusa je prestala da svira, Joža je prepoznao ljubomoru.

Nekoliko dana kasnije Baćuška mu reče da ga odvede na železničku stanicu, ide u Moskvu kod svojih prijatelja. Uveče, kad su svi pospali, on Ljusa su se našli u magazi za žito. Vodili su ljubav. Joža joj je pričao kako će sa njom pobeći u Ameriku… Joža je na kraju sašio odelo, išao je na igranke u grad, igrao sa devojkama. Od njih je dobijao poklone, zlatno prstenje, rublje… Sa mnogima je spavao gde je stigao. Jedne noći spavao je sa učenicom u školi. Sve je to Ljusu činilo ljubomornom.

Spahija je sve više sumnjao u Jožu i Ljusu. Odluči da im napravi zamku, da „otputuje“ na aukciju žita u Akmilansk. Joža ga je odvezao na stanicu. Uveče kad su svi pospali, Ljusa i Joža su se našli u svom ljubavnom gnezdu, zaboravili su na svet oko sebe. Upao je Baćuška i iz pištolja pokušao da ubije Jožu. Ali samo ga je ranio u rame.

Odvezli su ga Irini u bolnicu.

Ira Gligorijeva

Ostvariše se Baćuškine namere, Broz posle dugog oporavka od ranjavanja, negovala ga je Ira, oženi se lepom medicinskom sestrom. Ona ga zaposli u bolnici, gde je održavao medicinsku tehniku.

Ira uskoro ostade u drugom stanju, ali njen i Jožin bračni život postade mučan i oskudan. Broz je navikao na otmen život sa mnogo novca i raznih izazova, a Ira na skroman i tih život. Često su se svađali, ona je kod kuće ostajala sama u suzama. Proklinjala je svoju sudbinu. Prebacivala mu je kako je i Ljusa u drugom stanju, da je on u suštini sebičnjak, nametljivac, grabljivac koji bi hteo da prigrabi sve za sebe.

Ali Broz je uvek imao rešenje u burnom erotskom životu. Na jednoj sedeljci upoznao je Dariju Andirelovu. Bila je veterinar, imala veliko imanje nedaleko od Svjaženska i ergelu rasnih konja. Porodica, koja živi u Moskvi, bila je nepristojno bogata.

Počeli su da se viđaju i da vode ljubav nekoliko meseci pre nego što je Ira rodila sina Serjožu. Posle porođaja Ira je dobila sepsu, umrla je nakon nekoliko dana.

Joža je rekao Dariji da dete nije njegovo, nego nekog lekara, Irinog kolege.

(Nastaviće se)

Brozova deca

 

Istraživač i publicista Filip Radulović posetio je sve poznate Brozove ljubavnice i supruge. Tako je doznao i sudbinu njegove dece.

Marusa Novakova rodila je 1913. sina Leopolda. Ekonomista je, živeo u Pragu.

Liza Špuner 1914. rodila je sina Hansa. Bio je mašinski inženjer, poginuo 1942. ili 1943. na Kozari.

Tereza Štacner 1915. rodila je blizance – Paulu i Gabrijela. Devojčica je umrla dva meseca po rođenju, sin inženjer građevine živeo u Parizu.

Ljusa Svedlovska 1915. rodila je vanbračno dete, sina Kirila, koji je živeo u Svažansku.

Ira Gligorijeva 1915. rodila je sina Serjožu. Živeo je u Brjansku, bavio se političkim radom.