Život
16.06.2023. 04:10
Život
25.07.2025. 04:20
R. E.
Objavili naučnici
UBRZAVA se rotacija Zemlje, posledice su primetne već OVOG LETA
Istraživači Međunarodne službe za rotaciju Zemlje i referentne sisteme (IERS) su objavili da se rotacija Zemlje ubrzava, zbog čega će neki dani u julu i avgustu biti kraći.
Naučnici su, uz podršku institucija poput Skripsovog instituta za okeanografiju, identifikovali položaj Meseca kao ključni pokretač ove privremene promene.
Istraživači takođe navode da se 10. jula i 22. jula 2025. godine Zemlja okretala malo brže, što će dogoditi i 5. avgusta, a rezultat te pojave su dani kraći za oko 1,3 do 1,6 milisekundi.
Najkraći dan u godini do sada je bio 10. jul, a trajao je 1,36 milisekundi manje od 24 sata.
Dužina dana je vreme koje je potrebno planeti da se okrene oko svoje ose, što u proseku traje 24 sata ili 86.400 sekundi, ali je zapravo svaka rotacija je pomalo nepravilna zbog različitih faktora, kao što su gravitaciona sila Meseca, sezonske promene u atmosferi i uticaj Zemljinog jezgra.
Kao rezultat toga, puna rotacija obično traje nešto manje ili nešto više od 86.400 sekundi - razlika od samo nekoliko milisekundi koja nema nikakav očigledan uticaj na svakodnevni život, piše CNN.
Međutim, ova odstupanja ipak mogu, dugoročno gledano, da utiču na računare, satelite i telekomunikacije, zbog čega se čak i najmanja vremenska odstupanja prate pomoću atomskih satova, koji su uvedeni 1955. godine.
Atomski satovi broje oscilacije atoma koji se nalaze u vakuumskoj komori unutar samog sata kako bi izračunali 24 sata s najvećim stepenom preciznosti, a dobijeno vreme se naziva UTC ili Koordinirano univerzalno vreme, koje se zasniva na oko 450 atomskih satova i predstavlja globalni standard za merenje vremena, kao i vreme na koje su podešeni svi naši telefoni i računari.
Astronomi takođe prate Zemljinu rotaciju, koristeći satelite koji proveravaju položaj planete u odnosu na fiksne zvezde, kako bi otkrili male razlike između vremena atomskih satova i vremena koje je Zemlji zapravo potrebno da završi punu rotaciju.
Prošle godine, 5. jula 2024. godine, Zemlja je doživela najkraći dan ikada zabeležen od pojave atomskog sata pre 65 godina, sa 1,66 milisekundi manje od 24 sata.
"Od 1972. godine imamo trend nešto bržih dana. Ali postoje fluktuacije. To je zapravo kao da pratite berzu. Postoje dugoročni trendovi, a zatim postoje vrhovi i padovi", izjavio je Dankan Egnju sa Skrips instituta za okeanografiju i istraživač geofizičar na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu.
Nakon decenija relativno spore rotacije, 1972. godine je Zemljina rotacija akumulirala takvo kašnjenje u odnosu na atomsko vreme da je Međunarodna služba za Zemljinu rotaciju i referentne sisteme (IRS) naložila dodavanje "prestupne sekunde" UTC-u, što je slično prestupnoj godini, koja dodaje dodatni dan februaru svake četiri godine kako bi se objasnila razlika između gregorijanskog kalendara i vremena potrebnog Zemlji da završi jednu orbitu oko Sunca.
Od te godine ukupno 27 prestupnih sekundi je dodato UTC-u, ali se stopa dodavanja sve više usporavala zbog ubrzanja Zemlje - devet prestupnih sekundi je dodato tokom 1970-ih, dok nijedna nova prestupna sekunda nije dodata od 2016. godine.
Prema rečima Egnjua najkraće promene u Zemljinoj rotaciji dolaze od Meseca i plime i oseke, koji uzrokuju da se ona uspori kada je satelit iznad ekvatora, a brže kada je na većim ili nižim visinama.
"Ovaj efekat se pojačava činjenicom da se Zemlja tokom leta prirodno brže okreće - rezultat usporavanja same atmosfere zbog sezonskih promena, poput mlazne struje koja se kreće prema severu ili jugu, zakoni fizike nalažu da ukupni ugaoni moment Zemlje i njene atmosfere mora da ostane konstantan, tako da brzinu rotacije koju gubi atmosfera preuzima sama planeta. Slično tome, u poslednjih 50 godina Zemljino jezgro se takođe usporava, dok se čvrsta Zemlja oko nje ubrzava", rekao je on.
Budući da se mnogi fundamentalni tehnološki sistemi oslanjaju na satove i vreme da bi funkcionisali, poput telekomunikacija, finansijskih transakcija, električnih mreža i GPS satelita, pojava negativne prestupne sekunde je donekle slična problemu Y2K - trenutku na prelazu prošlog veka kada je svet mislio da će uslediti neka vrsta sudnjeg dana jer računari možda neće mogli da se prebace na novi format datuma, prelazeći sa '99' na '00'.
Klimatske promene takođe doprinose problemu prestupne sekunde, ali na iznenađujući način jer služe kao suprotstavljanje silama koje ubrzavaju Zemljinu rotaciju.
Egnju je u studiji objavljenoj prošle godine u časopisu Nature detaljno opisao kako se topljenje leda na Antarktiku i Grenlandu širi preko okeana, usporavajući Zemljinu rotaciju.
"Da se taj led nije otopio, da nije bilo globalnog zagrevanja, već bismo imali skok negativnu skokovnu sekundu ili bismo bili vrlo blizu tome", zaključuje Egnju.
Svet
24.07.2025. 02:20
GOTOVO JE: Od danas SVI, baš svi, živimo na KREDIT
Život
12.07.2025. 20:15
Naučnici upozoravaju na OPASNU KLIMATSKU PREKRETNICU
Život
13.03.2025. 19:15
Kad nestane OVAJ ključni element, NESTAĆE I ŽIVOT NA ZEMLJI
Komentari
