VELIKI POMAK: Tim dr Ðikića otkrio šta još usporava koronavirus

Direktor Instituta za biohemiju (IBC2) u Frankfurtu Ivan Đikić izjavio je danas da je naučni tim tog instituta uspeo da isprati kako se ljudske ćelije menjaju nakon infekcije korona virusom i da su otkrili jedinjenja koja su usporila ili zaustavila razmnožavanje virusa.

"Kultura otvorenosti, ulaganja u tehnologije i podsticanja kreativnosti naučnika, kao i bliska saradnja biohemičara i virologa doprineli su ovom uspehu. Projekat je započeo pre samo tri meseca i već je podstakao nove terapijske pristupe protiv COVID-19", rekao je Đikić, prenela je zagrebačka N1 tv.

Tim biohemičara i virologa na Univerzitetu Gete u Frankfurtu testirao je niz jedinjenja u laboratorijskim modelima, a dobijeni rezultati omogućuju da se potraga za aktivnom supstancom suzi na mali broj već odobrenih lekova.

Među otkrivenim koji deluju na sprečavanje širenja virusa su i dve nove potencijalne terapijske strategije za tretmane COVID-19, poput leka koji blokira metabolizam nukleinskih kiselina samog virusa (ribavirin) na kojem su klinička ispitivanja već započeta.

Drugi potencijalni lek deluje na metabolizam ugljenohidrata u ljudskim ćelijama, jer je pokazano da 2DG (2-deoksi-D-glukoza) blokiraju glikolizu, važan metabolički put u širenju korona virusa.

Pročitajte još: Psihičke probleme ima sve više adolescenata

Američka firma Moleculin Bioteć poseduje potencijalni lek koji se zove WP1122, a deluje slično kao 2DG. Najavili su pripremu kliničkog ispitivanja na osnovu rezultata iz Frankfurta.

"Zahvaljujući tehnologiji mePROD koju smo razvili na IBC2 bili smo po prvi put u mogućnosti da pratimo ćelijske promene nakon infekcije SARS-CoV-2. Činjenica da naši nalazi sada mogu podstaći dalja istraživanja u svrhu razvoja lekova, definitivno je veliki pomak", rekao je šef laboratorije na IBC2 Kristijan Munh.

Profesor Jindrih Cinatl sa Instituta za medicinsku virologiju objasnio je da je uspešna upotreba supstanci koje su komponente već odobrenih lekova izvrsna prilika u borbi protiv korona virusa.

"Te su tvari već dobro okarakterisane, a znamo kako ih pacijenti tolerišu. U trci s vremenom naš rad sada može dati važan doprinos koji pravci obećavaju najbrži uspeh", rekao je ovaj profesor.