Zašto naše srce ne može bez magnezijuma?

Svetski dan srca obeležen je 29. septembra. Obeležavanje ovog dana ustanovljeno je još 2000. godine, sa ciljem da se ljudi informišu da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti u svetu. Svake godine, naime, od posledica ovih bolesti umre oko 17,9 miliona ljudi, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Ljudi, međutim, često zaboravljaju da i sami mogu da urade nešto kako bi smanjili rizik od oboljevanja.

"Opšte je poznata činjenica da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok i obolevanja i umiranja u razvijenom svetu. Iako savremena medicina ne daje odgovore na sva pitanja, danas su definisani faktori rizika koji su nesumnjivo povezani sa razvojem kardiovaskualrnih bolesti. Na neke od faktora rizika ne možemo da utičemo, kao što su godine, genetika, pol ili etnička pripadnost, i oni su označeni kao predispozicija. Na druge tek delimično utičemo i to su hronične bolesti (hipertenzija, dijabetes, bubrežna slabost). Treću grupu čine oni faktori rizika na koje možemo potpuno da utičemo i zato predstavljaju jedan od glavnih terapijskih ciljeva. Tu ubrajamo pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost i način ishrane. Mere koje se sprovode u cilju modifikacije ovih faktora rizika spadaju u tzv. Nefarmakološke mere, jer ne zahtevaju primenu lekova i označavaju se kao promena životnih navika", kaže Prof. Dr Nebojša Tasić, predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga - HISPA i načelnik Centra za kardiovaskularna istraživanja IKVB "Dedinje".

Mnogi ljudi nisu spremni da promene te nezdrave životne navike. Kako to promeniti?

"Promovisanje i insistiranje na primeni zdravih životnih navika je sastavni i neizostavni deo savremenog lečenja svih pacijenata. HISPA u svom svakodnevnom radu veliki značaj pridaje personalizovanom pristupu svakom pacijentu, a u cilju, kako procene kardiovaskularnog rizika, tako i lečenja kardiovaskularnih bolesti. Ovakvim pristupom se postižu najbolji rezultati u lečenju i značajno smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara koji su ujedno i najčešće i najteže komplikacije bolesti srca i krvnih sudova.

Šta sve podrazumeva "zdrava ishrana"?

"Zdrava ishrana ne podrazumeva samo optimalan unos masti, belančevina i šećera već i optimalan unos takozvanih mikronutritijenata kao što je magnezijum. Istraživanja su pokazala da je unos ovog minerala često nedovoljan, a retko se uopšte i posumnja u njegov nedostatak kod poremećaja zdravlja."

Zbog čega je važan magnezijum?

"Magnezijum je važan mineral koji se normalno nalazi u našem organizmu. Funkcija magnezijuma u organizmu je višestruka i uključen je u preko 300 biohemijskih reakcija. Sastavni je deo procesa razmene materije i energije, a naročito metabolizma proteina i ugljenih hidrata. Često se označava i kao antistres mineral. Magnezijum blagotvorno i zaštitno deluje na različite organe kao što su srce, jetra, nervi, mišici i kosti. Ipak, centralno pozitivno i protektivno dejstvo se manifestuje u očuvanju zdravlja srčanog mišica i krvnih sudova.

Najviša koncentracija ovog minerala se nalazi upravo u srcu. Istraživanja su pokazala da je redovno uzimanje magnezijuma povezano sa smanjenjem rizika od srčanih oboljenja i moždanog udara. On smanjuje učestalost poremećaja srčanog ritma i time sprečava teže negativne posledice. Takođe, dokazan je pozitivan uticaj magnezijuma na regulisanje krvnog pritiska. Ovde treba napomenuti da je povišen krvni pritisak i izolovana bolest, ali i faktor rizika za razvoj drugih kardiovaskularnih bolesti. Značajna je uloga magnezijuma u sprečavanju taloženja kalcijuma u zidove krvnih sudova čime se utiče na proces ateroskleroze, a time i na razvoj angine pektoris i infarkta. Magnezijum pospešuje lučenje insulina i njegov ulazak u ćelije pa se preporučuje osobama koje leče dijabetes tipa 2, takođe, značajan faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Koji su najbolji "izvori" magnezijuma za ljude?

"Dovoljan unos magnezijuma se obezbeđuje unosom namirnica bogatih ovim mineralom kao što su
bademi, brazilski i indijski orah, semenke suncokreta, pinjoli, laneno seme, zeleno lisnato povrće, soja i
banane. Unos magnezijuma se može obezbediti i na vrlo jednostavan način prirodnim putem, unosom
vode koja je bogata ovim mineralom. Magnezijum je bezbedan mineral I veoma se dobro toleriše.
Predoziranje magnezijumom je veoma retko i uglavnom se dešava kod konzumiranja velike količine
suplemenata ili težeg poremećaja bubrežne funkcije. U svakom slučaju, zbog svog pozitivnog dejstva na
organizam magnezijum zaslužuje svoje mesto u svakodnevnoj ishrani."