Svet
05.05.2025. 22:25
Život
07.05.2025. 16:10
R. E.
Celibat i katolicizam
Pape i katolički sveštenici su se nekada ženili – zašto im je to danas zabranjeno
Konklava je počela i kardinali iz čitavog sveta biraju novog vođu Katoličke crkve. Nije lako predvideti ko će biti sledeći papa, ali ono što sigurno znamo je da on neće biti oženjen čovek.
Danas se podrazumeva da će se poglavar Katoličke crkve, kao i sveštenstvo, pridržavati celibata, ali nije uvek bilo tako. U ranoj hrišćanskoj crkvi, mnogi sveštenici i pape su imali ženu.
"Oženjeno sveštenstvo, u većim ili manjim brojevima, bilo normalna pojava u životu Crkve", piše u članku na internet stranici Vatikana, a prenosi BBC.
U članku se dodaje da je bilo i oženjenih papa - "na primer, papa Hormizd (514-23), otac pape Silvestera, njegovog naslednika".
Međutim, ima mnogo istoričara ranog hrišćanstva koji veruju da Hormizd nije bio usamljen slučaj.
"Prvih 39 papa bili su oženjeni", kaže Linda Pinto, kopredsednica američke grupe aktivista "Katolici za izbor", koja vodi kampanje za inkluzivno sveštenstvo.
Pinto, bivša časna sestra, koja je napustila Crkvu da bi se udala za bivšeg sveštenika, tvrdi da ne postoji izričiti zahtev za celibat u Isusovim učenjima.
Drugi stručnjaci sa kojima je razgovarao BBC saglasni su da je vrlo verovatno da su mnogi rani crkveni poglavari imali žene.
Profesorka Kim Hejs-Ajcen sa Univerziteta u Kornelu, u SAD, koja se bavi istorijom ranog hrišćanstva, rekla je za BBC da "u najranijim stadijumima postoje očigledni dokazi da je sveštenstvo bilo oženjeno".
Ona tvrdi da se hrišćanstvo promenilo nakon što se raširilo sa jevrejskih korena na grčko-rimski svet i preuzelo ideje o asketskoj praksi kao što je samokontrola, osama i celibat.
Posle pada Rimskog carstva u 5. veku, malo kraljevstvo oko Rima postalo je Papska država (756 -1870), sa papom kao njenim vladarem. Crkva je nakupila bogatstvo i moć, i otpočelo je doba političkih intriga.
"Bilo je uobičajeno za pape, biskupe i sveštenike da se ožene i imaju konkubine. Sve ovo, zajedno sa seksualnom nemoralom tokom 'mračnih vremena' papstva, navelo je Grgura da pokrene krupne crkvene reforme", rekao je za BCC Niam Midlton, bivši predavač teologije i filozofije na Dablinskom gradskom univerzitetu.
Oni koji podržavaju ideju da sveštenici ostanu u celibatu pozivaju se na primer samog Isusa - njegova žena se ne pominje u četiri jevanđelja Novog zaveta.
U 19. poglavlju jevanđelja po Mateju, Isus takođe predlaže celibat za one koji to mogu "zarad Carstva nebeskog".
Međutim, put do celibata kao jedinstvenog i nametnutog pravila u Crkvi bio je dug i osporavan.
Prvi nikejski sabor 325. godine nove ere, koji je sazvao rimski car Konstantin raspravljao je o praksi svešteničkog celibata.
Trulski sabor je 692. godine nove ere proglasio celibat obaveznim zahtevom za biskupe, ali praksa i dalje nije bila jedinstveno poštovana.
Klerikalski celibat bio je faktor koji je doprineo "Velikoj šizmi" između Katoličke i Pravoslavne crkve u 11. veku, (kao što će biti i u Protestantskoj reformaciji više od 400 godina kasnije).
Gregorijanske reforme iz 11. veka i dva lateranska sabora iz 1123. i 1139. godine nametnuli su stroža pravila za uzdržavanje od seksualnih odnosa, a celibat je konačno postao definišuća karakteristika zapadnog katoličkog sveštenstva posle ere reformacije iz 16. veka i Tridentskog sabora (1545 to 1563).
Katolička vizija sveštenstva od tog trenutka nadalje "nije dozvoljavala svešteniku da bude kao drugi muškarci i da ima ženu zato što on na misi zastupa Hrista, koji je i sam bio neoženjen", kaže za BBC doktor Džejms Keli sa Univerziteta u Daramu.
"Sveštenikova porodica sada postaje njegovo stado. I zato je očekivanje i od Crkve, ali i od laika, bilo da sveštenik bude u celibatu", dodaje on.
Uprkos ovim događajima, neke pape bile su legalno u braku pre nego što su bili zaređeni.
Veruje se da je već pomenuti Sveti Hormizd (514-523) bio udovac u vreme izbora. Takođe, kada je Hadrijan II (867-872) bio imenovan za papu u 75. godini, njegova žena i njegova ćerka su živele sa njim u Lateranskoj palati (sve dok nisu bile otete i ubijene, prema Analima svetog Bertina iz 9. veka).
Smatra se da su i Jovan XVII (1003) i Klement IV (1265-68) takođe bili oženjeni pre nego što su postali pape, a drugi su imali tajne afere i pravili decu nakon toga.
Dve uticajne Italijanke često se ističu kao vanbračne ćerke kardinala koji će postati pape. Otac plemkinje Lukrecije Bordžije bio je Aleksandar VI (od 1492. do 1503.), papa koji je možda najviše bio kritikovan zbog promiskuiteta, a Feliče dela Rovere, jedna od najmoćnijih i najostvarenijih žena italijanske Renesanse, bila je ćerka pape Julija II (od 1503. do 1513).
"Rani život reformiste Martina Lutera iz 16. veka odvijao se tokom neverovatno korumpirane papske ere Bordžija. Drugi papa iz redova Bordžija, Aleksandar VI, imao je nekoliko vanbračne dece", ističe Midlton i dodaje:
"Martin Luter je takođe verovao da nametnuti celibat može dovesti do seksualnog nemorala."
Uz to, veruje se da su mnoge pape iz 15. i 16. veka imale vanbračnu decu.
Svet
25.04.2025. 19:10
Papa koji je najviše uradio na povezivanju Vatikana i SPC
Svet
05.05.2025. 16:10
Poslednja želja pape Franje - "papamobil" će pomagati deci u Gazi
Komentari
