ZBUNJENOST, GUBITAK ČULA MIRISA… Kako Covid-19 utiče na mozak?

ZBUNJENOST, GUBITAK ČULA MIRISA… Kako Covid-19 utiče na mozak?

Shutterstock


Među pacijentima koji se u njujorškim bolnicama leče od covida-19 pojavio se novi obrazac – osim temperature, kašlja i kratkog daha, neki su toliko dezorientisani da ne znaju gde se nalaze ili koja je godina.

Ponekad je to povezano s niskim niovoom kiseonika u njihovoj krvi, ali neki su konfuzni nezavisno od toga.

Dženifer Frontera, neurološkinja u bolnici Langone Bruklin, sve je zabrinutija zbog uticaja koronavirusa na mozak i nervni sistem.

Dosad je većina ljudi upoznata s time da su respiratorni problemi ‘zaštitni znak’ covida-19, ali se naučnim studijama studijama otkriva i sve više drugih problema.

EPA-EFE/RUSSIAN DEFENCE MINISTRY PRESS SERVICE  HANDOUT EDITORIAL USE ONLY/NO SALES

EPA-EFE/RUSSIAN DEFENCE MINISTRY PRESS SERVICE HANDOUT EDITORIAL USE ONLY/NO SALES

Studija objavljena prošle nedelje u časopisu JAMA govori o tome da je 36,4 odsto od 214 analiziranih kineskih pacijenata imalo neurološke simptome, od gubitka mirisa do napada i moždanih udara.

Stručnjaci su pregledali i 58 pacijenata u Strazburgu i uvideli da ih je više od pola konfuzno i nemirno, a skeniranje njihovog mozga ukazivalo je na upalu, objavljeno je u časopisu New England Journal of Medicine.

“Svi smo slušali o tome kako je covid zapravo problem s disanjem, ali pogađa i ono o čemu mi najviše brinemo – mozak”, kazao je Endru Džozefson, šef odeljenja za neurologiju na kalifornijskom univerzitetu.

“Ako postanete zbunjeni, ako ne možete misliti, javite se lekaru. Dosadašnja mantra – ‘Ne dolazite osim ako ne možete disati’ verovatno više ne vredi”, rekao je on.

Virusi i mozak 

Nije potpuno iznenađujuće da novi koronavirus utiče na mozak i nervni sistem jer je to viđeno i kod drugih virusa, uključujući HIV.

Virusi mogu uticati na mozak na dva glavna načina, objašnjava Majkl Toledano, neurolog iz klinike Mayo. Jedan je izazivanje abnormalnog imunosnog odgovora, poznate citokinske oluje koja uzrokuje upalu mozga – autoimuni encefalitis.

Drugi je direktna infekcija mozga, zvana virusni encefalitis.

Zašto se to događa?

Mozak štiti opna koja blokira strane stvari, ali ona može biti ‘probijena’. Pošto je gubitak mirisa jedan od uobičajenih simptoma koronavirusa, neki stručnjaci pretpostavljaju da je nosna šupljina put do mozga.

Pročitajte još: Kako je nastao Covid-19?

Pretpostavka nije dokazana, a teoriju je donekle potkopala činjenica da mnogi pacijenti s anosmijom nemaju teže neurološke probleme.

Lekari stoga veruju, na temelju postojećih dokaza, da su neurološki uticaji rezultat citokinske oluje, a ne prodora u mozak.

Kako bi dokazali da se poslednje uopšte dogodilo, virus mora biti otkriven u cerebrospinalnom likvoru.

To je dosad dokazano samo jednom, u 24-godišnjeg Japanca čiji je slučaj opisan u časopisu  International Journal of Infectious Disease.

Ali kako je to jedini poznati slučaj dosad, a test za koronavirus još ne vredi i za likvor, naučnici ne brzaju sa zaključcima.

Duži oporavak

Sve to potvrđuje da je potrebno više istraživanja. Ali je sigurno da su neurolozi potrebni mnogima koji prežive covid nakon što su bili na respiratoru.

“Zovu nas za mnoge pacijente u konfuznom stanju”, kaže Rohan Arora, neurolog u bolnici Long Island Jewish Forest Hills.

Zasad još nije poznato je li ta neurološka šteta dugoročnija jer boravak na odeljenjima intenzivne nege sam po sebi može biti dezorijentišuće iskustvo što je posledica mnogih faktora, uključujući i jake lekove.

No čini se da njihov oporavak traje duže nego kod pacijenata koji su pretrpeli srčani ili moždani udar.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar