WhatsApp – tajna uspeha: Kad besplatni proizvod donosi zaradu

WhatsApp – tajna uspeha: Kad besplatni proizvod donosi zaradu


Kada je 2014. godine Facebook za WhatsApp platio fantastičnih 19 milijardi dolara, bila je to do tada najveća Facebook-ova akvizicija (to je i dalje), a istovremeno i jedna od njavećih tek investicija u istoriji. To je, istovremeno, otvorilo i nove perspektive firmi koja je do tada od svojih korisnika tražila da joj godišnje plaćaju po jedan dolar. Od tog modela su potom odustali. Uzgred, WhatsApp danas ima više od milijardu i po aktivnih korisnika mesečno.

WhatsApp trenutno prihoduje po istom principu kao i Viber. Ako, na primer preko ove aplikacije primite SMS poruku iz inostranstva, WhatsApp zaradi nešto novca. Pre tri godine iz kompanije su najavili da će testirati nove alate i funkcije koje bi omogućile komunikaciju među kompanijama i organizacijama. To bi uključivalo i stvaranje korporativnih naloga kojima bi bila unapređena komunikacija kako među kompanijama, tako i unutar samih kompanija. A to bi olakšalo vođenje biznisa.

Povezane vesti – Kako je Pinterest oborio rekord u broju aktivnih korisnika, možete pročitati ovde

Dodatni servisi mogli bi da uključe i analizu podataka i obezbeđivanje korisnih informacija koje se odnose na temu koja je predmet komunikacije.

WhatsApp je aplikacija za slanje poruka koju su 2009. godine kreirala dvojica bivših radnika Yahoo-a – Brajan Ekton i Jan Kum, koji je i uvideo potencijal poslovanja kroz Apple App Store, nakon što je i sam kupio ajfon. Uz Blekberijev mesindžer BBM (koji se uzgred definitivno gasi 31. maja), WhatsApp je tada bio jedinstvena aplikacija koja je omogućavala ljudima da besplatno šalju poruke.

shutterstock_1115083463
Za vrlo kratko vreme aplikacija je dobila 250.000 korisnika, što je Ektonu bilo dovoljno da ubedi nekoliko bivših kolega iz Yahoo-a da ulože 250.000 dolara kao inicijalni kapital. Ubrzo je WhatsApp u ponudu uključio i multimedijalne poruke, a napravljena je i verzija za Android. Od tog trenutka kreće njihov marš ka vrhu među tri najčešće preuzimane aplikacije, kako za iOS, tako i za Android.

Do oktobra 2011. godine korisnici su već slali milijardu poruka dnevno. Dve godine kasnije WhatsApp je mogao da se pohvali sa 200 miliona aktivnih korisnika, a već 2017. ih je bilo više od 1,5 milijarde mesečno.
Prirodno, ovakav rast privukao je i novac, čak iako su prihodi WhatsApp-a bili relativno niski. Kompanija Sekvoja kapital, koja se bavi ulaganjem tzv. rizičnog kapitala (ulaže u firme koje imaju visok rizik poslovanja , ali i visok profitni potencijal), uložila je aprila 2011. godine osam miliona dolara, posle osam meseci pregovaranja. Dve godine kasnije uložili su još 52 miliona dolara, što je procenjenu vrednost WhatsApp-a podiglo na oko milijardu i po dolara.

Povezane vesti – Kako je Facebook postao najveća društvena mreža na svetu, možete pročitati ovde.

Do tada su za ulaganje u servise za poruke bile zainteresovane upravo kompanije koje su se bavile rizičnim kapitalom. Facebook je, međutim, jasno video koliku pretnju njegovom mesindžeru predstavlja WhatsApp, i odlučio je da se “isprsi” i februara 2014. godine krenuo u operaciju “Kupiti WhatsApp”.
shutterstock_204352354
Čak i posle ove kupovine WhatsApp je ostao lider na tržištu u ovom sektoru. U međuremenu je dodao i funkcije poput klaičnih govornih poziva, video poziva, grupnih razgovora, a početkom 2018. godine lansirao je i WhatsApp Business.
Poslednje dostupne zvanične statsitike govore o milijardu i po korisnika WhatsApp-a u više od 180 država. Pre nego što ih je Facebook kupio, te brojke su bile za dve trećine manje.

Podaci iz 2018. godine ukazuju da je WhatsApp vodeća aplikacija za poruke sa oko 200 miliona korisnika više od Facebook mesindžera. Treći je kinseki WeChat, sa oko 250 miliona korisnika manje, a sledi takođe kineski QQ Mobile. Zapravo, WhatsApp nije dominantan u svega nekoliko zemalja sveta, a pojedinačno najviše korsnika ima u Indiji –
više od 200 miliona.
shutterstock_1129496009

WhatsApp je, istovremeno i najkorišćenija aplikacija na svetu, posle nepriksonovnenih Facebook-a i Youtuba-a. Kada je reč o prihodima WhatsApp-a, oni nisu poznati jer, jednostavno, Facebook, kao krovna kompanija, ne objavljuje podatke za posebne segmente firme. Poslednji poznati prihod WhatsApp-a odnosi se na 2013. godinu, pre prelsaka u naručje FB-a, i tada je iznosio oko skromnih 1,3 miliona dolara. I to u vreme kada se plaćala godišnja naknada od jednog dolara, koja je od 2016. godine ukinuta.

Forbs je 2017. prognozirao kako bi WhatsApp mogao da ostvari prohod od oko četiri dolara po korisniku, što bi dovelo do oko pet milijardi dolara na godišnjem nivou. Oni su, doduše, prognozirali i da će nivo od 1,3 milijarde aktivnih korisnika mesečno dostići tek 2020. a oni su do te brojke stigli već sredinom 2017. godine.

Povezane vesti – Od čega Viber zarađuje i ko ga je osnovao možete pročitati ovde.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar