INTELIGENCIJA JE VAŽNA, ALI NIJE SVE: Kako pametni ljudi sabotiraju svoj uspeh

Sigurno poznajete neku osobu koja se još u mlađim danima isticala u odnosu na druge, bila najbolja u razredu, sportu... Jednostavno je bila inteligentnija od drugih. Kako je vreme odmicalo u karijeri joj je išlo dobro, ali se stiče utisak da je mogla da napreduje više s obzirom na potencijal koji poseduje. Postavlja se pitanje šta je to što radi pogrešno?

Sirova inteligencija je nesumnjivo velika prednosti, ali to nije sve. Ponekad razlog zbog kog intelektualno nadareni ljudi ne postignu onoliko koliko su želeli u svojim karijerama, leži u tome što su suptilno podrivali sebe.

Ukoliko ste u takvoj situaciji, Harvard Business Review je izdvojio načine na koje biste mogli da prepoznate svoj problem i prevaziđete ga.

1. Pametni ljudi ponekad zapostavljaju ostale veštine poput izgradnje odnosa sa drugima jer se prekomerno koncentrišu na svoj intelekt. U tim situacijama reč je o ljuidma koji svoj uspeh vide kao nešto neizbežno. Uvereni su u svoj intelekt i ostale veštine ne posmatraju kao toliko važno, zbog čega ne ulažu trud i vreme u razvinjanje ostalih veština. Takav stav dolazi prirodno kod većine. Veliki broj ljudi ima prirodnu predrasudu prema želji da razmišljaju o oblastima u kojima nisu toliko dobri i uspešni.

Ipak, na većini radnih mesta vam je potrebno više od sirove inteligencije kako biste napredovali. Samo koncetrisanje na vašu "najveću snagu", umesto da se bavite i svojim slabostima ima tendenciju samosabotiranja.

Povezane vesti - Zašto bi bilo dobro da imate najmanje dve karijere?

Rešenje - Iskoristite svoju snagu za prevazilaženje sopstvenih slabosti. Ukoliko ste dobri u učenju naučite veštine koje niste stekli prirodno. Nije vam potrebno preobražaj ličnosti, samo vam treba plan i konsturktivan stav.

2. Timski rad može da bude frustrirajući za izrazito pametne ljude. Kada neko ima "kliker", brže shvata od drugih. Dar za lični performans može dodatno da stvori poteškoće u radu u grupi. Taj stav može da se razvije još u mlađim, školskim danima - ukoliko se osoba preterano isticala u odnosu na svoje vršnjake. Posebno perfekcionisti imaju stav da umeju bolje da obavljaju posao od drugih.

3. Pametni ljudi često su puni samopouzdanja, što može da izazove otpornost okoline. Ukoliko se samopouzdanje zasniva na inteligenciji, to može da izazove odbojnost prema drugim pametnim i inteligentnim ljudima sa kojima radite.

Rešenje - Objektivno sagledajte prednosti rada sa ljudima koji su u nekim aspektima pametniji od vas. Zapamtite gvožđe oštri gvožđe.

Povezane vesti - DOMOVI BROJNIH USPEŠNIH KOMPANIJA: Top 10 najboljih država za startape u 2020.

4. Pametnim ljudima je prilično lako dosaditi. Biti pametan nije isto što i znatiželjan, ali ukoliko imate obe ove osobine lako će vam biti dosadno da iznova i iznova radite iste stvari. Ukoliko ste pametni i znatiželjni vrlo brzo ćete izgubiti interesovanje za bilo koju oblast, ubrzo nakon što je savladate i shvatite.

Međutim, umesto što ćete konstantno primenjivati dramatične promene, naučite da tolerišete "dosadu" - vežbajete. U toku nedelje posvetite par sati određenim aktivnostima koje su vam možda monotone, ali koje su unosne.