Gasa sve manje, a cene...
Energetska kriza: Gde smo mi u svemu tome
Svet nezadrživo hrli ka energetskoj krizi, a da li je krivac za to isključivost ruskog "Gasproma" i pritisak na EU da prihvati "Severni tok 2" ili su razlozi mnogo dublji i gde je u svemu tome Srbija?
Posle krajnje bizarnih slika iz Velike Britanije, na kojima se vide beskrajni redovi na benzinskim stanicama usled nestašice goriva gde se u prvom trenutku činilo da je problem nastao jer nema vozača cisterni, sada je jasno da je situacija veoma kritična i da se svet našao u velikoj energetskoj krizi. Ono što je snašlo veliku Britaniju samo je pokazna vežba ostatku sveta.
Sa druge strane okeana, u SAD, situacija nije baš toliko strašna. Cene nafte i gasa rastu već mesecima, pa je predsednik Džo Bajden apelovao na strane proizvođače da povećaju količinu resursa koje dostavljaju u SAD. Istovremeno, Bajden uporno gura Kongres da se pozabavi pitanjem klimatskih promena, tako što će polako prebaciti celu zemlju sa nafte i gasa na obnovljive izvore energije i električna vozila.
Ponovnim otvaranjem sveta nakon pandemije, došli smo u situaciju da je potražnja veća nego ikad, a da je ponuda opala značajno tokom pandemije. Kada je počelo zatvaranje, mnoge kompanije koje su do tada snabdevale veliki broj potrošača ostale su bez njih, pre svega velikih avio-kompanija. Sada, kada se svet ponovo otvara, istraživanja pokazuju da vozimo i do 50 odsto više nego ranije.
Banke i drugi investitori sve više nerado investiraju u kompanije koje buše gas i naftu zbog sve većih apela koji zahtevaju prelazak na čistu energiju, radi umanjenja uticaja klimatskih promena. Pored toga, izgradnje gasovoda konstantno nailaze na probleme i protivljenja kako klimatskih aktivista tako i lokalnog stanovništva zabrinutog za zdravlje svoje sredine.
U Evropi, cene prirodnog gasa stabilno rastu, što će doneti veliki udar po džepu svima koji se greju na ovaj način. Cene dostižu rekordno visoke nivoe, dok se smanjuje količina gasa koja dolazi iz Rusije. Mnoge zemlje verovatno će imati problem sa nestašicom gasa ove zime, što može dovesti do velikih problema u domovima sa manjim primanjima, koja će sigurno najviše osetiti ovu krizu.
Nekoliko EU zemalja, među kojima su Španija i Francuska, apelovalo je na EU da učini nešto da omekša udarac brzog rasta cena. Kadri Simson, šef energetike EU, obećao je da sledi revizija tržišnih pravila koja bi trebalo da spreči rast cena da uguši ekonomski napredak.
Trenutno se nalazimo u neviđenoj situaciji u kojoj se Azija i Evropa takmiče u obezbeđivanju tankera za prevoz tečnog gasa, a originalni plan se oslanjao na gasovode kao sasvim optimalno rešenje za snabdevanje Evrope.
Istraživanja u Britaniji pokazala su da će ove grejne sezone prosečno domaćinstvo sa niskim primanjima potrošiti 1750 funti na gas. Ovo je dovoljno zabrinjavajuće samo po sebi, međutim preliminarne prognoze pokazuju da će se te cene održati i nakon ove grejne sezone.
Potrošnja se povećava, Azija kupuje naveliko, Rusi zavrću ventil, a vetar slabije duva… to su razlozi energetske krize koja se pomalja nad Evropom. Naravno, tu je i pitanje ruskog gasa. Ruski energetski gigant "Gasprom", koji isporučuje čak trećinu evropskog gasa, uporno je odbijao da poveća snabdevanje. Neki komentatori nagađaju da je Rusija obustavila isporuke gasa kako bi izvršila pritisak na EU da što pre pusti u rad gasovod "Severni tok 2". Moskva je računala da će lukavom strategijom uspeti da iznudi od EU ono što odavno hoće – brzo i lako puštanje u rad novog gasovoda "Severni tok 2" koji povezuje Rusiju i Nemačku.
Puštanje tog gasovoda u rad zahtevalo bi posebno odobrenje EU jer nije u skladu sa pravilima energetskog tržišta.
Kako bi isposlovao to odobrenje, "Gasprom" kao daleko najveći evropski snabdevač gasom celog leta demonstrativno nije punio svoja skladišta gasa u EU, niti je zakupio dodatne kapacitete za tranzit gasa kroz Poljsku i Ukrajinu.
Tako, samo par sedmica pred početak grejne sezone, u evropskim skladištima ima rekordno malo gasa, a veleprodajne cene su doslovno eksplodirale tokom septembra. Da nevolja bude veća, u Evropu stiže i manje tečnog gasa jer su tankeri proteklih meseci uglavnom išli ka Aziji gde su cene bile više.
Srbija je, za sada, mirna jer se gas redovno doprema "Balkanskim tokom", a skladište "Banatski Dvor" je puno i cene ne bi trebalo da se menjaju do kraja godine, a o idućoj se pregovara.
Kada je reč o struji, cena za domaćinstva neće se menjati do kraja godine i biće najjeftinija u ovom delu Evrope. To se ne odnosi na privredu jer kilovate kupuje na slobodnom tržištu, a oni su ove godine poskupeli za 60 odsto.
To jeste alarm i za privredu, ali i državu jer su već cementare najavile da će skok da se odrazi na njihove cene, a time posredno na celu granu industrije i šire.
Urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković navela je da Srbija ne treba da strepi, da ima dovoljno i struje i gasa.
"Ja verujem da neće biti kod nas kao u Kini, da neće biti onih gašenja fabrika, da nema električne energije, da nećemo imati problem sa grejanjem, ali očigledno je da se mora sesti na najvišem nivou i napraviti neka strategija, jer ono što se čini jeste da je ovo tek prvi jedan problem u toj energetskoj tranziciji gde obnovljivi izvori energije još ne mogu da zadovolje sve potrebe“, objašnjava Putnikovićeva.
Što se tiče gasa, navodi da Srbija ima aktuelni aranžman s "Gaspromom" za koji veruje da će se produžiti.
"Iako ističe ovaj jedan ugovor sa ʼGaspromomʼ, novi stupa na snagu. Ja verujem da će se do tada ispregovarati za novi aranžman jer Srbija je stalno nabavljala gas preko tih dugoročnih aranžmana, koja će cena biti – čuli smo od predsednika Vučića da će se i on uključiti u pregovore“, objašnjava Putnikovićeva.
"Električna energija može se proizvesti i iz hidrocentrala, iz termoelektrana na ugalj ili gas, kao i iz nuklearki. Posle Fukušime u Evropi su brže-bolje počeli da najavljuju zatvaranje nuklearki, što Francuska nije uradila. Takođe, neke zemlje poput Mađarske, Turske i Velike Britanije grade nove nuklearke. Kada pričamo o tim klasičnim izvorima električne energije, termoelektrane, velike hidrocentrale i nuklearke, termoelektrane na ugalj ili gas stabilan su izvor električne energije. Jer šta ako ne duva vetar, ako nema sunca, a još nisu izgrađene mogućnosti za proizvodnju velikih baterija koje bi jednostavno mogle da skladište električnu energiju. Znači obnovljivi izvori nikako ne mogu biti pandan ovim klasičnim izvorima energije.
S druge strane, pitanje je i koliko su oni ʼzeleniʼ. Jer imamo zaista veliko lociranje za zelene izvore energije, međutim, imamo one koji ukazuju da oni prave velike probleme po pitanju ekologije. Da ugrožavaju insekte, ptice, menjanju mikroklimu. To sigurno rade i solarni paneli. Koliko god je ta energija napredna nije još stigla do toga da može da bude pravi takmac klasičnim izvorima energije. Tako da ja mislim da je pravi izlaz zapravo u termoelektranama na gas, u velikim hidrocentralama. Kod nas se najavljuje izgradnja ʼĐerdapa 3ʼ. Mislim da je izlaz u tome da se termoelektrane modernizuju, da se ugrade filteri kako bi što manje zagađivale“, smatra Jelica Putniković.
Prema rečima Vojislava Vuletića, Srbija je trenutno obezbeđena jer je vodila pametnu energetsku politiku. Međutim, isto tako Vuletić očekuje da će poskupljenje od sledeće godine zakačiti i Srbiju.
"Vidite šta je uradio Orban nedavno. Sklopio je ugovor sa ʼGaspromomʼ za snabdevanje Mađarske 15 godina unapred. Tako rade ozbiljne države koje su samostalne, a čini mi se da Mađarska to jeste. Orban vodi mađarsku, a ne evropsku politiku.
Kada je Srbija u pitanju, mi smo obezbeđeni jer smo vodili pametnu energetsku politiku. Ono što od prvog januara 2022. godine možemo da očekujemo, kada nam sledi potpisivanje novog ugovora sa ʼGaspromomʼ, jeste da će nabavna cena gasa skočiti i za nas. To je zbog toga što se cena gasa vezuje za cenu nafte koja je skočila sa nekih pedesetak na nekih osamdesetak dolara. Koliko će biti poskupljenje pokazaće formula. Ne određuje se po nečijim željama. Ne ucenjuju Rusi nas ili mi njih, jednostavno postoji formula uz pomoć koje se određuje cena gasa. Sve je transparentno i sve je jasno“, objašnjava Vuletić za "Ekspres", a potom se osvrće na obnovljive izvore energije kao potencijalnu alternativu.
"Ne smete da se oslanjate na nešto što može da bude, a ne mora. Mi imamo ugalj za proizvodnju električne energije i imamo sklopljen ugovor sa ʼGaspromomʼ o uvozu gasa. Uvozimo i naftu. Energetski smo zavisni jer smo siromašna zemlja. Prema tome, mi moramo da se oslonimo na naš ugalj i to će nama biti baza za proizvodnju električne energije. Postoje projekti u EPS-u da se izgrade nove termoelektrane na prirodni gas, ali to tek treba da se gradi. Tako da ćemo videti kakav će biti EPS-ov razvoj“, zaključuje Vuletić.
KO SU PROFITERI
Energetičar Miloš Zdravković ocenjuje da će ova energetska kriza usporiti OIE i da će najviše ići naruku proizvođačima nuklearki.
"Svet ne odustaje od uglja i nuklearki. Evropska unija 42 odsto struje dobija iz uglja i gasa, 26,7 odsto iz nuklearki koje su vrsta termoelektrane, 13 odsto iz vetra, 12 odsto iz vode i 4,2 odsto iz sunca. Danska proizvodi pet puta više struje iz OIE od svojih potreba, ali kada stane vetar, uvozi struju iz nuklearki iz Belgije. Kada nema sunca i vetra, nema ni struje. Svaki elektroenergetski sistem projektovan je da održava konstantan napon 24 sata sedam dana, a to mogu samo TE i NE“, zaključuje Zdravković dodajući da je očigledan sukob između direktora EPS-a i Zorane Mihajlović, ministarke energetike.
Slično misli i ekonomski analitičar Bogdan Petrović, koji tvrdi da država mora da počne izgradnju TE "Kolubara B" i tek onda da ugasi stare termoelektrane koje najmanje struje daju, a najviše zagađuju, čime bi se dvostruko smanjile i emisije CO2.
"Ministarka bi samo da gasi, a da se to nadoknadi solarnom energijom i vetroparkovima. Upravo su oni i karbonske takse napravili problem u kom je Evropa sada. Danska je 15. septembra dobila pet odsto struje iz vetra, a narednog dana 53 odsto. To je haos za sistem. Mesec dana bez vetra u Zapadnoj Evropi je i dovelo do energetske krize. Ovo je svetsko pitanje i mislim da će morati doći do promene politike u vezi sa zelenom agendom. Kada zimi stane vetar, nema sunca, odakle struja“, pita se Petrović.
ZELENA ENERGIJA VS UGALJ
"Naša vizija je zelena Srbija", poručila je početkom ove godine potpredsednica vlade prilikom usvajanja Zakona o energetskoj efikasnosti, napominjući da je cilj da do 2050. godine najmanje 50 odsto energije dolazi iz obnovljivih izvora energije.
"Srbija se neće odricati svojih termo kapaciteta i uglja“, izjavio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, početkom avgusta za Dan rudara.
Sukob dve struje oko vođenja energetske politike nije tu od juče, ali otkako je buknula energetska kriza u Evropi u kojoj je višestruko poskupeo gas, a prilično skočila i cena struje, tako se rasplamsava i okršaj zastupnika zelene energije i gašenja termoelektrana i onih koji tvrde da je to neizvodljivo i da nas vodi u energetsku zavisnost i siromaštvo.
Tako je pre nekoliko dana iz Dubaija Vučić poručio da bi pitao sve koji su predlagali da se ugalj više ne koristi za pravljenje struje, šta bi sada rekli o ovome.
"Mi ćemo struju da imamo, pitanje je samo po kojoj ceni, koliko će država da gubi. A pričali su bajke, da ne treba ugalj, da bi da zatvaraju nuklearke…“, poručio je Vučić.
Potpredsednica vlade je pak pre dva dana na pitanje da li energetska kriza utiče na zelenu agendu i energetsku tranziciju rekla da su Srbiji potrebni novi kapaciteti koji koriste OIE za proizvodnju energije.
"Čekaju nas i ozbiljne odluke i promene u elektroenergetskom sektoru. Jedno je pitanje da li EPS uspešno i efikasno radi svoj posao i da li može bolje. Da li je energija koju EPS proizvede dovoljna i kvalitetna?“, izjavila je Mihajlovićeva.
Dakle, kakvu će energetsku politiku Srbija voditi u narednim decenijama, jer izgradnja i eksploatacija energetskih objekata traje decenijama, u ovom trenutku nije baš najjasnije.