Biznis
28.03.2022. 07:05
Biznis
07.04.2022. 07:10
Teodora Stojanović i Lena Munitlak
Energenti u Srbiji
Koliko smo, ustvari, zavisni od gasa?
Za mlađe generacije inflacija je bila samo pusta prošlost i priča koju roditelji prepričavaju uz one čuvene reči "U moje vreme nije ovako bilo“.
Mladi ne mogu ni da zamisle kako je bilo devedesetih kada su rafovi bili prazni, nemaštinu i ostale brige koje su dolazile. A pogotovo ne kako je biti zatvoren u jednoj prostoriji neki duži period. Uvek je priča o bombardovanju i spavanje u podrumima bila jeziva i na samu pomisao. Pa eto, iako smo u 21. veku, doživeli su to da budu zatvoreni u svojim sobama nekoliko meseci. Dobro, možda je bolje od bunkera, ali svakako da sada i oni imaju "privilegiju“ da deci serviraju "E, da znaš kako je to bilo u moje vreme“.
Prođe nekako taj lokdaun, ali stigla je inflacija. Poskupele su namirnice, struja, gorivo…
Pred kraj 2021. godine, taman kad smo mislili da smo se malo otarasili korone, glave su postale opterećene cenama i time koliko nam je novca potrebno u novčaniku. Da sve bude gore, u Ukrajini je započeta vojna invazija Rusije. Zapadne države osudile su ovaj Putinov potez i kao reakciju uvele joj sankcije, što je uzrokovalo ekonomsku nestabilnost. Kao da nije bilo dovoljno inflacije zbog korone, pa ajmo još malo da povećamo cene.
Biznis
15.03.2022. 20:19
Kako je, koga i koliko pogodila inflacija?
Kako je započeta priča o nestašici gasa i goriva tako su se na pumpama stvorili kilometarski redovi. Tokom korone tukli smo se za ve-ce papir, sada za dizel i benzin. Po rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Srbija nema nafte u "šteku“, ali je njeno snabdevanje za sada stabilno. Uvozimo dizel i sirovu naftu koja se prerađuje u rafineriji u Pančevu. Ipak, na to se troši, pričao je predsednik za medije, veliki novac, što dalje utiče i na poskupljenje namirnica. Na rafovima je za sada dobro stanje, za razliku od nekih evropskih država (Nemačka i tuča oko ulja). Poučeni od prošlosti, na vreme smo napravili zalihe svega.
Biznis
03.04.2022. 14:05
"Nedelje bez automobila": Kako će Nemci da uštede gorivo
Najveća polemika u Evropi stvorila se oko gasa, s obzirom na to da većina država gas nabavlja od Rusa. Poučeni gorkim iskustvom prošlosti, čini se da smo mi tu odigrali malo pametnije od ostatka Evrope. Odlučili smo se da ne uvodimo sankcije Rusiji i time održali naše prijateljske odnose sa ovom državom. I kada je krajem 2021. godine cena gasa na berzi bila 1000 dolara za 1000 kubnih metara, naše dugogodišnje poslovanje sa "Gaspromom“ sačuvalo nas je od ovih nenormalnih cena.
Biznis
31.03.2022. 15:04
Nemačka se sprema za nestašicu gasa
Novonastala situacija između Rusije i Ukrajine takođe ne remeti protok gasa do Srbije jer linija snabdevanja ne zavisi od Ukrajine i tranzita kroz nju. Ono što bi nas možda trebalo da brine jeste potencijalna odluka Bugarske da se isključi iz "Balkanskog“, odnosno "Turskog toka“. Kao i većina Evrope, tako i oni traže zamenu za ruski gas. Navodno, rešenje za ovaj problem je tok TAN-UP, prirodni gas iz Azerbejdžana, koji bi se preko Turske slao sve do Italije. Prvi put pušten je 10. decembra 2020. godine, a kapacitet mu je 17 milijardi kubnih metara.
"Izjava ministra finansija Asena Vasileva da Bugarska neće pregovarati o novom sporazumu sa ’Gaspromom’ izazvala je, izgleda, veću pometnju u Srbiji nego u samoj Bugarskoj. U Srbiji jer neki su odmah protumačili da bi to što Bugarska planira da prestane da kupuje ruski gas značio i prestanak tranzita ovog energenta kroz ’Balkanski tok’ – nastavak gasovoda ’Turski tok’ od turske do granice Bugarske sa Srbijom“, napisala je Jelica Putniković za portal "Energija Balkana“, čiji je i urednik.
Vesti
14.03.2022. 14:08
"Biće potpuna katastrofa ako Bugarska zatvori gasovod"
Iako je predsednik Srbije rekao da će, ukoliko do ovoga dođe, pregovarati sa Bugarskom da nam obezbedi protok ruskog gasa kroz svoju teritoriju u zamenu da taj tranzit platimo, moguće je da se ova prašina ipak digla bespotrebno.
"U Azerbejdžanu postoje dovoljne količine gasa da snabdeju jugoistočnu Evropu. Azerbejdžan ima kapacitete od deset milijardi kubika, a ukupna proizvodna moć Azerbejdžana sa oba njihova izvora, Šah Deniz 1 i 2, na godišnjem je nivou oko 17 milijardi kubika. Oni dugoročnim ugovorima sa Rusijom imaju vezano osam, a oni čak uvoze i iz centralne Azije, dakle opet preko Rusije, negde milijardu kubika gasa, da bi napunili taj tank. Taj njihov rezervoar se nastavlja na ’Transjadranski tok’ kojim gas ide ka južnoj Italiji. Dakle, gasa nema sem ruskog“, rekao je stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za "Ekspres“.
Srbija se, što se tiče grejanja, ipak razlikuje od ostatka Evrope. Najviše struje dobijamo iz uglja, oko 70 odsto, što nas dalje navodi na pitanje – koliko smo u stvari zavisni od gasa?
Biznis
08.03.2022. 14:35
Energetski gigant prestaje da kupuje rusku naftu i gas
Mali broj domaćinstava greje se na gas, uglavnom je to ugalj (ogrevni), pelet, drva i naravno struja. Kao i sve, poskupelo je i ovo. Nestašica ogreva na stovarištima od Sombora do Vrbasa zabrinula je mnoge, a obrazloženje je rast troškova transporta i seče. Kada je reč o nestašici uglja (ogrevnog), stovarišta nemaju objašnjenja, a kruže i glasine da će poskupeti na 22.500 dinara, što će uticati i na cenu ogrevnog drveta.
Međutim, što se tiče uglja koji se koristi u termoelektranama, Miloš Zdravković kaže "da ga ima dovoljno, a informacije koje se pojavljuju u javnosti nisu tačne“.
"Istina je da je naš ugalj niskokaloričan, ali naše termoelektrane su konstruisane da prerađuju niskokalorični ugalj. Ugalj koji se koristi za proizvodnju električne energije i ugalj kojim se grejemo uopšte nije isti ugalj“, priča Zdravković za "Ekspres“.
Svet
14.01.2022. 13:05
Ambiciozni plan: Nemačka napušta ugalj do 2030. godine
Po onome što Zdravković tvrdi, "mi imamo kapacitet za proizvodnju električne energije blizu osam gigavata, od toga je 4,3 gigavata instalisano u proizvodnji iz uglja, najveći deo kolača otpada na TENT sa 3,3 gigavata, koji je najveći proizvođač na Balkanu. Još jedan gigavat snage je u Kostolcu, i tih 4,3 gigavata čine oko 70 odsto ukupne naše proizvodnje električne energije. Ostatak oko 2 gigavata iz Đerdapa, međutim od ta dva gigavata pola ide Rumuniji, pa mi dobijamo samo jedan.
Imamo oko 450 megavata u Bajinoj Bašti, 612 megavata u Perućcu, i to je verovatno naš najvredniji objekat jer on ne samo da proizvodi struju, nego i služi za njeno skladištenje, pa je i ekonomski najisplativiji kapacitet jer cena struje se menja u toku dana“.
Kako se situacija u svetu svakodnevno menja, pitanje je koje bi bilo najbolje rešenje Srbije za dugoročni period kada je reč o energentima.
Mnogi pričaju o zelenoj energiji i obnovljivim izvorima kao što su vetar, solarna energija i ostalo. Međutim, to sve zavisi od klimatskih uslova jedne države. Tako da se postavlja pitanje: da li je nuklearka najisplativija na duže staze?
"Ja zagovaram korišćenje nuklearne energije, koja je najčistija energija, a bila je dugo stigmatizovana. Od kada je počela ova energetska kriza, koja je u Evropi kulminirala krajem prošle godine, pokazalo se da su nuklearke i te kako potrebne, kao i ruski gas“, rekao je Zdravković.
U vezi s tim, kruže priče kako će Srbiji biti potrebno čak 20 godina kako bi osposobila nuklearku, zbog finansija i toga da mi trenutno nemamo stručne kadrove za to.
"Energija koja dolazi ovim putem je najbezbednija i najčistija ekološki. Nuklearna energija je najbrža energija za ostaviti jer se bazira na klasičnom principu termoelektrane, pa se tako naši već postojeći stručnjaci samo moraju doobučiti. Nuklearna elektrana je isto termoelektrana. Termoelektrane se dele po tome da li funkcionišu na ugalj, naftu, gas ili uranijum. Princip rada je isti, pa bi se stručni kadar brzo pripremio za rad u takvim uslovima. Mi imamo veliki broj elektro i mašinskih inženjera koji bi za godinu-dve mogli da se obuče da sasvim bezbedno rukuju takvim pogonima“, rekao je Miloš Zdravković za "Ekspres“.
Komentari
