Biznis
02.11.2021. 08:05
Biznis
29.12.2021. 06:05
Lena Munitlak i Mihailo Paunović
Imamo li kapacitete?
Koliko je daleko nuklearna budućnost
Kada govorimo o potencijalnom strahu, moramo da budemo svesni toga da na svega nekoliko stotina kilometara od Beograda imamo nekoliko nuklearnih elektrana. Okruženi smo njima. U Mađarskoj je Pakš, Krško u Sloveniji, Černavoda u Rumuniji, Kozloduj u Bugarskoj. Ako bi došlo do akcidenta, ne bi bilo mnogo važno što nam nuklearka nije u dvorištu.
Energetska kriza koja se nad Evropom nadvila još u oktobru ove godine nikako da pokaže znake smirivanja ili eventualnog povlačenja. U trenutku pisanja teksta cena gasa je skočila do te mere da je prvi put u istoriji premašila nivo od 2000 dolara za 1000 kubnih metara. Zastrašujuće.
Strah i neizvesnost Evrope od kolapsa energetskog sistema gotovo da mogu da se opipaju. Pored toga što prati globalnu situaciju, Srbija i dalje vida rane nastale nedavnom havarijom u najvećim termoelektranama. Preko noći smo postali svesni da naše rezerve uglja nisu dovoljno dobrog kvaliteta. Ova činjenica posebno zabrinjava ukoliko se oslonimo na podatke Agencije za energetiku Srbije, domaćeg regulatornog tela, u oblasti energetike, koji pokazuju da Srbija u velikoj meri zavisi od uglja.
Prema podacima agencije, u 2020. godini gotovo 70 odsto od ukupne proizvedene električne energije došlo je iz termoelektrane na ugalj. Takođe, u proteklom periodu od pet godina, pokazuje godišnji izveštaj agencije za 2020. godinu, zavisnost od uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji je porasla sa 56,1 odsto u 2016. godini na sadašnjih skoro 70 odsto.
Na krilima krize u EPS-u, ali i energetske krize u Evropi, u domaćoj javnosti je ponovo pokrenuto pitanje da li rešenje treba tražiti u izgradnji nuklearne elektrane kao pouzdanom izvoru energije. Zamah za diskusiju na ovu temu dobijen je zapravo još krajem novembra ove godine kada je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da Srbija razmatra izgradnju nuklearne elektrane i da se država o tome konsultuje sa Ruskom državnom korporacijom za atomsku energiju – "Rosatom“.
I ovo nije prvi put da Srbija pokazuje interesovanje prema nuklearnoj energiji. Aleksandar Vučić je ranije izjavio kako Srbija želi da postane manjinski vlasnik nuklearne elektrane u regionu, a kao jedna od opcija se pominjala nuklearka u mađarskom gradu Pakš. Međutim, ovo je prvi put da se pomenulo da bi Srbija sama mogla da izgradi nuklearku.
Odgovor na pitanje da li je Srbiji potrebna nuklearka i da li je došlo vreme da se država upusti u izgradnju ovog zahtevnog projekta mnogo je kompleksnije i ne svodi se samo na puku želju i potrebu.
Pre svega treba istaći da je izgradnja nuklearke u Srbiji u ovom trenutku nemoguća zbog zakonskih okvira. Naime, tri godine od černobiljske nesreće, tadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je 1989. godine uvela moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana.
Svet
11.05.2021. 23:58
Černobiljski reaktor je opet aktivan
Video
Time je zabranjena izgradnja nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog nuklearnog goriva. Tako da je u ovom trenutku nuklearna budućnost daleko bar deceniju i po od trenutka kada se i ako se ukine moratorijum.
To makar pokazuje Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine. Jer, kako se navodi u ovom dokumentu, nakon ukidanja zabrane na izgradnju nuklearnih postrojenja trebalo bi da prođe između 10 i 15 godina pre nego što se steknu ulovi da se nuklearna elektrana pusti u rad. Međutim, zakonski okvir nije jedina prepreka na putu da Srbija dobije prvu nuklearnu elektranu.
Pažnju na ostale probleme sa kojima bi se Srbija sigurno suočila ukoliko bi definitivno donela odluku da se upusti u jedan ovako zahtevan projekat skrenuo nam je dr Jovan Puzović, profesor na Katedri za fiziku jezgra i čestica Fizičkog fakulteta u Beogradu. Sagovornik "Ekspresa“ smatra da je pitanje izgradnje nuklearke pre svega strateško i da bi se Srbija upustila u tako nešto mora da ima jasno izrađen plan.
Puzović je još pre dve godinu u intervjuu za "Ekspres“ istakao da je njegova procena da će za tridesetak godina nuklearna tehnologija predstavljati glavni izbor električne energije u svetu, ali je i tom prilikom skrenuo pažnju na predviđanja da će već 2025. godine u Evropi biti manjak električne energije. On je, takođe, u tom razgovoru istakao da je duboko ubeđen da će Srbija za dvadeset godina morati da pravi nuklearnu elektranu.
Vesti
05.11.2019. 13:51
INTERVJU DR JOVAN PUZOVIĆ: Nuklearke nam trebaju, ali ne sada
Potreba za izgradnjom nuklearne elektrane izgleda da je pokucala ranije nego što smo mislili.
"Ja i dalje stojim pri tome da će nuklearna energija biti potrebna između ostalog i Srbiji. Poslednjih par dana vidimo da naše rezerve uglja i nisu tako kvalitetne kao što bi trebalo da bude. Jednostavno kvalitet tog ugla nije dovoljno dobar. Generalno u Evropi se ide na to da se smanji karbonska emisija, tako da u Evropi termoelektrane plaćaju i određene takse na emisiju ugljen-dioksida“, kaže Puzović u razgovoru za naš list.
Sagovornik "Ekspresa“ napominje da bi se uopšte krenulo u izgradnju nuklearne elektrane potrebno je ukinuti ili promeniti važeći zakon, kao i da bi izgradnja trajala bar pet, šest godina.
Takođe, Puzović kao jedan od krucijalnih problema, sa kojim bi se Srbija eventualno suočila, ističe to da je Srbija u poslednjih 30 godina izgubila stručnjake i tehničare koji bi mogli da rade u toj elektrani.
"Obrazovanje novih kadrova zahteva takođe nekih pet, šest godina. Slanje tih mladih ljudi u inostranstvo gde bi takoreći naučili zanat, kako ne bismo došli u situaciju da i ako napravimo elektranu, osamdeset posto ljudi koji će raditi tamo budu stranci. Da li Rusi ukoliko se opredelimo za rusku nuklearnu elektranu ili Amerikanci ukoliko se opredelimo za američku. Trenutno u Srbiji nemate više od 20 nuklearnih fizičara koji su ljudi od formata. Koji imaju radove i bave se uopšte ovom oblašću. Ukinuti su smerovi još pre 30 godina, na Elektrotehničkom fakultetu je bio smer za nuklearne tehničare.
Vinča je umrla pre 40, 50 godina. Ljudi koji su tamo radili su uglavnom preminuli ili su u penziji. Tako da ta globalna infrastruktura koja je potrebna da bi se napravila nuklearna elektrana u Srbiji ne postoji trenutno. To je ono što je problem. Ukoliko bi se krenulo strateški u to, onda to nije samo izgradnja nuklearne elektrane. Deo je šireg plana. Potrebno je otvoriti smerove na fakultetima, odvojiti novac za školovanje tih ljudi. To su strateške stvari. Čak i sutra da odlučimo da pravimo nuklearnu elektranu, treba i novac obezbediti“, ističe Jovan Puzović.
Novac nikako nije zanemarljiv segment u celoj priči jer, prema rečima našeg sagovornika, izgradnja nuklearne elektrane košta oko 10 milijardi dolara. Odgovor na pitanje da li bi Srbija finansijski mogla sama da iznese ovaj poduhvat do kraja delimično je dao i sam predsednik Aleksandar Vučić.
Vučić je svojevremeno u intervjuu za Jutjub kanal "Soloviev live“ rekao da postoji problem finansiranja jer velika nuklearka košta više od 10 milijardi, a Srbija je donela odluku da državni dug uvek bude manji od 60 odsto BDP-a.
Ukoliko ne bismo mogli sami, postavlja se pitanje ko bi nam bio partner. Ko bi nam bili potencijalni partneri u ovom poslu verovatno će zavisiti od toga od koga bismo uvozili nuklearno gorivo, odnosno uran i plutonijum. Takođe, prema Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. navodi se da Srbija ne raspolaže bilansnim rezervama nuklearnih sirovina. Ono što znamo jeste da Rusija poseduje oko devet odsto svetskih rezervi uranijuma i veliki je izvoznik u Evropi.
Osim partnera, važno je odabrati i bezbednu lokaciju. Kako je za hlađenje reaktora potrebna velika količina vode, elektrana bi morala da bude u blizini velike reke – Save, Dunava... I upravo u ovom delu važno je da se dotaknemo zaštite životne sredine.
Nikako ne smemo da zaboravimo obaveze koje je država preuzela u okviru Deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan na samitu u Sofiji u novembru 2020. godine. Naime, prema deklaraciji se predviđa da zemlje kandidati za članstvo u Evropsku uniju, kao i članice te zajednice, do 2050. godine smanje korišćenje fosilnih goriva i emisiju štetnih gasova. Ugovorne strane obavezale su se da će zajedno sa Evropskom unijom raditi na tome da Evropa bude klimatski neutralna do 2050. godine.
Život
10.11.2021. 07:05
Koliko nam je vremena ostalo do tačke bez povratka?
Srbija se potpisivanjem deklaracije u Sofiji obavezala i da će povećati udeo energije iz obnovljivih izvora, kao i da će obezbediti neophodne uslove za investicije u tu oblast. Takođe, obavezala se da će se založiti da smanji i postepeno ukine subvencije za ugalj. Potpisane obaveze biće teško ispuniti ukoliko Srbija ne smanji svoju zavisnost od uglja.
Zbog toga pojedinci nuklearnu energiju vide kao rešenje. Jer ukoliko bi se usmerila na korišćenje nuklearnih goriva, Srbija bi mogla da smanji potrošnju uglja, a time i zagađenje vazduha, najčešće uzrokovano termoelektranama na ugalj i individualnim ložištima.
Među onima koji su javno izneli svoj stav po pitanju prelaska na energiju iz nuklearnih elektrana je i direktor JKP "Beogradske elektrane“ Rade Basta. On je u otvorenom pismu predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić i ministarki rudarstva i energetike Zorani Mihajlović, sredinom novembra ove godine, pozvao na razmatranje o ukidanju moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Republici Srbiji.
"Energija budućnosti je nuklearna energija, zato što je čista i pouzdana, i jedina je koja u proizvodnji električne energije ne pravi efekat staklene bašte. Bez nuklearne energije nemoguće je ostvariti ciljeve održivog razvoja u budućnosti, čista voda, čist vazduh, kvalitetna zdravstvena zaštita, i sve više zemalja radi na razvijanju čiste, zelene energije koja omogućava održiv rast i ekonomski razvoj. Ukoliko bi se Srbija opredelila za izgradnju elektrana na nuklearni pogon, svakako da bi onaj koji bi investirao ili od koga bismo kupili tehnologiju obezbedio školovanje i obuku potrebnog kadra, nuklearno gorivo i sve ostale potrebne resurse za sprovođenje jednog takvog projekta od nacionalnog značaja“, navodi se između ostalog u pismu.
S druge strane, Jelica Putniković, urednica portala "Energija Balkana“, ističe da alternativa srpskim termoelektranama još nije na vidiku jer još uvek nema nekog drugog stabilnog izvora energije.
"Za nas je rano da 2050. godine ugasimo sve termoelektrane jer će Indija i Kina ugalj sačuvati do 2060, odnosno 2070. godine iako imaju mnogo više novca i izgrađene nuklearne zelene kapacitete. Mi sada imamo razne stavove o klimatskim promenama gde svi upiru prst u ugalj kao zagađivač, a niko ne pominje druge zagađivače. A termoelektrane ako se dovedu do najviših standarda onda mogu da budu alternativa“, objašnjava Putnikovićeva.
Iako Međunarodna agencija za atomsku energiju nuklearnu energiju vidi kao čist oblik energije, kada je reč o zaštiti životne sredine pitanje svih pitanja jeste zapravo način odlaganja nuklearnog otpada. Jer neadekvatno skladištenje otpada može da bude izuzetno opasno. Problem je rešiv i, kako Puzović ističe, kapaciteti za skladištenje nuklearnog otpada u svakom slučaju moraju da se nađu.
Svet
22.12.2020. 14:27
Ne diraj sto hiljada godina
Jovan Puzović kao alternativu kojoj bi Srbija mogla da se okrene ne vidi u obnovljivim izvorima energije.
"Alternativni izvori, bez obzira što lepo zvuče jer je reč o zelenoj energiji, ne mogu da vam u toku zime obezbede stabilnost. U toku zime možete da imate vetra, ali ne možete da imate sunca. Prošle godine je u Evropi bio veliki problem što nije bilo vetra pa su mnogi vetrogeneratori radili sa par desetina procenata snage. Nuklearna energija je na današnjem nivou tehnološkog razvoja čista energija. Ostaje taj radioaktivni otpad, ali to mora da se rešava. Sedamdeset odsto struje u Francuskoj stiže iz nuklearnih elektrana i oni nisu imali veće akcidente“, objašnjava Puzović.
Na samo pominjanje nuklearnih elektrana često je, opravdano, prva asocijacija katastrofa u Černobilju. Ova katastrofa iz 1986. godine smatra se jednom od najtežih nuklearnih nesreća u istoriji, a neke procene govore da je eksplozija nuklearnog reaktora u Černobilju oslobodila nekoliko puta veću radioaktivnost nego atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki. Uostalom, nenaseljeno područje oko Pripjata je i danas Zona isključenja i prostire se na oko 4200 kvadratnih kilometara.
Život
26.04.2021. 16:01
Došlo je tiho i ubilo ceo grad
Kada je reč o nuklearnim katastrofama, ne možemo da zaboravimo ni tragediju u japanskom gradu Fukušima iz 2011. godine, kada je usled zemljotresa i cunamija došlo do eksplozije u nuklearnoj elektrani i kada je evakuisano oko 150.000 ljudi.
Ipak, Puzović u razgovoru za naš list napominje da se tehnologija drastično promenila.
"Černobilj je bio izuzetno velika katastrofa, ali ti generatori su bili starog tipa. I u Černobilju je bila u pitanju ljudska greška. Imali smo i Fukušimu pre deset godina. To je bila greška u projektu. Fukušima je bila napravljena na obali mora i kada se desio zemljotres elektrana je, normalno, počela da se gasi. Ali onda je došao cunami pa je potopio agregate koji su napajali elektranu dok je trajalo gašenje. Vi ne možete da ugasite elektranu za 15 minuta. Imate jezgro koje mora da se hladi i to traje satima. Kada je došao cunami i potopio generatore koji nisu bili dovoljno visoko, ostali su bez struje i tako se desio akcident. Danas su nuklearne elektrane dosta bezbednije, ja bih rekao da su sigurne“, smatra Puzović.
Svet
26.04.2021. 12:56
Posle 35 godina
Takođe, kada govorimo o potencijalnom strahu, moramo da budemo svesni toga da na svega nekoliko stotina kilometara od Beograda imamo nekoliko nuklearnih elektrana. Okruženi smo njima. U Mađarskoj je Paks, Krško u Sloveniji, Černavoda u Rumuniji, Kozloduj u Bugarskoj. Ako bi došlo do akcidenta, ne bi bilo mnogo važno što nam nuklearka nije u dvorištu.
Međutim, kao što postoje države koje se oslanjaju na nuklearnu energiju, postoje i one koje se iste odriču. Najbolji primer podeljenosti povodom pogleda na istu stvar predstavljaju Nemačka i Francuska.
Nemačka je sve bliža gašenju svojih preostalih nuklearnih elektrana. Do kraja ove godine isključiće još tri reaktora, posle čega će ostati na još toliko i koji bi trebalo da prestanu da rade do kraja naredne godine. Nemačka se na ovaj potez odlučila još 2011. godine posle havarije u Fukušimi.
Međutim, u ovoj državi se sve glasnije čuje strah da bi isključenje preostalih reaktora moglo da napravi rupu u snabdevanju strujom, pogotovo što Nemačka do 2038. takođe treba da prestane da proizvodi struju na ugalj. Najglasniji otpor ovakvoj odluci nemačke vlade čuje se od krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) koja je predložila da se rad nuklearnih centrala produži "makar do kraja naredne decenije“.
Nemačka alternativu u nuklearnoj energiji vidi pre svega u obnovljivim izvorima energije. Međutim, da obnovljivi izvori energije nisu uvek najsigurnija opcija osetila je upravo ove godine. U Nemačkoj je u proizvodnji električne energije ove godine opao udeo obnovljivih izvora. Industrijska udruženja to pripisuju, između ostalog, činjenici da je bilo relativno malo vetra. Od 582 milijarde kilovat-časova struje koje je Nemačka proizvela, 40,9 odsto bilo je iz obnovljivih izvora energije, pokazali su podaci Udruženja nemačke energetike i vodoprivrede (BDEW). Dok je udeo obnovljivih izvora prošle godine iznosio 44,1 odsto. Zbog slabog vetra proizvodnja vetroparkova pala je za 12 odsto. Koliko je odluka Nemačke da odustane od nuklearne energije bila ispravna pokazaće samo vreme.
Svet
12.07.2021. 17:59
Incident u nuklearnoj elektrani
Među državama Evrope koje nemaju aktivne nuklearne elektrane je i Austrija, čija je Cvetendorf jedina nuklearna elektrana na svetu koja je izgrađena, ali nikada nije uključena zbog odluke o zabrani korišćenja donete na referendumu krajem 1980-ih godina. Takođe, u Italiji, gde je moratorijum prestao da važi još pre deset godina, ponovo je pokrenuta diskusija o izgradnji nuklearki, ali još nema političkog konsenzusa.
Drugi evropski blok predvodi Francuska koja čak 70 odsto energije crpi iz nuklearnih elektrana, iako se obavezala da će taj broj smanjiti na 50 odsto do 2035. godine.
Upravo u trenutku kada se Evropa suočava sa energetskom krizom došlo je do još veće podele po pitanju daljeg ulaganja u nuklearnu energiju među članicama Unije. Deset članica Evropske unije sa Francuskom na čelu zatražilo je od Brisela da omogući veću upotrebu nuklearne energije klasifikovanjem ulaganja u nju kao zelene investicije. S druge strane, blok predvođen Nemačkom oštro se protivi ovoj inicijativi.
Komentari
