Korona izazvala apokalipsu u globalnom vazduhoplovstvu

Koronavirus je gurnuo čovečansto u najdublju zdravstvenu i ekonomsku krizu u poslednjih sto godina, a najteže posledice, prema procenama relevantnih međunarodnih organizacija, trpe avio-kompanije i delatnici u turističkom sektoru.

Potencijalni globalni gubitak bruto prihoda avio-kompanija u putničkom saobraćaju iznosiće između 389 i 391 milijardi dolatra u celoj 2020. godini, procenjuje Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) u najnovijem, novembarskom izveštaju.

U dokumentu, objavljenom u sredu na zvaničnom veb sajtu ICAO, ukupan pad broja putnika u vazdušnom saobraćaju dostići će ove godine između 2,87 i 2,88 milijardi ljudi, uz prepolovljen ukupan broj ponuđenih sedišta avio-prevoznika (pad za 51%).

Znatno sumornije su poslednje projekcije Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA), koja očekuje da će ukupni gubitak prihoda avio-kompanija iznositi 419 milijardi dolara, pri čemu će iskazati negativan finansijski rezulat od 84,3 milijarde dolara.

"Finansijski, 2020. godina će biti zabeležena kao najgora godina u istoriji vazduhoplovstva. Na bazi naše junske prognoze, očekuje se da će avio-kompanije izgubiti 84,3 milijarde dolara ove godine, što je gubitak od 37,54 dolara po putniku u odnosu na dobit od 5,70 dolara po putniku u 2019", izjavio je Aleksandar de Žinijak, predsednik IATA-e na konferenciji za medije početkom ovog meseca.

Predviđamo da će u drugoj polovini 2020. avio-kompanije, u proseku, imati negativan gotovinski tok od oko 300.000 američkih dolara u minuti, ili 77 milijardi dolara ukupno, što je znatno iznad 51 milijarde u drugom kvartalu, dodao je on.

Povezane vesti - Aerodrom u Helsinkiju testira da li psi mogu da nanjuše koronavirus

Prema podacima IATA-e, globalni broj letova je u oktobru bio manji za 47 procenata u odnosu na isti mesec 2019. godine, i iznosio je 1,61 milion naspram 3,06 miliona godinu ranije. Tražnja putnika za letovima je potonula za 66 posto.

Ova organizacija takođe procenjuje da se putnički avio-saobraćaj neće vratiti na nivo na kojem je bio pre Kovida do 2024. godine.

Drastičan pad finansija primorao je avio-prevoznike u svetu da smanjuju troškove poslovanja preduzimanjem bolnih mera, kao što su otpuštanje zaposlenih, smanjenje plata, ukidanje linija i redukovanje broja letova, prodaja aviona iz postojeće flote.

Pojedine, pak, nisu uspeli da prežive. Među onima koje su stavile katanac na vrata nalaze se, pored ostalih, čileanski Latam, kolumbijska Avijanika i američki Majami Er Internešenel, koji su podneli zahtev za zaštitu od bankrota, dok su neke otišle pod prinudnu upravu, poput australijskog Virdžin Atlantika i britanskog regionalnog prevoznika Flajbija (Flybe).

U borbi sa posledicama korona virusa na poslovanje, gašenje radnih mesta i smanjenje plata nije zaobišlo gotovo nijednu kompaniju u globalnoj vazduhuplovnoj industriji, pa ni srpskog nacionalnog avio-prevoznika Er Srbiju, koji je ove nedelje saopštio da je prinuđen na takav korak ne precizirajući za koliko će smanjiti broj zaposlenih i plate.

Povezane vesti - NEGATIVNI IDU U AVION: Lufthanza uvodi brz antigenski test

Primera radi, velika otpuštanja zaposlenih najavili su Britiš Ervejz (12.000 radnika), Emerijts iz Dubaija (9.000), Amerikan Erlajns (15.000), Lufthanza (22.000), a gašenje radnih mesta nije mimoišlo ni proizvođače aviona, američki Boing (30.000) i evropski Erbas (15.000).

Mada se IATA ne zalaže za otpuštanje radne snage, napominje da održavanje produktivnosti rada avio-kompanija na prošlogodišnjem nivou zahteva smanjenje zaposlenosti za 40 procenata.

Čak i ako bi se postiglo to neviđeno smanjenje troškova rada, ukupni rashodi će i dalje biti veći od prihoda u 2021. godini, i nećemo imati odživu vazduhoplovu indusgriju, kaže šef IATA-e, de Žinijak.

"Sa svakim danom produžetka krize raste potencijal za gubitak radnih mesta i ekonomsku devastaciju. Ako vlade ne reaguju brzo, ugroženo je oko 1,3 miliona radnih mesta u avio-kompanijama", navodi on.

Upozorava da bi to imalo domino efekat, dovodeći u opasnost dodatnih 3,5 miliona radnih mesta u vazduhoplovnom sektoru, kao i 46 miliona zaposlenih u široj ekonomiji, u preduzećima čija delatnost podržava vazduhoplovstvo.

"Štaviše, gubitak vazduhoplovne konektivnosti imaće dramatičan uticaj na globalni BDP, ugrožavajući ekonomske aktivnosti u iznosu od 1,8 biliona dolara. Vlade moraju da preduzmu odlučne akcije kako bi sprečile ovu potencijalnu ekonomsku i radnu katastrofu. Treba da izađu sa dodatnim merama finansijskih olakšica i da primene sistematično testiranje na Kovid-19 kako bi se bezbedno ponovo otvorile granice bez karantina“, zaključio je de Žinijak.