Biznis
04.11.2022. 09:46
Biznis
04.12.2022. 14:06
Milan Mišić
Litijum - problem ili...
OPEK za beli petrolej
Tranzicija se zahuktala. U prošloj godini na globalnom tržištu prodato je 6,6 miliona automobila sa električnim pogonom (electric vehicles – EV), naspram samo tri miliona u pretprošloj. Električna vozila time su već zauzela devet odsto svetskog tržišta.
Nešto detaljnija analiza trendova u automobilskoj industriji pokazuje i da su u 2021. godini četvorotočkaši na struju generisali sav rast, što znači da je prodaja klasičnih automobila, onih sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (benzina, dizela ili prirodnog gasa, svejedno), prošle godine bila manja za oko 700.000 primeraka.
Iznoseći ove podatke, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) ukazuje na rastuću potražnju za EV (svako drugo vozilo na drumovima Norveške gde je ova tranzicija najbrža i najočiglednija već spada u ovu kategoriju), te da pomenute brojke podrazumevaju da raste tražnja i za ključnom komponentom novog, ekološki drastično zelenijeg automobilskog poretka – za litijumom, obojenim metalom koji je već dobio nekoliko nadimaka koji naglašavaju njegovu važnost: "beli petrolej“, "bela nafta“ i, naravno, "belo zlato“.
Litijum je hemijski element sa atomskim brojem tri u periodnom sistemu elemenata – lakši od njega su samo vodonik i helijum. Nema ga slobodnog u prirodi jer se nalazi samo u jedinjenjima. Izdvojen, ima srebrnastobelu boju. Najlakši je metal i najmanje je gust čvrsti element…
Sa ovim svojstvima je i nezaobilazni sastojak baterija koje su pogon informatičkih uređaja, od onih minijaturnih koje pokreću kvarcne časovnike, do baterija za foto-aparate, lap topove i uređaje koji su kompjuteri u džepu većine stanovnika naše planete – mobilne telefone. Litijum naime omogućava dosad neprevaziđenu koncentraciju električne energije u nekoj bateriji i njeno ravnomerno i ekonomično trošenje.
Vesti
12.09.2021. 12:01
"Ko je protiv litijuma, neka baci svoj mobilni"
Život
09.10.2019. 15:27
REVOLUCIJA U TEHNOLOGIJI: Nobel za hemiju naučnicima za litijum-jonske baterije
Standardni baterijski paket u pogonu današnjeg električnog automobila sadrži između 10 i 12 kilograma čistog litijuma, pa su zbog toga u središtu pažnje računice o tome može li proizvodnja ovog metala da prati ekspanziju tražnje za litijumskim baterijama, kako u sledećih nekoliko godina, tako i u nešto daljoj budućnosti.
Globalna produkcija litijuma prošle godine dostigla je 100.000 tona. Procene koje u svom dosijeu o litijumu objavljuje portal Svetskog ekonomskog foruma (onog koji svake godine pred kraj januara u švajcarskom skijalištu Davos okuplja svetsku političku i poslovnu elitu) govore da globalne rezerve litijuma iznose oko 22 miliona tona, što u krajnjem ishodu znači da su dovoljne za proizvodnju oko dve i po milijarde baterija – pod uslovom da za to bude dovoljno kapaciteta kako za rudarenje litijuma, tako i za njegovu preradu za finalnu svrhu.
S tim u vezi weforum.org naglašava da je otvaranje novih litijumskih rudnika mukotrpan posao koji zahteva znatne investicije - i mnogo vremena. Litijumski rudnici koji su počeli da rade između 2010. i 2018. projektovani su i opremani u proseku 16,5 godina, a ukazuje se i da ih je 18 odsto kompletirano sa zakašnjenjem.
IEA u ovom kontekstu upozorava da bi svet sa nestašicama litijuma mogao da se suoči takoreći sutra – već do 2025. "Jednostavno rečeno, na planeti neće biti dovoljno litijuma, bez obzira ko ga i gde proizvodi“, citirana je sumorna prognoza direktora australijske kompanije "Lejk resorsis“ koja je u biznisu ekstrakcije ovog dragocenog metala.
Drugi problem koji je potencijalna prepreka za kontinuirano snabdevanje litijumom jeste u činjenici da je između 70 i 80 odsto lanaca snabdevanja litijumom pod kontrolom Kine.
Pored Kine u litijumskom biznisu, koji započinje rudarenjem jedinjenja koja ga sadrže i završava se isporukom kompletiranih baterija, su i tri južnoameričke države koje čine takozvani "litijumski trougao“: Argentina, Bolivija i Čile, koje ispod svog tla imaju oko 60 odsto globalnih litijumskih rezervi.
Članice "litijumskog trougla“ ovih dana bile su u vestima zbog inicijative da osnuju "OPEK za beli petrolej“ – da, po ugledu na trinaestočlanu Organizaciju zemalja izvoznica nafte koordiniraju svoje politike kako bi povećale svoj uticaj na formiranje cena i ovaj posao na neki način zaogrnule i političkim plaštom. Njihovi ministri inostranih poslova već su se sastajali radi međusobnog usklađivanja
Na ovu inicijativu dosad je pozitivno reagovala Indonezija, dok je Kina pokazala veći oprez od očekivanog. Razlog za to mogao bi da bude u okolnosti da je i ranije bilo neuspelih razgovora o kartelima proizvođača raznih sirovina. U opticaju su tako bile ideje za udruživanje proizvođača boksita (rude iz koje se dobija aluminijum), zatim bakra i slično. To je razlog zbog kojeg Kina nije jedina koja prema zamisli litijumskog kartela ima određene rezerve.
Život
01.08.2022. 15:05
Da li znate koliko baterija potroši svako do nas i gde one završe?
Biznis
14.11.2022. 17:29
U Srbiji bi mogla da se otvori fabrika baterija za električna vozila
Biznis
02.12.2022. 16:05
Tržištu električnih automobila preti recesija?
Kina inače ima poseban status kad je reč o litijumu, pre svega zbog činjenice da je ona danas najveći svetski proizvođač električnih vozila (mahom za sopstveno tržište) i istovremeno kontroliše 58 odsto globalnih kapaciteta za preradu litijuma, iako na svom tlu ima samo šest odsto od procenjenih globalnih rezervi. Sopstvenu litijumsku oskudicu Peking međutim nadoknađuje investicijama u inostrane projekte, pre svega u Južnoj Americi, Indoneziji, pa čak i u Kanadi, što je bilo u vestima posle naredbe kanadske vlade da povuče svoje investicije iz tri kanadske kompanije koje rudare litijum – iz razloga nacionalne bezbednosti.
Zanimljivo je da se na litijumskoj mapi sveta nalazi i ruskom invazijom od 24. februara pogođena Ukrajina.
"Pre invazije ukrajinsko bogatstvo litijumom privlačilo je globalnu pažnju“, naslov je članka "Njujork tajmsa“ objavljenog osam dana posle početka ruske agresije. U tom tekstu navodi se da se u ukrajinskom tlu, a posebno u njenim istočnim oblastima, uključujući tu i teritoriju od strane Moskve anektiranog industrijskog basena Donjeck, nalazi oko 500.000 tona litijum oksida, iz kojeg se preradom dobija čisti litijum, a što znači da je Ukrajina bila na putu da postane litijumska velesila.
Dokazi za to su i što je krajem prošle godine, dok je rat sa Rusijom bio samo relativno daleka pretnja, u Kijevu bio u toku proces aukcija za dozvole za istraživanja i kasniju eksploataciju. Među kompanijama koje su ušle u ovu utakmicu je i australijska firma "Juropien litijum“. Konkurisala je i jedna kineska kompanija, koja je trebalo da u Ukrajini ustanovi bazu za litijumski biznis u Evropi.
Pošto litijum kao strateška sirovina ima i značajnu geopolitičku dimenziju, za ovaj metal se poslednjih godina zainteresovala i glavna sila postojećeg poretka, Amerika, koja danas ima samo jedan aktivan litijumski rudnik u Nevadi otvoren još tokom 1960-ih. SAD su već formirale bazu podataka o potencijalnim nalazištima litijuma: takvim su označena neka mesta u Kaliforniji, Oregonu, Tenesiju i Severnoj Karolini.
Postoje i projekti rudarenja litijuma iz mnogobrojnih slaništa u pustinjama Nevade koji su, međutim, zbog velikih količina vode neophodne za obradu litijumske rude i negativnog uticaja na životnu sredinu, ekološki problematični.
Rudarenje litijuma svugde izaziva znatan ekološki stres. Bolivijski rudnik "San Kristobal“ tako troši oko 50.000 litara vode dnevno, dok je, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, rudarenje litijuma u Čileu iscrplo vitalne izvore vode. IEA takođe ocenjuje da je praktično polovina današnjeg rudarenja litijuma u područjima u kojima je ugroženo snabdevanje vodom, dok su neki potencijalno litijumski regioni izloženi ekstremnim vrućinama ili pustošnim poplavama.
U ovom kontekstu portal Svetskog ekonomskog foruma pominje i Srbiju „koja je ove godine povukla dozvolu za otvaranje jednog litijumskog rudnika na svojoj teritoriji, pod pritiskom demonstranata koji tvrde da bi rudarenje nepovratno zagadilo vodoizvorišta i drastično promenilo pejzaž regiona“.
U raskoraku između energetskih potreba i moguće ekološke štete jeste i Evropa koja je u svojoj energetskoj tranziciji postavila visok cilj: da do 2035. svi novoproizvedeni automobili budu sa nultom emisijom ugljen-dioksida čije su velike količine u atmosferi jedan od glavnih generatora klimatskih promena.
Prema procenama Svetske banke, dosezanje tog cilja zahtevaće drastično povećanje – čak i do 500 odsto – proizvodnje materijala kao što su litijum, grafit i kobalt, kao i promenu imidža njihovog rudarenja kao opasnog zagađivača prirode. Glavni argument političkih autoriteta zasad je da rudarenje danas nije tako prljav biznis kao što je nekada bio, pre svega zahvaljujući novim tehnologijama koje su u međuvremenu uvedene.
Najveći evropski projekat rudarenja upravo je pokrenula francuska multinacionalna kompanija "Imeris“ (Imerys) čija je specijalnost proizvodnja i obrada industrijskih minerala (prisutna je u 40 zemalja i ima 16.000 zaposlenih). Njen rudnik, investicija od bezmalo milijardu evra, biće otvoren u geografskom središtu Francuske, u regionu Alijer, i prema planu trebalo bi da godišnjom proizvodnjom od oko 34.000 tona litijum hidroksida (dovoljno za proizvodnju oko 700.000 EV baterija) zadovolji litijumske potrebe Evrope.
Komentari
