SKYPE: Jeftini telefonski razgovori – dobra zarada

Kada je Microsoft kupio Skype 2011. godine, ova popularna VOIP aplikacija tek je trebalo da počne da ostvaruje profit. Mnogi akcionari Microsoft-a, ali i analitičari, zato su unapred otpisali kao neisplativu akviziciju vrednu 8,5 milijardi dolara.

Skype je tako postao najskuplja Microsoft-ova investicija, dve i po milijarde skuplja od kupovine aQuantive, kompanije koja se bavila kupovinom onlajn oglasnog prostora, četiri godine ranije. Vol Strit Džornal je, čak, zabležio i da su akcije Microsoft-a pale za 1,3 odsto onog dana kada je ceo posao finalizovan.

Povezane vesti - Kako Google zarađuje i koje je sve kompanije imao u svom vlasništvu, pročitajte ovde.  

Pa, ipak, izgleda da je Skype mašina koja donosi dobru zaradu, mada se ne može tačno reći i koliko, jer od trenutka preuzimanja Microsoft nije otkrivao te podatke. Zna se samo da je već 2013. godine Skype zabeležio prodaju od dve
milijarde dolara, a da je baza njegovih korisnika porasla sa 196 na 300 miliona širom sveta. Uprkos sve većem broju velikih i samoodrživih konkurenata, među kojima je i Google aplikacija Hangouts, Skype i dalje pokazuje da je žilav i veoma popularan, te da ima vrlo zdrave osnove.

Kao i za ostale aplikacije sličnog tipa, osnovno je pitanje – kako one zarađuju, na koji način donose novac? Drugo pitanje je i kakva budućnost čeka jedan od najpopularnijih VOIP softvera?

Prema onome što se može pročitati na njihovom sajtu, osnovni prihod Skype-a dolazi od mesečne pretplate. Naime, dok su pozivi Skype – to – Skype, video pozivi i grupni razgvori besplatni, pozivi i poruke upućeni onima koji ne koriste srvis, iziskuju pretplatu. Ona omogućava korisnicima Skype-a da pozivaju brojeve iz fiksne telefonije, šalju poruke širom sveta ili da kupe Skype broj tako da mogu pozive sa svih strana sveta da primaju preko svog Skype naloga.

Povezane vesti – Kako je Facebook postao najveća društvena mreža na svetu, možete pročitati ovde.

Kompanija nudi i Skype To Go, servis koji omogućava jeftine međunardone razgovore preko fiksnih i mobilnih telefona. Bez obzira na to gde se nalazi, pretplatnik ovog servisa može da pozove lokalni broj, koji je kupio, kako bi preko njega uspostavio međunarodnu vezu. Na primer, ako neko iz Londona želi da priča sa nekim ko je u Njujorku, jednostavno samo treba da ga doda u Skype To Go kontakte. Skype će kornisniku iz Londona dodeliti lokalni broj, koji
ovaj može da pozove kako bi stupio u kontakt sa osobom iz Njujorka.

Koliko ovi servisi donose para, nažalost, nije poznato jer, kao što smo već rekli, Microsoft te podatke ne objavljuje. Prihod Skype-a svrstan je u isti koš zajedno sa prihodima koje ostvaruju Microsoft-ovi serveri i CRM softveri.
Jedan od poslednjih velikih razvojnih projekata bio je i Skype prevodilac, softver koji trenutno može da služi kao simultani prevodilac za engleski, španski, francuski, nemački, kineski, italijanski, portugalski arpaki i ruski jezik. A ako je reč o pisanim prvodima, Skype je tu da pomogne sa više od 60 jezika. Izuzetno je zanimljiv i projekat Hololens, nešto nalik VR-u, koji se može smatrati budućnošću veštačke stvarnosti. Cena jednog uređaja, koji je pušten u prodaju septembra 2018. godine je 3.000 dolara!

Kako je nastao

Prvi put prikazan avgusta 2003. godine, Skype su stvorili Šveđanin Niklas Zenstrom i Danac Janus Fris, u saradnji sa Ahtijem Heinlom, Pritom Kasesaluom, i Janom Talinom, Estoncima koji su razvili bekend koji se koristi i u aplikaciji za deljenje muzike Kazaa. Septembra 2005. godine eBay kupio je Skype za 2,6 milijardi dolara. Četiri godine kasnije Silver lejk, Andersen Horovic i CPP Investment Board objavili su kupovinu 65 odsto Skype za 1,9 milijardi dolara, što
je doprinelo rastu tržišne vrednosti kompanije na 2,92 milijarde dolara. Microsoft ih je kupio, kao što smo rekli, maja 2011. godine za 8,5 milijardi dolara.

Povezane vesti – Od čega Viber zarađuje i ko ga je osnovao možete pročitati ovde.

Centrala Skype-a je u Luksemburgu, ali većina razvojnog tima, oko 44 odsto od broja zaposlenih i dalje se nalaze u Talinu i Tartu, u Estoniji.