Biznis
26.11.2022. 13:53
Biznis
05.12.2022. 19:05
Rade Jerinić
Važno je.
Poslednji momenat za elektroenergetski sistem Srbije
Devedesetih godina prošlog veka struja je bila u modi. Odnosno bile jako prijemčivo i dokaz izvesne pripadnosti nedodirljivoj eliti. Dok je čitava Srbija bila na režimu par sati imaš struju, pa onda opet par sati nemaš, dok smo pratili u koju grupu za isključenja upadamo, neki nisu imali te probleme.
Objašnjenje je bilo, prikopčani su za bolnicu ili policiju, vojsku ili neke druge vitalne službe pa se i njima eto struja ne isključuje.
Struja se u to vreme nije plaćala, bila je , kako su je tada popularno krstili, socijalna kategorija. Dvehiljaditih je uz manje modifikacije ostala socijalna kategorija. Pokušalo se uvesti neki red u plaćanje, ali vlastima u Srbiji od 2000- te pa do 2015 bilo je lakše da se zaduži i teret gubitaka EPS-a prenese poreske obveznike. Slična je situacija bila i sa gasom i poslovanjem Srbijagasa. koji je osim toga što je gas bio tretiran kao socijalna aktegorija, istovremeno i bio sredstvo namirenja raznih partikularnih interesa. Kako god bilo, decenije nemara i objektivnih teškoća, naš energetski sitem doveli su u situaciu da nije moguće da pruži adekvatan odgovor i sigurnost u snabdevanju i proizvodnji energije u periodu strukturnih poremećaja i energetske krize na globalnm nivou. Nešto se po tom pitanju mora učiniti.
Koliko je situacija alarmantna govori podatak da su samo Eps i Srbijagas, od velike ćetvorke u kojoj su još Elektrodistribucija i Elektromreža Srbije, u ovoj godini napravili blizu milijardu evra gubitka. Od dosad napravljenih gubitaka, približno polovinu, oko 500 miliona evra, već je finansirao državni budžet dotacijama Srbijagasu. Preostalih 500 miliona evra platio je zasad EPS, mahom uzimajući kredite za likvidnost. Jasno je kao dan da nvi veliki gubici EPS-a i Srbijagasa mogli bi se napraviti i naredne zime ukoliko ne dodje do brzog i snažnog zaokreta u poslovanju tih preduzeća.
Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestovič je rekao da je u vreme neverovatnih promena i neizvesnog okruženja, Srbija imala havariju u EPS-u, te je situacija bila „dramatična i jako skupa“.
"Serija problema se desila u najgorem trenutku, kada je došlo do naglog skoka roba i usluga i lomova na energetskom tržištu. Nafta je skočila pet-šest puta u 12 meseci, gas je poskupeo 36 puta, kada se pogleda vršna cena tokom (prestanka rada) Severnog toka", rekao je on.
Šestović traži da se utvrdi odgovornost za havariju koja se desila u EPS-u, jer Srbija ne sme da dođe ponovo u istu situaciju.
"Koridor 10 je koštao nešto više od milijardu evra, troškovi za EPS su potrošili ceo jedan novi auto put", kazao je on i poručio da EPS mora operativno da se stavi na zdrave noge, moraju da se obnove kapaciteti, a država i EPS moraju da budu transparentniji, da građani znaju kako posluje to javno preduzeće.
Vesti
23.11.2022. 17:05
Viši sud presudio: EPS da smanji emisiju sumpor dioksida
Kritičari dosadašnjeg poslovanja ovih preduzeća kažu da je osnocvni problem, loša strateška politika razvoja. U Analizi koju je prošle godine objavio FIsklani savet, ao glavni problem EPS označena je nedovoljna proizvodnja.
"EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe jer nije na vreme investirao u svoje kopove uglja, pa sada manjak i uglja i struje mora da uvozi, po rekordno visokim cenama. Za razliku od EPS-a, koji bi trebalo da bude kičma domaće ekonomije i da sopstvenom proizvodnjom, ne samo pokriva domaću potrošnju već i izvozi, Srbijagas je sistematski zavisan od uvoza", naveo je Fiskalni savet.
Dodaje se da je veliki propust Srbijagasa to što još nije izgradio skladište gasa, dovoljnog kapaciteta, a bilo je predvidjeno da davno bude završeno.
To skladište omogućilo bi, kako je pokazala analiza, stabilno snabdevanje zemlje tokom zime, kad je potrošnja najveća zbog grejanja. Usled manjka skladišnih kapaciteta, a delom i zbog lošeg upravljanja postojećim skladištem u Banatskom Dvoru, gas za grejanje se tokom prethodne zime morao dobrim delom uvoziti na tržištu, po ekstremno visokim cenama.
Biznis
04.11.2022. 09:46
Ministarka Đedović o novim cenama struje i gasa, litijumu...
Međutim, ono što se autori ovih analiza smetnuli sa uma da je celokupna stručna i kritička javnost, godinama i decenijama unazad kritikobvala EPS pre svega zbog toga što se za dobijanje najvećeg dela energije koristi ugalj koji se sagoreva u termoelektranama. Svi su zaboravili da su godinama tražili prelazak na više pbnovljive enrgije iako je jasno da se iz tog resursa ne može pratiti adekvatno rast i razvoj ekonomije i privrede. Danas ti isti koji su tada kritikovali EPS zbog uglja danas kritikuju istu tu kompaniju zašto nije proizvodila više uglja. Pomalo licemerno.
Još jedna stvar je i ta famozna gorepomenuta socijlana kategorija. Srbiji je potreban fundamentalni zaokret u politici formiranja cena energenata za domaćinstva (gas, struja i centralno grejanje) i umesto da kao dosad svi potrošači imaju niske, netržišne cene energenata, država bi trebalo da finansijski zaštiti samo socijalno ugrožene, a ostali bi morali da plaćaju tržišnu cenu energenata koje kori, srazmerno svojoj potrošnji", ocenio je Fiskalni savet u svojoj analizi. Procene kažu da je socijalno ugroženo negde oko 250.000 domaćinstava, a da samo jedna trećina ili oko 68.000 njih, koristi olakšice pri plaćanju.
Vesti
17.11.2022. 13:11
Vučić o ulaganju u energetski sektor: "Srbija moli Britance i Norvežane"
Srpska vlada je angažovala norvešku konsultantsku kuću z koja je trebala da analizira poslovanje javnih energetskih preduzeća. Zaključak je jasan, neophodna je ozbiljna i sveobuhvatna reforma. Kako će ta reforma izglati, ili bar neki njen početak može se nazreti iz izjave resorne ministarke koju je dala nakon zvanične posete Kraljevini Norveškoj.
Govoreći o promenama, Dubravka Đedović kaže da je svaka promena bolna, ali moramo da znamo da možemo da se oslonimo na naša preuzeća, da stvaraju profit, a za to je neophodno da postepeno podižemo cenu i struje i gasa.
„To smo najavili već, povećanja su minimalna i u odnosu na druge države koje to rade usled energetske krize. Godine 2014. je situacija u javnim finansijama je bila jako teška, smanjivane su i plate i penzije. Mi sada povećavamo minimalnu zaradu, povećavamo penzije. Promene će biti bolne, zato što će određeni ljudi morati da prekinu da rade na način na koji su radili“, istakla je ministarka.
Na pitanje da li će na čelu ovih preduzeća doći stranci, kaže da nisu bitna imena i prezimena bitno je da znamo da moramo da se menjamo jer ovako više ne može.
Dodaje da se u Kostolcu završava novi pogon posle 31 godine. Naglasila je da može da se radi, ako imate rezultate.
"Norveška je razvijena zemlja da i Evropa od nje zavisi što se tiče energenata. Oni su energetska preduzeća počeli da reformišu pre 30 godina, počeli su da uvode profesionalni menadžment. Bili su svesni da imaju resurse i da žele da ih zadrže i da moraju odgovorno prema njenim da se odnose a to zahteva profesionalni menadžment“, istakla je Đedović.
Komentari
