Život
21.05.2022. 23:11
Biznis
17.08.2022. 14:25
Teodora Stojanović
Eskploatacija dece
Samo vi kupujte "krpice" i ne brinite - šiju ih deca, takoreći robovi!
Kada bi na etiketi neke garderobe pisalo "proizvela deca“, da li biste je kupili? Da li biste reagovali?
Opšte je poznato da mnogi ljudi uvek gledaju samo sebe i da bez razmišljanja zažmure na oba oka kada vide da neko u njihovoj okolini ima neki problem. Kada čuju da je komšija iznad fizički nasrnuo na svoju ženu – nije njihova stvar. Kada vide gladno dete na ulici – nije njihov problem. Kada vide da neko maltretira dete – nije na njima da reaguju. Na mnoge stvari se oči zatvaraju i produži se dalje.
Sada, zahvaljujući društvenim mrežama, o mnogim temama, počelo je da se govori više. Tako je na red došla i tema eksploatisanja dece za rad, odnosno priča o tome kako velike prodajne kompanije izrabljuju radnike i krše mnoga moralna načela. I to nije nova tema, novi problem koji se tek pojavio, ali sada je jedna kompanija naišla na velike osude na društvenim mrežama.
Među mlađim generacija veoma je popularan "Šejn“, onlajn platforma za prodaju garderobe, koja je u poslednjih godinu-dve dostigla svoj vrhunac u prodaji. Devojke širom sveta naručuju njihove stvari, snimaju na TikToku i Instagramu sve što su kupile, oblače, probaju i samim tim reklame ovog brenda su neprestane.
Sve je to bilo bajno i sjajno dok neke od tih devojaka nisu primetile čudne poruke na etiketama svojih "Šejn“ krpica. Na onima, koje se nalaze sa unutrašnje strane odeće, koje su u suštini uputstva za pranje.
Devojke su, naime, primetile poruke kao što su "I need your help“ (potrebna mi je tvoja pomoć) ili "I have dental pain“ (bole me zubi). "Sušiti u mašini za pranje veša. Zahvaljujući tehnologiji koja štedi vodu, POTREBNA MI JE POMOĆ, pri prvom pranju blagim deterdžentom kako biste proizvod učinili mekšim“, pisalo je na etiketama koje su obelodanjene na internetu.
Konačno neko nije prećutao. Konačno neko nije zatvorio oči. Zahvaljujući tim devojkama, koje su masovno objavljivale ovo na društvenim mrežama, upozoravajući ljude na to da "Šejn“ koristi decu kako bi se ta garderoba proizvela, ovaj problem postao je tema o kojoj se ozbiljno priča.
Poruke su protumačene kao poslednji apel za pomoć dece i namučenih ljudi koji nemaju veliki izbor prilikom biranja posla. Čak i da ove poruke nisu ono za šta se smatraju, konačno je ova tema isplivala na površinu.
Zbog čega konačno? Pa, ovo nije prvi put da "Šejn“ nailazi na nekakve optužbe. Jedna nevladina organizacija za ljudska prava, "Public Eye“, 2021. godine u svom izveštaju otkrila je da radnici "Šejna“ (uglavnom migranti) rade 75 sati nedeljno i imaju samo jedan slobodan dan u mesecu.
Ukoliko se pitate zbog čega pristaju da rade toliko sati, odgovor leži u tome da su plaćeni po komadu odeće koji proizvedu, a pošto žele da zarade, moraju da ostanu duže na poslu.
Život
10.08.2022. 18:40
Kada na internetu naiđete na sadržaj gde se deca zlostavljaju...
"Šejn“ i mnoge druge kompanije ograđuju se time što nisu direktno umešani u sve to. Lanac snabdevanja modnom odećom izuzetno je složen i kompanijama je teško da kontrolišu svaku fazu proizvodnje. To omogućava zapošljavanje dece na način koji veliki brendovi i potrošači nikada ne bi saznali. Konkretno "Šejn“ posluje tako što ugovara proizvodnju sa hiljadama manjih preduzeća u Kini, odnosno selima u Guanhou.
Ta manja preduzeća, javnosti nepoznata, upravo su oni koji grubo krše zakon. Međutim, kako nalaže britanski zahtev o modernom ropstvu iz 2015. godine, kompanije koje prodaju garderobu u Velikoj Britaniji, i više od određene količine (a "Šejn“ to radi), po zakonu su dužne da ukazuju na svom veb sajtu korake koje organizuju u svojoj proizvodnji da ne bi došlo do prisilnog rada. Kako je ranije pisao Rojters, "Šejnova“ veb stranica "Društvena odgovornost“ navodi da se nikada nisu bavili prisilnim ili dečjim radom, ali ne pruža nikakve informacije o lancu snabdevanja koje zahteva britanski zakon.
Rojters je tvrdio i to da su iz "Šejna“ odbili da pruže svoj godišnji prihod. Nakon slika i video-snimaka koje kruže društvenim mrežama, sa zabrinjavajućim porukama, oglasio se i "Šejn“. Kako oni navode, svrha poruke "potrebna mi je pomoć“ bila je da podseti kupce da "pomognu“ tkanini da omekša pomoću posebnog omekšivača prilikom pranja.
Ispod njihove objave u kojoj se pravdaju nizali su se sumnjičavi komentari i ljudi su tražili video-snimke kao dokaz da oni ne koriste decu niti prisilni rad u svojoj proizvodnji. Do sada, "Šejn“ to nije priložio, već i dalje tvrdi da podržavaju poštenu platu za sve i da su pogodnosti i uslovi za rad iznad proseka.
Svet
08.05.2022. 12:10
Treba sve da nas je sramota: Ugroženo je 12,3 miliona dece!!
"Šejn“ trenutno zarađuje i vredi više od "Zare“ i H&M-a. Zanimljivo je to da su i ova dva brenda ranije nailazila na identične optužbe. Osim njih, na istoj listi nalaze se i "Najk“, GAP, "Aldo“, "Prajmark“, "Adidas“, "Viktorija sikret“, "Epl“…
Istraga od pre nekoliko godina utvrdila je to da GAP u proizvodnji zapošljava siromašne žene i njihovu decu koja imaju jedva osam godina, a primorani su da rade više od 16 sati, što je protiv zakona svuda u svetu.
U "Adidasu“ su deca kažnjena ukoliko odbiju prekovremeni rad, a oni koji izostanu sa posla iz zdravstvenih razloga dobijaju otkaze. "Najk“ još uvek krši svako moralno načelo, takav brend ne bi smeo da dopusti sebi ovakav skandal, ali je direktor kompanije više puta izjavio da on nije odgovoran za ove ilegalne stvari koje se praktikuju.
Ništa manje ne zaostaju ni kompanije koje proizvode slatkiše. Pa tako na jednom kraju sveta dete uživa u čokoladi, a na drugom je primorano da radi više od 16 sati dnevno.
"Nestle“, vodeća kompanija za proizvodnju slatkiša, optužena je takođe za dečji rad. Kako se navodi, deca su radila u katastrofalnim uslovima, bila bolesna, a jedino što je kompaniji bilo bitno jeste to da se posao završi na vreme. "Mars“, "Kit ket“ i još mnoge druge kompanije služe se istom metodom proizvodnje.
"Dizni“, kompanija za koju se smatra da joj je cilj da usreći decu i da ih nasmeje, primoravala ih je da rade 76 sati nedeljno.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada, trenutno je više od 260 miliona dece zaposleno širom sveta. Sve se to dešava u siromašnim i manje razvijenijim zemljama kao što su Bangladeš, Uzbekistan, Benin, sela u Kini ili Indiji… Centar za istraživanja multinacionalnih korporacija (SOMO) naveo je da "u fabrikama odeće deca obavljaju razne i često teške zadatke, poput bojenja, šivenja dugmadi i obrezivanja niti, presavijanja, pomeranja i pakovanja odeće. U malim radionicama i na kućnim mestima deca su primorana da obavljaju složene zadatke kao što su vezenje, vezenje šljokicama i šivenje (stvaranje nabora)“.
Tužno, nedopustivo, neljudski i krajnje poražavajuće za sve nas kao ljude. Naravno, retko ko bi od nas kao pojedinac mogao da promeni ovo i ukoliko bi želeo. Na nama je jedino to da ne ćutimo, da prihvatimo društvene mreže i koristimo ih kao platforme na kojima možemo da pričamo o svim temama. Nemojte da ćutite kada čujete da komšija fizički zlostavlja svoju ženu, prijavite. Nemojte da prođete pored gladnog deteta, odvedite ga da pojede nešto. Nemojte da zanemarite to u ovom trenutku kada 270 miliona dece radi teške poslove. Ona nemaju detinjstvo i nemaju slobodu.
Komentari
