Biznis
27.09.2022. 18:10
Milan Mišić

Rat za energiju

Zavisnost EU od ruskih energenata: Kako se Putin preračunao

gas
Izvor: Shutterstock

Evropska unija izašla je iz leta i ušla u jesen u raspoloženju koje oscilira između optimizma i opreza. Dobre vesti sa ukrajinskog fronta smenjivale su se sa glavoboljama zbog još neizvesnog energetskog bilansa za predstojeću grejnu sezonu bez ruskog gasa, uz pristizanje novih dokaza da ekonomske restrikcije nametnute Moskvi zbog agresije na teritoriju susedne zemlje počinju da deluju…

Ova situacija bila je kontekst redovnog septembarskog rituala u Evropskom parlamentu u Strazburu – godišnjeg podnošenja izveštaja "o stanju Unije“ od strane predsednika Evropske komisije (u ovom slučaju predsednice) Ursule fon der Lajen, čiji je govor bio "istorijski“ ne zbog onog što je rekla, nego zbog činjenice da je govorila dok se u Evropi vodi veliki rat. Ruska agresija na Ukrajinu i njene posledice bile su joj zato glavna tema iz prostog razloga što je već sedam meseci to i politički prioritet EU.

Fon der Lajen je svakako sa velikim zadovoljstvom konstatovala da ekonomske restrikcije koje je EU nametnula ruskoj ekonomiji deluju. Jedan od primera koje je navela tiče se ruske vojske koja "skida čipove sa mašina za pranje posuđa i frižidera da bi popravila svoju opremu jer im je ponestalo mikroprocesora“ koji su u vrhu liste robe sankcijama zabranjene za izvoz u Rusiju.

Navela je i druge štete koje su posledica izolovanja Rusije, poput činjenice da su ruske finansije "na respiratorima“, da je zemlju napustilo oko hiljadu međunarodnih kompanija, kao i da je proizvodnja automobila ove godine za 75 odsto manja nego prošle. Poručila je da će sve zabrane ostati dok Rusija ne promeni ponašanje.

Nezaobilazna tema bila je, naravno, i energetska situacija, ne samo zbog toga što je evropsku zavisnost od ruskih energenata – nafte, gasa i uglja – Rusija pretvorila u sopstveno oružje, nego i zbog još nedefinisanih celokupnih mera da se prezimi, s obzirom na to da je koliko prošle godine Evropa čak 40 odsto svojih potreba za gasom podmirivala iz Rusije.

"Jedna od lekcija ovog rata jeste da je trebalo da slušamo one koji poznaju Putina“, kazala je Fon der Lajen, misleći na upozorenja koja su prethodnih godina u centralu EU stizala iz zemalja centralne i istočne Evrope koje imaju loša iskustva sa Rusijom i njenim liderom.

Dan pre besede predsednice Evropske komisije, o istim stvarima se, autorskim tekstom, oglasio i Žozep Borelj, glavni funkcioner EU za spoljnu i bezbednosnu politiku – čija je glavna teza da sveukupna evropska strategija za suprotstavljanje Rusiji daje rezultate – i da njena primena treba da se nastavi.

Borelj konstatuje i da je ruski rat protiv Ukrajine ušao u novu fazu, koju je donelo "spektakularno napredovanje“ ukrajinske armije koja je ruske snage potisnula sa oko 6.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije.

"Ostaje da se vidi koliko daleko će otići ukrajinska kontraofanziva, ali je već jasno da se menja strateški balans na terenu“, konstatuje Borelj.
 

Opisujući "mobilizaciju“ EU da se suoči sa energetskom krizom, Borelj je naveo da su gasna spremišta popunjena sa više od 80 odsto iako je prvobitni rok za to bio novembar (da se opravdano žurilo u ovom poslu pokazuje da je Rusija u međuvremenu sasvim obustavila isporuke preko gasovoda "Severni tok“) – i da se sada radi na merama štednje gasa. Pošto je gas u međuvremenu drastično poskupeo, razrađuju se i mere za pomoć individualnim i institucionalnim potrošačima, koje će biti finansirane dodatnim oporezivanjem profita energetskih kompanija stečenih baš u aktuelnoj krizi.

Rešenost EU da okonča zavisnost od ruske energije Borelj opisuje kao "istorijsku“, procenjujući da Moskvi neće biti lako da nađe trajnu zamenu za izgubljene evropske kupce, pošto je glavnina njene gasne infrastrukture okrenuta prema Evropi, dok će preusmeravanje isporuka sa zapada na istok, ka Kini i drugim potrošačima u Aziji, "trajati godinama i koštati milijarde dolara“.

Po mišljenju prvog diplomate EU, Rusija je napala Ukrajinu zato što je bila ubeđena da će EU biti podeljena i previše zavisna od ruskih energenata da bi joj se suprotstavila, ali se Vladimir Putin u tom pogledu "preračunao“.

"Smanjujući svoju zavisnost od ruskih energenata, Evropa se oslobađa i stare zablude da ekonomska međuzavisnost automatski smanjuje političke tenzije“, piše Borelj, napominjući da je to moglo da ima smisla pre 40 godina, ali danas, kada je to postalo argument u konfliktu, svakako ne.

I Borelj se, kao i Ursula fon der Lajen, osvrnuo na učinak sankcija, iznoseći neke podatke "iz jednog procurelog izveštaja ruske vlade“ o šteti koju je izazvao embargo na izvoz zapadne tehnologije i materijala. Tako 99 odsto ruskog živinarstva zavisi od uvoznih sirovina, dok u komercijalnoj avijaciji 95 odsto putnika leti avionima proizvedenim u inostranstvu, koji polako ostaju bez delova za održavanje.

Iz uvoza je i oko 80 odsto inostranih repromaterijala koje koristi ruska farmaceutska industrija, dok u težak položaj dospeva i sektor telekomunikacija jer bi Rusija mogla da u sledeće tri godine ostane bez SIM kartica, ključne komponente mobilnih telefona.

Borelj, međutim, upozorava da "rat nije završen“ jer "Putinov režim u svojim rukama ima još neke karte“, ali da su, "ako ostanemo privrženi našoj strategiji, vreme i istorija na strani Ukrajine“.

Među onima koji takođe tvrde da treba biti oprezan sa prognozama, iako se uspeh ukrajinske kontraofanzive koja je okončala okupaciju okoline Harkova ocenjuje kao najdramatičniji ruski poraz od kako je Moskva, suočena sa čvrstom odbranom, odustala od svog pohoda na Kijev, jeste i američki predsednik Džo Bajden, koji je prošle nedelje upozorio da je "prerano za najave ukrajinske pobede“.

Bajden se protivi i isporukama nekih naprednih oružanih sistema ukrajinskim braniocima jer on i njegovi savetnici strahuju da bi to Rusiju isprovociralo da rat proširi ne bi li time kompenzovala najnovije gubitke.

Većina vojnih analitičara u zapadnim medijima međutim predviđa da je kriza ruske armade u Ukrajini sistemska, kao i da je preokret na frontu omogućen zahvaljujući zapadnom oružju koje je ukrajinske jedinice osposobilo da sa velikom preciznošću otkrivaju i pogađaju važne neprijateljske mete.

Ukupni gubici ruskih snaga procenjuju se na između 70.000 i 80.000 poginulih i ranjenih, što je enormna cifra, pogotovo u poređenju sa gubicima (nešto manje od 15.000 poginulih) koje je Sovjetski Savez imao tokom deset godina (1979–1989) okupacije Avganistana. Izbačene is stroja na ukrajinskim frontovima pritom je teško zameniti uprkos primamljivim finansijskim ponudama.

Dok se moral ruskih snaga ocenjuje kao izuzetno nizak, ukrajinski se opisuje kao iznenađujuće visok: jedna od posledica ruske agresije je identitetsko zbijanje redova Ukrajinaca, po Putinu "nepostojeće nacije“.

Uprkos svemu, ni pobeda Ukrajine niti totalni poraz Rusije nisu, bar za dogledno vreme, izgledni. "Biće veoma teško proterati rusku vojsku iz cele Ukrajine, između ostalog i zato što su u nekim njenim delovima mnogo bolje utvrđeni i organizovani nego u Harkovu“, procenjuje londonski "Ekonomist“, čiji analitičar smatra da "generalno urušavanje ruskih snaga ne može da bude isključeno, ali nije verovatno“.

Zapadni mediji se ovim povodom bave i mogućnošću da Putin preduzme nešto "nezamislivo“ – da se, u odsustvu izgleda da po prvobitnom planu vojno porazi Ukrajinu – lati taktičkog nuklearnog oružja. Takva strahovanja su za jedne opravdana, a za druge nerealna.

Prema oceni bivšeg američkog ambasadora u Moskvi Majkla Mekfola iznetom na jednom okruglom stolu "Huverovog instituta“, "Putin nije toliko lud“ jer bi ga takav potez učinio "globalnim parijom“ i najverovatnije drastično izolovao, čak i od zemalja koje su mu danas, svaka na svoj način, saveznici – od Kine i Indije.

Putin se inače prošle nedelje, na marginama regionalnog samita u Uzbekistanu, pojedinačno sastao sa liderima dve najmnogoljudnije sile, predsednikom Si Đinpingom i premijerom Narendrom Modijem. Izveštaji o sadržaju tih razgovora bili su šturi, ali je preneto, od Putina lično, da mu je kineski predsednik postavio neka pitanja i izneo "izvesne brige“ o ratu, dok je sa susreta sa Modijem glavnu pažnju privukla njegova opaska pred kamerama i u prisustvu Putina, da "ovo nije vreme za ratovanje“, s obzirom na probleme sa hranom i energentima sa kojima se pre svega nose zemlje u razvoju.

Najnoviji susret Putin–Si po tonu je bio daleko od onog iz februara, pre nego što je započeta ruska "specijalna vojna operacija“, kada su dva lidera proglasila "partnerstvo bez limita“. Limiti su izgleda, sa razvojem događaja u Ukrajini na način koji Putin svakako nije planirao, u međuvremenu "isplivali“: to je sve ono što direktno ili posredno nanosi štetu kineskoj ekonomiji uveliko zavisnoj od globalne (ne)stabilnosti.

Putin je svakako svestan da se Kina i Indija, vodeći računa o sopstvenim interesima, distanciraju od Rusije, pa je zbog toga donekle ublažio svoju retoriku: izjavio je da je spreman za mirovne razgovore bez preduslova, kao i da njegovi ratni ciljevi "ne moraju obavezno da se odnose na celu Ukrajinu. Prema izveštaju "Njujork tajmsa“, za prioritet je proglasio zauzimanje Donbasa, industrijskog središta Ukrajine čija su dva dela, Donjeck i Lugansk, proglasila nezavisnost koju je Moskva priznala.

Putin ovoga puta nije pomenuo "demilitarizaciju i denacifikaciju“, što je 24. februara bila deklarisana svrha invazije, a to po svemu sudeći podrazumeva odustajanje od zasad nedostižnog cilja: političke kontrole cele Ukrajine.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Iz Rusije s ljubavlju: Bloger 24 sata emitovao video plinskog rešoa (VIDEO)
Gas

Šamar Evropljanima

23.09.2022. 13:05

Iz Rusije s ljubavlju: Bloger 24 sata emitovao video plinskog rešoa (VIDEO)

U medijima se pojavila informacija o neobičnom videu koji je objavio bloger iz Rostova na Donu. Na snimku je prikazan plinski rešo koji je goreo 24 časa, međutim, ovaj kanal je blokirala platforma Twich na kojoj je emitovan.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
6°C
06.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve