ZAKON I OROZ: Najmanje 600.000 stanovnika Srbije ima dozvolu za posedovanje vatrenog oružje

ZAKON I OROZ: Najmanje 600.000 stanovnika Srbije ima dozvolu za posedovanje vatrenog oružje

Foto: Shutterstock


Zbog usvajanju novog Zakona o oružju i municiji, koji je počeo da se primenjuje u martu 2016. godine, od početka su negodovali građani na koje se primenjuje. Osnovna zamerka odnosi se na izdatke koje su prinuđeni da plate ukoliko poseduju oružje, a oni, u najblažoj opciji, samo zbog zamene starih dozvola novim biometrijskim poput ličnih karata, iznose više od 100 evra.

Još dok se o zakonu diskutovalo, zbog bojazni da bi se drugačiji stav tumačio kao podrška nekontrolisanom naoružavanju građana, u ovom slučaju nije bilo uobičajene političke nesaglasnosti. Za donošenje novog zakona glasali su predstavnici svih političkih opcija, a neslaganja su bila više kozmetička, uz blago intonirane komentare da to ipak neće smanjiti broj ilegalnog oružja u zemlji. Oko jednog od važnih pitanja – koliko će to građane koštati, polemika nije ni vođena. Prema podacima policije i procenama udruženja koja se bave oblašću oružja, u Srbiji je broj porodica u kojoj ne postoji neka vrsta vatrene cevi u značajnoj manjini.

Efekti dosadašnjih pokušaja da se građani privole na saradnju i podnesu zahtev za izdavanje novih dozvola, što sa sobom povlači sijaset drugih obaveza koje moraju da ispune kako bi je dobili, bili su poražavajući. U tolikoj meri da je planirani rok od tri godine kako bi to učinili produžen za još jednu godinu. Međutim, i ovom poslednjem vremenskom smekšavanju zakona ističe rok. Za nekoliko dana – 5. marta. A planirani posao ni izbliza nije obavljen.

Shutterstock

Shutterstock

Nema novog roka

Mada navode da je zamena oružnih listova zakonska obaveza za sve koji poseduju vatreno oružje, o čemu naravno ne može da se diskutuje i čine izuzeci, u policiji su svesni da će veliki broj građana to učiniti u poslednjem trenutku. Tokom 2016. i 2017. godine nije bilo veće zamene oružnih listova, dok je tokom 2018. situacija bila bolja. Za prošlu, 2019. godinu, ni okvirni podaci nisu saopšteni. U policiji o tome nisu voljni da kalkulišu, ali s obzirom na dosadašnji odziv, nekako je očekivano da će se veliki broj građana oglušiti o ovu obavezu. Osnovni razlog za preuzimanje takvog ličnog rizika izvesno nije masovna neodgovornost, već finansijska strana priče i mukotrpan proces pribavljanja potrebnih dokumenata.

Izdavanje novog oružnog lista košta 1.500 dinara, od čega 600 dinara košta obrazac koji izrađuje Zavod za izradu novčanica. Građani koji poseduju pištolje, revolvere i karabine, dužni su da uplate i republičku taksu u iznosu od 5.360 dinara, što mnogi doživljavaju kao dvostruki namet, jer su istu taksu već platili prilikom odobravanja nabavke i registracije oružja. Ovim troškovima je potrebno dodati i pribavljanje lekarskog uverenja koje košta od 3.500 do čak 6.000 dinara, u zavisnosti od zdravstvene ustanove, što ukupan iznos zamene ovog dokumenta podiže na više od 12.000 dinara.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odavno je apelovao na građane da iskoriste poslednji zadati rok za pribavljanje novih dozvola, upozorivši da naknadnog pomeranja neće biti, te uz napomenu da on lično “ne želi da ljudi budu drakonski kažnjeni zbog nepoštovanja administrativnih rokova”. Oni koji to ne učine biće kvalifikovani kao prekršioci kojima se propisuje novčana kazna u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara, uz mogućnost izricanja i zaštitne mere oduzimanja oružja. Ostao je potpuno nejasan kriterijum po kojem će se odlučivati o visini kazne koja je u tako ogromnom rasponu. Istovetna kazna predviđena je i za one koji ne dostave MUP-u lekarsko uverenje. Naoružani građani će ubuduće biti u obavezi da ga dostavljaju policiji na svakih pet godina.

Pistolj

Vlasnici legalnog oružja stavljeni se pred izbor – ili da plate namet od najmanje 12.000 dinara koliko god finansijski bili ugroženi, ili da rizikuju znatno veću kaznu, pritom ostanu bez oružja koje poseduju i pride budu uvedeni u evidenciju kao prekršioci zakona.

Uočljivo je da se, osim u komentarima ljudi koji se nalaze pred misijom nevoljnog izbora, o finansijskoj strani niko ne oglašava, niti je ponuđena mogućnost da oni koji oružje poseduju i žele da udovolje zakonu, ali to prosto nisu u stanju da učine, obaveze izmire pod nekim pogodnostima, na primer plaćanjem na rate.

Prema nezvaničnim podacima, najmanje 600.000 stanovnika Srbije ima dozvolu za posedovanje vatrenog oružje. Računajući i trofejno oružje, koje kao takvo u novom zakonu više ne postoji, te oružje u vlasništvu kolekcionara, broj cevi verovatno doseže milion.

Prema nezvaničnim saznanjima, a policija zvanične informacije nije saopštila, do sada je zamenjena najviše trećina ukupno postojećih oružnih listova.

Potvrde i uverenja

Jednostavna računica pokazuje da bi građani, ukoliko se odazovu u punom broju, za nove oružne listove trebalo ukupno da izdvoje oko 60 miliona evra. Od toga bi, kažu bolje upućeni, država prihodovala polovinu novca, jer u njegovoj raspodeli učestvuje sa izdavanjem dozvola, taksama, lekarskim uverenjima u ustanovama koje je ovlastila da ih izdaju, kao i uverenjima da se protiv podnosilaca zahteva ne vodi krivični postupak.

Povezane vesti – UBICE VRŠLJAJU PO SRBIJI: Novac nije dovoljno dobar mamac

Vlasnik oružja je, po sada važećem zakonu, obavezan da prilikom zamene oružnog lista donese oružje u policijsku stanicu na uvid, kao i stare isprave. Uz potvrdu da protiv njega nije pokrenut krivični postupak, neophodno je i lekarsko uverenje o sposobnosti za držanje i nošenje oružja. I ova stavka je po mnogo čemu specifična, jer se ne zna šta bi pouzdano trebalo da znači formulacija “sposobnost za držanje oružja”. U prevodu na svakodnevni jezik, to bi, iako se ne kaže, pre svega trebalo da se odnosi na procenu psihičkog stanja i uravnoteženosti pojedinca. Teško je i pomisliti da bi neka vrsta fizičkog invaliditeta mogla da predstavlja povod da se uskrati izdavanje oružnog lista.

O utvrđivanju zdravstvene sposobnosti za posedovanje oružja dugo se diskutovalo. Toj obavezi, koja je bez daljeg logična i razumljiva, posebno su pridonela ubistva, među kojima i ona višestruka, čiji počinioci su imali dozvolu za posedovanje oružja iako se u njihovom okruženju znalo da imaju psihičke probleme.

“Uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja izdaje zdravstvena ustanova koja je rešenjem ministarstva nadležnog za poslove zdravlja ispunila uslove za obavljanje lekarskih pregleda za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti fizičkih lica za držanje i nošenje oružja. Spisak navedenih zdravstvenih ustanova nalazi se na sajtu Ministarstva zdravlja”, naveli su u MUP-u Srbije.

Sastavni deo postupka su i dokumenti koji dokazuju takozvani opravdani razlog za posedovanje oružja. Za građanina koji poseduje lovačku pušku ili karabin, to je uverenje o položenom lovačkom ispitu ili kopija lovne karte. Ukoliko je oružje namenjeno sportu, “opravdani razlog” čini potvrda o članstvu u nekom od streljačkih klubova. U slučaju da su pištolj ili puška namenjeni za ličnu bezbednost, vlasnik je obavezan da “na zapisnik” priloži izjavu kojom tvrdi da mu je zbog posla koji obavlja ili drugih okolnosti sigurnost ugrožena. Sve to paralelno prati terenska provera policije pre nego što odobri izdavanje dozvole.

Shutterstock

Shutterstock

Promenu dokumenata vlasnici oružja u Nacionalnoj asocijaciji za oružje, koja okuplja trgovce i proizvođače oružja, streljačke klubove, saveze i kolekcionare, vide kao prikrivenu reviziju legalnog posedovanja oružja.

“Zamena oružnih listova ne razlikuje se mnogo od procedure propisane kada građanin prvi put nabavlja oružje. To je prestrogo i nepotrebno. Čemu tako temeljne provere, kada se i za najmanji prekršaj, odnosno bilo koje krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna, oružje odmah oduzima?”, izjavio je Duško Ilić, generalni sekretar NAOS-a.

Iz policije su odgovorili da su novi propisi doneti pre svega u interesu bezbednosti građana, da tokom preregistracije svi zakonski uslovi moraju da budu ispunjeni, budući da je pojedinim građanima dozvola za oružje izdata pre 20 i više godina. “Zato je važna provera da li građani i dalje ispunjavaju sve uslove”, saopštili su iz MUP-u.

Povezane vesti – I ŽRTVA I NASILNICA: Slučaj najtraženije žene kriminalca iz Hrvatske

Ipak, stari vlasnici oružja biće privilegovani u jednoj obavezi u odnosu na one koji tek nameravaju da ga nabave – nisu u obavezi da prolaze kroz obuku u rukovanju pištoljima ili revolverima.
Iako donosioci zakona tvrde da se njime izašlo u susret lovcima i sportistima, pre svega zbog ukidanja ograničenje nabavke municije

što je bio redovan zahtev udruženja i klubova, u NAOS-u nisu zadovoljni zbog drugih odredbi.

“Kako je procedura izuzetno obimna, veliko je pitanje da li je ovaj posao uopšte moguće obaviti do isteka zakonskog roka. Mnogo je nepotrebnih i skupih obaveza. Mi smo od početka bili protiv mnogih odredaba ovog zakona koji teži razoružavanju građana, iako je Srbija na samom dnu lestvice po broju komada oružja u posedu građana u Evropi”, naveo je Duško Ilić.

Ostali bez trofeja

U toku sprovođenja postupka odobrenja izdavanja oružnog lista, policajci će utvrđivati i da li su ispunjeni uslovi za “bezbedan smeštaj i čuvanje oružja u skladu sa važećim zakonom”. Prema iskustvima onih koji su ovu proceduru prošli, “kontrolorima” je potrebno pokazati da je oružje smešteno u odgovarajućem odlagalištu, zaključano i pod ključem do kojeg drugi nemaju pristup, da je municija odvojena na posebno mesto…  Naravno da sve to, prvenstveno vlasnicima lovačkog naoružanja, nameće dodatne troškove poput nabavke posebno napravljenih ormana.

Nije mali broj građana koje je pogodila odredba zakona prema kojoj se ukida kategorija trofejnog oružja. Fizička lica koja imaju odobrenje za držanje ovakvog oružja, obavezna su da to oružje preregistruju, prodaju, onesposobe ili predaju bez naknade u korist Republike Srbije. Prema evidenciji MUP-a, do stupanja na snagu novih propisa u Srbiji je bilo registrovano ukupno 63.558 komada trofejnog oružja. U međuvremenu je više od polovine vlasnika preregistrovalo svoje trofeje, a deo ovog naoružanja predat je državi. Međutim, brojni su oni koji ne znaju kako da postupe, jer su trofejno oružje uglavnom nasledili i prema njemu imaju drugačiji odnos. Ne žele da ga se odreknu jer se radi o uspomeni, a uglavnom su na njegovo posedovanje uredno plaćali porez.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar