ČUDESNA VEZA SRBA I VIDOVDANA: Nebeska priča sa Kosova koja nam se ponavlja, namerno ili slučajno – pitanje je sad?!

ČUDESNA VEZA SRBA I VIDOVDANA: Nebeska priča sa Kosova koja nam se ponavlja, namerno ili slučajno – pitanje je sad?!


Akademik Matija Baćković i profesor Ratko Božović govore o tome šta je ovaj datum Srbima značio nekada i kakve reperkusije donosi danas. I zašto se skoro svi značajni događaji u našoj istoriji dešavaju baš na taj dan…

Kosovski boj, atentat Gavrila Principa na Franca Ferdinanda u Sarajevu, kraj Prvog svetskog rata i Versajski mir, Rezolucija Informbiroa, pa Gazimestan i istorijska simbolika političkog uzdizanja Slobodana Miloševića, jednako nedvosmislena kao i njegovo izručenje Hagu… Sve 28. juna, na Vidovdan.

Važni, dramatični, nekada i prelomni momenti za istoriju Srbije odigrali su se 28. juna. Na crveno slovo u kalendaru SPC, koja ovaj dan slavi kao praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.

Srbija Vidovdan obeležava kao državni praznik i godišnjicu Kosovske bitke, a oni koji pamte istoriju Srba pre hrišćanstva znaju da su naši preci ovaj dan posvećivali bogu Vidu.

Krenulo je na Kosovu…

Vidovdan za Srbe ima veoma važnu simboliku, posebno od onog Vidovdana 1389. To je, kažu sociolozi, naša nebeska priča, koja je u kolektivnu svest srpskog naroda utkala onu nepresušnu žeđ za slobodom, otpor tuđinu, patriotizam, svest o nacionalnom biću, Miloševo viteštvo i Lazarevo herojstvo. Ujedno je i simbol prekretnice posle Kosovskog boja i perioda uspona srpske države pod vladarima iz dinastije Nemanjića.

FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTIC

FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTIC

Verujem i da oni koji su izručivali Miloševića nisu znali da ga izručuju na Vidovdan, ali su znali oni koji su ga tražili, zaključuje akademik Matija Bećković

Akademik Matija Bećković smatra da je Vidovdan dan koji srpski narod ne sme da zaboravi:

– Ako ga mi ne slavimo, slaviće ga drugi. Ako ga mi zaboravimo, oni će nas podsetiti. Tako je bilo i 1389. i ’41, i ’48 i ’91. godine. Verujem i da oni koji su izručivali Miloševića nisu znali da ga izručuju na Vidovdan, ali su znali oni koji su ga tražili, kaže Bećković i dodaje:

– To je najvažniji datum naš istorije i naše sudbine i nikako drugačije ne smemo da se prema tom datumu odnosimo, zaključuje akademik.

PROČITAJTE JOŠ: 
PRAVA ISTINA O OTPISANIMA (DRUGI DEO): Kako su četnički Prle i Tihi ubili Nedićevog šefa kabineta
SREMSKI FRONT, POLEMIKA: Najveća ratna pobeda ili nepotrebna klanica u trenutku kada je rat već bio završen?

A, šta nam se, kroz istoriju dogodilo baš na ovaj dan?

Kosovska bitka zauvek je urezala ovaj datum u srpsku istoriju. Iako je prošlo prošlo 627 godina, ni danas među Srbima ne postoji jedinstveno mišljenje da li je Kosovski boj bio vojni poraz ili moralna pobeda, momenat kada su Lazareva žrtva i Miloševo junaštvo zauvek utrli put srpskim potomcima da, bez obzira na ishod bitke, ostanu verni sebi i otadžbini.

Nastavljeno u Sarajevu

Sarajevski atentat: Principovi hici na Vidovdan

Sarajevski atentat: Principovi hici na Vidovdan

U Sarajevu je na današnji dan Gavrilo Princip izvršio atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda, a kasniji razvoj situacije doveo je do Prvog svetskog rata.

Opet na Vidovdan, 1948. godine, na sastanku u Bukureštu Komunistička partija Jugoslavije isključena je iz Informacionog biroa komunističkih partija. To je značilo formalan raskid odnosa sa zemljama komunističkog bloka. Blokada Jugoslavije i kampanja protiv jugoslovenskog rukovodstva koje su usledile trajale su do 1955. godine. Kao posledica svega usedila su čuvena proterivanja na Goli otok.

Pa Gazimestan i simbolički početak ere Slobodana Miloševića, koji će svoju političku karijeru, ali i život slobodnog čoveka, okončati na taj isti dan.

Foto: Saša Džambić

Bez zloupotreba: Dr. Ratko Božović                    Foto: Saša Džambić

Mi treba da štitimo tu svetu vidovdansku priču od ideoloških zloupotreba, kaže profesor Ratko Božović

Profesor Ratko Božović kaže da je vidovdanska, sveta priča, previše spuštena na zemlju i eksploatisana, između ostalog i zbog ovakvih istorijskih podudarnosti.

– To je mitska, nebeska priča koja nije morala da se valja po blatu balkanske tragične istorije. Žalim što se to dogodilo. Mi treba da štitimo tu svetu vidovdansku priču od ideoloških zloupotreba. Ideja je u tome da je bilo previše lakomislenosti i politikanstva, dimenzija koje ne pripadaju mitu. Nije smela da se na taj način instrumentalizuje – kaže pofesor Božović.

Vidovdan – naš usud ili izbor, ostaće pitanje koje će generacije i generacije postavljati. Baš kao što u prvoj verziji svoje poeme “Boj na Kosovu”, po kojoj je Zdravko Šotra snimio svoj čuveni, bezbroj puta reprizirani film, postavlja Ljubomir Simović:

“Da li je Kosovo mesto sa koga se Srbija diže u nebo, ili spušta u ponor?”

ŠTA SE SVE SRBIJI I SRBIMA DOGODILO NA VIDOVDAN

1389. Kosovski boj, kraj moćne srednjovekovne srpske države

1878. Započela rasprava o Kneževini Srbiji na Berlinskom kongresu, čime je priznata nezavisnost i suverenost Srbije

1914. Događaj koji je bio okidač za početak Prvog svetskog rata. Gavrilo Princip, pripadnik udruženja “Mlada Bosna”, ubio je u Sarajevu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda

Izručenje Miloševića

Izručenje Miloševića 2001.godine

1919. Versajska mirovna konferencije i potpisivanje Versajskog ugovora. Velike sile odobrile formiranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

1921. Prvi ustav ujedinjene jugoslovenske države, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

1948. Rezolucija Informbiroa

1989. Miting na Gazimestanu, početak političke ere Slobodana Miloševićeva

1990. Antisrpskim amandmanima ukinuta konstitutivnost srpskog naroda u Hrvatskoj, što je bio uvod u početak krvavog rata u bivšoj SFRJ

2001. Slobodan Milošević izručen Hagu. Na isti dan kada je i počelo širenje njegove moći, sada kraj Miloševićeve epohe

PROČITAJTE JOŠ:
SRPKINJA SA TURBANOM I KRSTOM U RUCI: Kako je ćerka kneza Lazara osvojila turskog sultana i spasila Srbiju
SULTANIJA MARA: Srpska princeza iz harema čija je noga kročila na Svetu Goru
ENIGMA DUŠAN SILNI: San i prokletstvo prvog srpskog cara, najmoćnijeg vladara Evrope} else {

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    Nenad T.

    Mi inače Vidovdan obeležavamo potpuno pogrešnog datuma. Despot Stefan Lazarević na Mramornom stubu na mestu pogibije svoga oca kneza Lazara 15 godina posle Kosovske bitke, ostavio zapis da se slavna bitka sa Turcima odigrala
    „…Не посече га нико други, о љубими,
    до сама рука тога убице, сина Амуратова,
    И све ово речено сврши се
    лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
    а час је био шести или седми,
    не знам, Бог зна.
    Деспот Стефан Лазаревић оцу Кнезу Лазару“
    Tada su se godine u Srbiji, kao i Vizantiji brojale od postanka sveta tako od 6897. oduzmemo 1389. (godina kada je bio boj na Kosovu), dobijamo 5508. (p.n.e.), što je godina nastanka Sveta po Bibliji. Nova godina u pravoslavlju do 1492 računala od 1. marta, pa se tada tekućoj dodaje broj 3, radi pravilnog računanja indikta (Indikt carigradski (takođe “indikat” ili “indiktion) ima 15 godina, njegov broj se odnosi na godinu u ciklusu a ne sam ciklus i dobija se kao ostatak nakon deljenja sa 15), sa današnjeg stanoviša (1389+3)/15 92.8, 0.8×15=12, ili prostije 6897/15 92.8, 0.8×15=12. Meseca 15 označava dan u mesecu, a časovi su se odborojavali od svitanja, ako kao reper uzmemo 22.06.2016.g. izlazak sunca u Prištini je u 4:57.
    To i nije toliko sporno, već današnje računanje da je to 28. jun! Tu je tek napravljena greška, jer tada kao i sada Vidovdan izvorno posvećen slovenskom pаgаnskom božаnstvu Svetovidu. Danas prema pravoslavnom kalendaru SPC je crveno slovo posvećeno Sv. mučeniku knezu Lazaru i Sv. srpskim mučenicima. Astronomski posmatrano, datum je vezivan za letnju dugodnevnicu tj. letnji ili junski solsticij (astronomska pojava kada Sunce prelazi najduži luk preko neba). Astronomske pojave se sporije menjaju od konvencionalnih (radovi M. Milankovića). Crkveni kalendar iz ‘Danice’ Vuka S. Karadžića za 1826. godinu: 15. juna u crkvenom kalendaru nema Vidovdana, u crkvenim kalendarima pojavljuje se tek od 1894. g. Dokumentovano je da se Kosovski boj desio dan posle dana Svetovidа. Što u prevodu znači da se prema današnjem desio 21, 22. ili 23. juna, a ne 28. juna, jer letnji solsticij varira od 20, 21 do 22. juna. Npr. 2016. g. reperna biće da bitka završila 23. juna 1389.godine oko podne.
    Kako je došli do greške? Tako što je prihvaćeno korigovanje kalendara putem papske bule Inter gravissimas, koju je predložio kalabrijski doktor Alojzije Lili, a odobrio papa Grgur XIII, po kome je novi kalendar dobio ime Gregorijanski. Ovo korigovanje dotadašnjeg Julijanskog kalendara desilo se 1582. godine (2 veka posle Kosovskog boja). Tako što je iza četvrtka 04. oktobra preskočeno deset dana pa je korigovano na 15. oktobar. Potom razlike za godine s kraja veka su prestupne, po novom, samo ako su prve dve cifre te godine deljive sa četiri. To znaci da su 1600 i 2000 prestupne a 1700, 1800 i 1900 nisu po ovom, Gregorijanskom kalendaru ali jesu po Julijanskom. Time se akumulira 3 dana razlike na 400 godina između ova dva kalendara. Dobijamo razliku koju zvanično danas prihvatamo od 13 dana. Kod Milankovića je slično ali su ti izuzeci naizmenično na 400 i 500 godina (odnosno onda kada vekovi podeljeni sa 9 daju ostatak 2 ili 6). Dakle, kod Milankovića biće prestupne 2400, 2900, 3300, 3800, 4200, 4700 godina itd. Vreme je da naučimo matematiku i astronomiju, a svedočimo istinu! Mogli bismo ovom prilikom bar poštovati reči kneza Lazara, koje nas posredno upućuju na istinu:
    “Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека!”

+ Ostavite komentar