MISTERIJA TAJNE SOBE: Ko se i zašto krio iza zidova u ambasadi u Tripoliju?

U Libiji su uhapšena petorica državljana Srbije, koje tamošnje pobunjeničke vlasti sumnjiče da su plaćeni snajperisti Muamera el Gadafija. Oni tvrde da su građevinski radnici, koji su došli u Libiju da grade puteve - vest je koju su novinari ruske "Komsomolske pravde" objavili u avgustu 2011, nedelju dana nakon što se petorici Srba izgubio svaki trag. Od tog trenutka pa u narednih 19 meseci vođena je opsežna diplomatska borba za njihovo oslobađanje. Sve to vreme, u najvećoj tajnosti, šesti muškarac koji je bio sa srpskim plaćenicima, i koji je uspeo da izbegne hapšenje, proveo je sakriven u biblioteci srpske ambasade u Tripoliju, iza tajnog zida, u pet kvadrata. Njegovo skrivanje organizovano je pod pokroviteljstvom ambasadora Potežice, sa čijom odlukom je bio upoznat samo najuži vrh države, ekskluzivno saznaje "Ekspres". Tajna o misterioznom čoveku skriva se već punih šest godina iako je priča o tadašnjim dešavanjima ravna scenariju za holivudski film.

"Sa petoricom plaćenih instruktora, u Libiju je u avgustu otišao još jedan državljanin Srbije, to je sin čoveka koji je i ugovorio njihovo ratno angažovanje, i to na osnovu dogovora sa Sadijem el Gadafijem, sinom Muamera el Gadafija. Sva šestorica su 12. avgusta, po dolasku u Libiju, odseli u luksuznom hotelu "Mehari Radison", a na ratište je trebalo da budu poslati po dobijanju jedne tranše novca. Kako je novac kasnio, oni su u hotelu ostali sedam dana, i tek onda su krenuli na teren. Tada su i uhapšeni. Njih petorica. Libijskim pobunjenicima, koji su u to vreme preuzimali vlast od Gadafija, bilo je sumnjivo što su odseli u luksuznom hotelu, to se nije uklapalo u njihovu priču da su građevinski radnici, putari. Zato su i uhapšeni, pod sumnjom da su plaćenici Gadafija. Šesti čovek, koji je bio sa njima u hotelu, nije krenuo na put. On je ostao u hotelu da nadzire poslove i održava kontakte.

Povezane vesti - POVERLJIVE DEPEŠE POTEŽICE Država štitila pse rata u Libiji 

U hotelu je bio sve do trenutka kada su petorica angažovanih plaćenika prestala da se javljaju na mobilne telefone, koje im je on i dao za korišćenje. Bilo mu je jasno da su uhapšeni i da je on sledeći, budući da su svi zajedno prethodno bili gosti hotela. U strahu da ne bude uhapšen, on je pobegao u Ambasadu Srbije, gde je ambasadoru Potežici ispričao ceo slučaj. Da bi se pokrilo njegovo angažovanje, koje je u tom momentu moglo ozbiljno da naruši diplomatsku poziciju Srbije, nije bilo drugog rešenja nego da se organizuje njegovo skrivanje. Jedina moguća baza bila je zgrada ambasade. Prizemlje ambasade nije bilo pogodno budući da je to službeni, odnosno kancelarijski prostor u kome su kao osoblje bili zaposleni i državljani Libije. Zbog toga je za skrivanje šestog čoveka određen prvi sprat ambasade, gde su se nalazile privatne prostorije ambasadora Potežice. Tu je postajao tajni prostor, sakriven između zidova biblioteke. Šesti čovek je tu sakriven i unutra je, u pet kvadrata proveo narednih 19 meseci. I to u najstrašnije vreme u Libiji, kada su libijski pobunjenici podigli ustanak koji je trajao sve do Gadafijevog ubistva 20. oktobra 2011. Tri dana posle ubistva Gadafija, pobunjenički Nacionalni prelazni savet proglasio je "potpuno oslobođenje".

I posle Gadafijeve smrti pobunjenici koji su preuzeli vlast bili su u stalnoj potrazi za onima koji su pomagali Gadafija, posebno za onima koji su bili sumnjičeni za plaćenike. I šesti čovek i ambasador Potežica koji ga je skrivao su sve to vreme bili u stalnoj opasnosti. Nove libijske vlasti su bilo kog momenta mogle da upadnu u ambasadu i izvrše pretres. Da je šesti čovek pronađen sakriven u ambasadi, to bi bila smrtna presuda i za njega i za ambasadora Potežicu", kaže za "Ekspres" izvor upućen u tadašnja dešavanja u srpskoj ambasadi u Libiji.

On objašnjava i da je Potežici i srpskom državnom vrhu u to vreme bilo jasno sa kojim zadatkom su šestorica Srba došla u Libiju, ali da je jedini zadatak države bio da se svi oni spasu i vrate u Srbiju.

"Skrivanje šestog čoveka bilo je top sikret u državnom vrhu, za šta je znalo samo petoro ljudi iz državnog vrha. Zbog opasnosti od presretanja pošte i prisluškivanja komunikacije, ambasador Potežica ni u depešama koje je slao Ministarstvu spoljnih poslova nijednom nije otkrio da se bilo ko krije u ambasadi", kaže naš izvor.

Međutim, jedini logični zaključak iz depeša koje je Potežica u to vreme slao MSP-u jeste da je misteriozni šesti čovek Novosađanin Vladimir

Bajčetić, koji se pominje kao osoba koja je bila u hotelu "Mehari Radison" sa petoricom plaćenika, ali da nije uhapšen i da se nalazi na sigurnom, u jednoj kompaniji u okolini Tripolija. Bajčetić je inače u Novom Sadu poznat kao osnivač nekoliko IT kompanija. Njegov otac Dušan poznat je po trgovini oružjem.

Depeše Potežice iz ovog perioda "Ekspres" je ekskluzivno objavio 2017. godine, ali sada, nakon saznanja o postojanju šestog čoveka, koji je petorici plaćenika dao avans za poslove, mnoge stvari postaju jasnije, pogotovo o tome da novosadska firma stoji iza konkretnog angažovanja plaćenika. Posebno je interesantno konspirativno pisanje ambasadora Potežice o skrivanju Bajčetića, ali i jasno navođenje opasnosti ukoliko novolibijske vlasti budu vršile detaljne provere njegove uloge.

Povezane vesti - POVERLJIVE DEPEŠE POTEŽICE (II deo) Gadafijevi plaćenici i smrt u ambasadi

"Novolibijske vlasti uhapsile su "građevinske radnike" jer u pasošima nisu imali vizu. Oni su u istrazi tvrdili da su u Libiju došli 12. avgusta 2011. i da su angažovani preko neke srpsko-libijske kompanije iz Zanzura u Libiji. U Džiberi ih je dočekao neki Libijac, uzeo im pasoše radi sređivanja procedure. Ušli su u Libiju i navodno nisu znali da im nisu stavljeni ulazni pečati u pasoše. Bili su smešteni u hotelu "Mehari Radison" od 12. do 21. avgusta kada je po njih došao Libijac da ih vodi na mesto gde treba da rade. Na prvom kontrolnom punktu su im uzeli pasoše, mobilne telefone. A zatim su ih prebacili na aerodrom. Tamo su ih pitali gde su im pasoši i rekli im da će ih zbog toga zadržati u pritvoru. Nakon nekoliko dana su ih prebacili u zatvor u Zaintan. Međutim, ovde ostaje otvoreno nekoliko pitanja, što pokazuje da je za čitav ovaj problem nameštena klopka za nas. Naime, ova petorica su osam dana sedeli u luksuznom hotelu, a kada je bilo jasno da je Tripoli pred padom, poslati su na "posao".

Drugo, oni su na posao krenuli 20. ili 21. avgusta, a uhapšeni su 22. avgusta. Postaviće se pitanje gde su bili dva dana? Treće, sa njima u hotelu je bio Vladimir Bajčetić, koji se sada nalazi na sigurnom mestu u jednoj kompaniji u širem regionu Tripolija. To će se sigurno otkriti ako se budu vršile detaljne provere. Četvrto, koliko nam je poznato, svi Srbi su došli po ugovoru između nekadašnje Libijske direkcije za vojne poslove i jedne novosadske firme da bi navodno bili instruktori. Ukoliko se budu ispitivali troškovi u hotelu, videće se da su oni bili "gosti" nekadašnje libijske direkcije za vojne poslove", navodi se u depeši koju je ambasador Potežica poslao MSP-u, a koja je u to vreme završila na stolu ministra diplomatije Vuka Jeremića, predsednika Borisa Tadića i vojnog ministra Dragana Šutanovca.

Ali da ponovimo depeše hronološki.

Dva meseca uoči izbijanja rata u Libiji (15. februar 2011. godine) ondašnje vlasti, tačnije Gadafijev sin Sadi el Gadafi, od Srbije je preko ambasade u Tripoliju tražio intenziviranje, već prilično dobre i razgranate vojne saradnje. Gadafijev sin je na sastanku sa Potežicom rekao da je Libija opredeljena da sa srpskim Ministarstvom odbrane hitno napravi novi program saradnje u "razvoju njihovih vojnobezbednosnih snaga, specijalnih jedinica i komandosa". Posebno su ga interesovali naši "instruktori na terenu u toku rata"...

"Sadi el Gadafi nas je obavestio da su doneli odluku da zamole Srbiju da u narednom periodu uputi svoje vojne kadrove radi realizacije programa saradnje, kao i da pošalju svoje pripadnike na obuku i kurseve kod nas. Predložio je da hitno uputimo jednu našu specijalizovanu vojnu delegaciju (u kojoj bi bili i predstavnici naših specijalnih snaga, antiterorističke jedinice) radi utvrđivanja programa saradnje, njihovih potreba i svega šta treba da bude učinjeno, kao i definisanja modaliteta njihove realizacije. Upoznao nas je da su već formirali vojnu jedinicu za specijalne namene i da ona ima 1.100 pripadnika. Iskazao je veliki interes da se upoznaju sa našim ratnim iskustvima u prethodnom periodu ("molimo vas da nam pošaljete instruktore na terenu u toku rata"). Posebno ga je interesovalo da sazna kako je oboren "nevidljivi avion" i kako smo zarobili američke komandose", navodi Potežica u depeši MSP-u.
Već krajem meseca (od 28. januara do 3. februara) u Libiji je boravila višečlana srpska vojna delegacija, koju je predvodio komandant specijalne brigade, brigadni general Ilija Todorov, a koju je primio lično Gadafijev sin.

"Poseta naše delegacije bila je uspešna, a ciljevi posete u potpunosti realizovani. Stvoreni su, pre svega, uslovi za posetu komandanta libijske vojne bezbednosti Sadija el Gadafija Srbiji u narednom periodu radi finalizovanja ovih aranžmana i sporazuma o saradnji", navodi Potežica u sledećem izveštaju.

Povezane vesti - POTEŽICINE POVERLJIVE DEPEŠE: Otkrivamo zašto je Ambasada u Libiji tek sada premeštena

Međutim, samo desetak dana nakon sastanka, 15. februara 2011. godine u Libiji izbijaju oružani sukobi koji prerastaju u građanski rat, a već na početku u javnost se plasira priča o velikom operativnom radu srpskih plaćenika za račun Gadafija, koju je Potežica ocenio kao opasnu propagandu protiv Srbije.

"Bivši stalni predstavnik Libije u UN Salgam ponovo je istupio na liniji negativne i opasne propagande protiv Srbije. Na TV stanici "Al Hura" Salgam je izjavio kako je navodno uhvaćen razgovor srpskog snajperiste, plaćenika koji je iz Misurate razgovarao sa svojim kolegom u Italiji. Rekao je da nekoliko srpskih snajperista plaćenika ubija civile u Misurati uz naknadu od 10.000 dolara", navodi ambasador u depeši od 29. marta 2011. godine.

O hapšenju petorice srpskih plaćenika ambasador Potežica vlasti u Beogradu prvi put je obavestio 22. avgusta 2011. godine. U ovoj depeši Potežica pominje posebnu ulogu bivšeg vojnog atašea u Libiji, pukovnika Žarka Radunkovića, koji je bio vojni izaslanik u Libiji od 2000. do 2005. godine. Posle penzionisanja, Radunković je radio za beogradsku firmu "Kofis", čiji je vlasnik general Radoš Rubaković. Firma se bavila trgovinom oružjem i vojnom opremom u Libiji, a u medijima se dovodila u vezu sa raznim aferama i švercom oružja.

"Jutros nas je u ambasadi posetio bivši vojni izaslanik Žarko Radunković, koji je ovde došao pre nekih desetak dana, jer je predstavnik Geološkog instituta iz Beograda, kako bi navodno regulisao neka zaostala finansijska potraživanja sa partnerom Geoinstituta iz Tripolija. Obavestio nas je da se u jednoj školi u mestu Džafara, južno od Tripolija, nalazi šest bivših (penzionisanih) pripadnika naših specijalnih vojnih jedinica koji su došli prošle nedelje da obučavaju libijske vojnike. Rekao je da su angažovani preko neke novosadske firme, ali nije hteo da kaže koje. Prosto je neverovatno da je ovaj čovek skoro svaki dan dolazio u ambasadu i lagao nas sve vreme, izlažući nam legendu o Geoinstitutu. Odgovorili smo mu da mi kao ambasada, u ovakvoj situaciji, ne možemo da mu pomognemo da te ljude prebaci u Tripoli i da sam treba da reši taj problem zajedno sa svojim ljudima. Ostaje da se pitamo da li smo mi Srbi toliko glup narod i da smo u stanju da sve učinimo za pare. Prosto je neverovatno da smo šest meseci odbijali napade da ima srpskih plaćenika u Libiji i da nam ovi ljudi sada učine ovako nešto. Naši ljudi u ambasadi su šokirani, uplašeni i konsternirani zbog ovoga što su nam ovi neodgovorni pojedinci i "kontraktorske" kompanije uradile", navodi Potežica avgusta 2011. godine.

Dva dana kasnije, Potežica je obavestio MSP da je Radunković zatražio pomoć od ambasade da se pomenuti plaćenici izvedu iz Libije. Upravo u to vreme spas je u ambasadi zatražio i pronašao i misteriozni šesti čovek. Da li u društvu Radunkovića ili sam, nije precizirano, ali je jasno da je između njih dvojice postojala veza, budući da je Radunković na sve načine pokušavao da uhapšene plaćenike izvuče iz zatvora i Libije.

"Jutros nas je opet posetio Radunković sa maglovitom idejom da neka ovdašnja srpsko-libijska firma izda potvrdu da je reč o građevinskim radnicima, a da ambasada izda putne listove za bekstvo iz zemlje jer su ušli u Libiju bez viza i ulaznih pečata. Odbili smo ovakve besmislene ideje, jer bi samo izdavanje putnih listova ovim ljudima značilo da naša država stoji iza upućivanja ovih "kontraktora" u Libiju i da čini sve da ih spase. Pogotovo što za njihovo angažovanje znaju Libijci koji su bili sa njima i koje su pokušali da obučavaju. Prvi će ih Libijci izdati i zato ne smeju da budu povezivani sa nama. Eventualno hvatanje ove grupe bio bi jedini dokaz da su "kontraktori" iz drugih zemalja bili angažovani na strani Gadafija.

Povezane vesti - DRŽAVA ŠTITILA PSE RATA U LIBIJI: Tadićevi slali plaćenike kod Gadafija

Postoje brojni dokazi da "kontraktorske" firme i plaćenici učestvuju u njihovim akcijama, ali zna se ko stoji iza njih. Zbog toga i moramo da učinimo sve kako bismo razgradili ovu situaciju, pa čak i po cenu da platimo visoku cenu. Laički posmatrano, možda bi bio izlaz da se napravi politički, vojni i obaveštajni dil sa prijateljskim zemljama, pa da francuske, britanske i američke službe naprave legendu o tome da su ovi naši penzionisani oficiri kao i njihovi ljudi bili ubačeni u Gadafijeve snage radi sagledavanja situacije pred napad na Tripoli. Tako bi stvari mogle da se srede", predlagao je ambasador Potežica.