Pogubljenja mimo svih pravila

Samo četiri dana pre inauguracije Džoa Bajdena za novog predsednik Sjedinjenih Američkih Država, u Americi je izvršeno pogubljenje osuđenog za učešće u ubistvu tri žene. Dastin Higs, koji je učestvovao u ovom zločinu u Merilendu 1996. godine, bio je treći osuđenik usmrćen u samo nedelju dana, postavši tako 13, ujedno i poslednji osuđenik nad kojim je izvršena najstroža presuda pod Trampovim predsednikovanjem. U ovom periodu izvršeno je više pogubljenja nego za vreme prethodnih 10 predsednika zajedno. Bajden je najavio da će odmah prekinuti pogubljenja.

Higsovi advokati tvrdili su da je odluka da se on pogubi “proizvoljna i nedopustiva”, jer je Vilis Hejns, čovek koji je povukao okidač u trostrukom ubistvu, pošteđen smrtne kazne. Higs je imao 23 godine kada je sa Hejnsom i Viktorom Glorijom pokupio tri žene u Vašingtonu i odvezao ih u svoj stan u Lorelu da piju i slušaju muziku. Pre zore izbila je svađa između Higsa i jedne od žena posle koje su one otišle, ali su ih trojica muškaraca stigla i odvezla u rezervat gde ih je Hejns, kojem je Higs dao pištolj, ubio. Glori je dobio blažu kaznu, Hejns je osuđen na doživotnu robiju, a porota je procenila da je Higs bio dominantna figura u ubistvu.

Zaobilaženje činjenica

U žurbi da iskoristi poslednje dane na vlasti administracija Donalda Trampa je, tvrde američki mediji, “zaobišla, iskrivila i pregazila čitav niz barijera, pravnih i praktičnih”.

Povezane vesti - “MONSTRUM JE ZASPAO”: Publika je bila razočarana smaknućem

Zvaničnici koji su objašnjavali smaknuća “zaboravljali” su da pomenu ključne činjenice iz slučajeva. Smrtne kazne su sprovođene noću, jedan od zatvorenika je pogubljen a da njegova žalba još nije bila rešena, drugi je umirao dugo i bolno jer je misteriozna apoteka snabdevala zatvore smrtonosnim supstancama sumnjivog kvaliteta, a privatni pogubitelji plaćani su u kešu za svoje usluge.

Osoba koja je najodgovornija za sve to je državni tužilac Vilijam Bar, koji je imao ovlašćenja da odobri pogubljenje ili pomilovanje. On nije radio sam. To nije ni mogao bez pomoći ministarstva pravde, zatvorskih uprava i, u krajnjoj instanci, predsednika Trampa.

On je i tokom predizborne kampanje naglašavao podršku pogubljenju kao metod sprovođenja navodnog reda i mira u državi. Pretpostavlja se da je upravo Tramp 1989. kupio oglase na celoj strani u njujorškim novinama zahtevajući smrtnu kaznu za petoricu mladih crnaca i Latinosa koji su, ispostavilo se pogrešno, optuženi za napad na ženu u njujorškom Central parku.

“Aktiviranje smrtne kazne bio je deo njegove političke strategije – iste one koja je dovela do toga da se deca na granici odvajaju od porodica i koristi sila protiv mirnih demonstranata”, rekao je Robert Danam, izvršni direktor Informacionog centra za smrtnu kaznu SAD. “Administracija koja brine o vladavini prava i koja poštuje Ustav, dozvolila bi da sudski procesi budu sprovedeni do kraja i ne bi pokušala da sprovede smrtnu kaznu na nezakonit način”.

Iznenađujuće je i što je Ministarstvo pravde, koje je od jula 2019. sprovelo smrtnu kaznu nad 10 ljudi, insistiralo da se do Bajdenove inauguracije 20. januara pogubi još troje ljudi, iako je svima bilo znano da novi predsednik ne podržava smrtnu kaznu. Ministarstvo je navelo da “smrtna kazna i njeno sprovođenje nisu političko pitanje, niti političke okolnosti mogu da utiču na njihove odluke”.

Apel porotnika

Proizvođač sedativa sodijum-pentotala, koji se koristi u smrtonosnim injekcijama, prestao je da ga proizvodi. Pokušaji da se nađe druga supstanca su propali, jer nijedno ponuđeno rešenje nije prošlo odobrenje zvaničnika. Ispostavilo se da pentobarbital, koji je uveden kao zamena, zapravo davi osuđenike jer im se pluća pune penom i umiru u mukama. Mnogi su tvrdili da je streljački vod bolje rešenje, ali je taj predlog odbačen kao “varvarski”.

Povezane vesti - Sluge umiranja

Ministarstvo pravde je ipak našlo lekare koji su stručno odbranili tu supstancu, a tužilac Bar je 2019. dobio spisak od 14 imena kojima su sve mogućnosti žalbe iscrpljene. Bar je tada, uz pomoć saradnika, odabrao petoro ljudi sa spiska. Odluku je objasnio time da su svi osuđeni za ubistvo, a u nekim slučajevima mučenje i torturu nad decom i starima.

Ispostavilo se da nje bilo tako. Danijel Li je optužen da je ubio tročlanu porodicu, uključujući osmogodišnju devojčicu. Ipak, dokazano je da je on odbio da ubije devojčicu, što je učinio njegov partner u zločinu. Partner je osuđen na doživotnu robiju, a Li na smrt.

O proceni mentalnog zdravlja osuđenika takođe se nije vodilo računa. Jedan od petorice izabranih imao je izrazito nizak koeficijent inteligencije, drugi je patio od šizofrenije i demencije… Iako osuđeni na smrt imaju pravo na poslednju žalbu, Bar je odlučio da to previdi i u roku od nekoliko dana trojica osuđenih su pogubljena.

Usmrćeni su Vilijam Le Kroj i Kristofer Vijalvu, a potom i Brendon Bernard, koji je u vreme zločina imao 18 godina i nije povukao okidač. Tužilaštvo i petoro od devetoro belih porotnika koji su osudili Bernarda, koji je crnac, založili su se da on ne bude pogubljen. Naravno, bez uspeha.