Smrt nosi lik deteta

Kada pogledate svoje dete u uzrastu od tri ili 23 godine i pomislite da znate kakvi će biti za dekadu ili tako nešto, razmislite ponovo - napisala je Harijet Lerner u knjizi „The Mother Dance: How children change your life“. Majka Alise Bustamente sigurno ni u najstrašnijim snovima nije mogla zamisliti da će njena petnaestogodišnja ćerka ubiti devetogodišnju devojčicu iz komšiluka Elizabet Oten.

Alisa je devojčicu odvukla u šumu, zadavila je, polomila joj vrat i ruke, a potom zakopala. U svom dnevniku je nakon toga napisala da „ne zna šta oseća povodom toga“, a njena majka ju je na sudu nazvala „zlim monstrumom“, napominjući da je mrzi. Devojčica je osuđena na doživotnu kaznu zatvora uz mogućnost puštanja na uslovnu slobodu.

Povezane vesti - MONSTRUM S ANDA I ZVER: Silovana deca postala najmasovnije ubice

Opisi zločina koje su počinila deca su sigurno najjezivije priče koje se mogu čuti u sudnicama, a pred dokazima o nedoraslim monstrumima i većina psihologa je nemoćna. Jedino objašnjenje je da sve ipak počinje u porodici koja je i sama loše mesto za podizanje deteta ili je spremna da prikrije njegovo devijantno ponašanje ne priznajući da ima mentalnih problema. A upravo to se dogodilo u porodici Amardipa Sada koji je rođen 1998. godine u mestu Begusaraju u Indiji.

Dečak je 2006. ubio šestomesečnog rođaka, a ubrzo nakon toga osmomesečnu sestru, a godinu dana kasnije šestomesečnu ćerku komšije. Niko ga nije prijavio za ova ubistva, čak u prvi mah niko nije ni sumnjao, ali sva je prilika da je porodica znala i ćutala. Nakon što je ubijeno i treće dete, lokalci su počeli da se raspituju i on je bez trunke straha ili kajanja pričao šta je učinio. Čak im je pomogao da pronađu jedno od tela. „Spavala je u školi. Odveo sam je malo dalje i ubio je kamenom, pa sam je sahranio”, opisao je ubistvo poslednje devojčice.

Policija ga je privela na saslušanje, ali činilo se da dečak ne shvata šta je zapravo učinio. Dok ga je policija ispitivala, činilo se da optužbe ne shvata ozbiljno, a od zbunjenih policajaca zatražio je keks.

Svetski mediji su ubrzo objavili vesti o stravičnim zločinima osmogodišnjaka koji je ušao u istoriju pravosuđa kao jedan od najmlađih serijskih ubica. Dijagnostikovan mu je poremećaj ponašanja, a pravila u Indiji su mu omogućila da izbegne bilo kakve legalne posledice. Najstroža kazna koju je mogao da dobije je bila tri godine u popravnom domu. Amardip Sada kontaktirao je medije 2015. i obavestio ih da boravi u domu za mlade do svoje 18. godine. Na svoj rođendan 2016. godine trebalo je da izađe na slobodu. Navodno je promenio ime u Samarđit kako bi sačuvao privatnost.

Povezane vesti - DEČACI OTELI I UBILI DETE: Svedoci nisu sprečili ubistvo mališana

Pedro Rodriges Filho postao je poznat nakon što je rešio da počne da ubija serijske ubice, a već sa četrnaest godina ponašao se potpuno drugačije od ostale dece. Nakon što je njegov otac otpušten zbog krađe hrane, Pedro je rešio da se osveti nadležnom koji je bio zadužen za očev otkaz tako što ga je ubio. Nakon što je njegov otac monstruozno ubio Pedrovu majku mačetom, Pedro je rešio da ni njemu ne ostane dužan. Posetio je oca u zatvoru, iskoristio trenutak nepažnje čuvara da ga izbode, a zatim mu je izvadio srce i sažvakao ga.

Uhapšen je, a dok je izdržavao kaznu u brazilskom zatvoru ubio je još 47 osuđenih kriminalaca. U razgovoru sa psihijatrima rekao je da se ne kaje jer veruje da će svet bez njih biti bolje i sigurnije mesto i da nikada nije ubio nedužnog čoveka.  Na slobodu je pušten 2007. godine, a procenjuje se da je ubio između 70 i 100 kriminalaca.

Erik Smit je ugledao četvorogodišnjeg Dereka Robija dok je vozio bicikl u jednoj njujorškoj ulici. Dvanaestogodišnji Erik je dečaka bez povoda  odvukao do obližnjeg šumarka, zadavio ga, bacio na njegovu glavu dva velika kamena, a potom mu unakazio telo granom. Njegovo objašnjenje pred sudskom komisijom 2005. bilo je da je zlostavljan u porodici, što ga je učinilo nasilnikom.

Lajonel Tejt je najmlađi američki državljanin koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora, bez mogućnosti da ikada bude uslovno pušten na slobodu. Kada je ostao nasamo sa šestogodišnjom Tifani Junik, koju je te 1999. godine čuvala njegova majka Ketlin Groset, dvanaestogodišnji dečak je ubrzo pozvao majku vičući da Tifani ne diše, jer je udarila glavom o sto.

Povrede nesrećne devojčice odavale su malo drugačiji tok događaja: na osnovu napukle jetre, teške povrede lobanje, polomljenog rebra i otečenog mozga, tužilac je naveo da njene povrede pre odgovaraju padu sa trećeg sprata, nakon čega se ispostavilo da je Tejt skakao po devojčici sve dok nije izdahnula. Zbog brojnih primedbi da pre izricanja presude nije izvršena kompletna procena mentalnog stanja optuženog, 2004. njegova kazna je preinačena, pa je posle pet godina zatvora premešten, na još godinu dana, u kućni zatvor, a posle toga na uslovnu kaznu u trajanju od deset godina.

Po izlasku na slobodu, Lajonel je se ponovo našao na listi prestupnika pa je osuđen na 10 godina robije.

Povezane vesti - U ČAST SOTONE: Deca ubila majku kao deo satanističkog rituala

Na doživotnu robiju osuđen je i četrnaestogodišnji Džošua Filips iz Džeksonvila, na Floridi koji je 1998. u igri slučajno košarkaškom loptom pogodio osmogodišnju Medl Klifton u glavu. Devojčica je bila sva krvava, a on se, kako je kasnije objasnio, plašeći reakcije oca, uspaničio, pa ju je udavio telefonskim kablom i izbo 11 puta nožem.

Njeno telo sakrio je ispod svog vodenog kreveta, gde ga je njegova majka našla nedelju dana kasnije.

Kreg Prajs je do 16. godine u svom komšiluku na Roud Ajlendu ubio četvoro ljudi. Prva žrtva bila je komšinica Rebeka Spenser (28), koju je ubio kad je imao 13 godina. Nesrećnu devojku je 58 puta izbo nožem, a tri godine kasnije Prajs je otišao kod komšinice Džoan Hiton (39) i više od 30 puta izbo nju i njene dve ćerke Dženifer (10) i Melisu (8). Osuđen je na 25 godina zatvora, jer je odbio da bude podvrgnut daljim psihološkim testovima, plašeći se da bi zbog njihovih rezultata mogao da bude osuđen na doživotnu kaznu.

Vili Bosket je sa petnaest godina već bio ozloglašen. Nakon ubistva troje ljudi poslat je na pet godina u popravni dom. Očigledno da mere prevaspitanja nisu dale rezultata jer je do 20. godine imao još problema sa zakonom, a 1989. je osuđen na doživotnu kaznu zbog napada i podmetanja požara u zatvoru. Govorio je da samo želi da liči na svog oca.

Do 11. godine Džesi Pomeroj je usmrtio nekoliko dečaka. Odvodio bi ih u šumu, gde ih je brutalno tukao pesnicama, kaišem i nožem. Sudija je prihvatio dijagnozu da je mentalno zaostao i poslat je u popravni dom, ali se dve godine kasnije vratio u svoju porodicu.

Ubrzo je napao desetogodišnju Meri Kuran, a potom i četvorogodišnjeg Horacija Mulina, i oboje ih ubio. Njihova unakažena i obezglavljena tela kasnije su nađena u podrumu njegove kuće. Proglašen je krivim za ubistvo i osuđen na smrtnu kaznu vešanjem, ali je dve godine kasnije njegova kazna preinačena u doživotnu robiju, u samici.

Dan pre 11. rođendana 1968. Meri Bel je namamila četvorogodišnjeg Martina Brauna u napuštenu kuću u Njukaslu, u Engleskoj, a dva meseca kasnije zadavila je trogodišnjeg Brajana Houa.

Povezane vesti - Na njima stanuje samo smrt

Merina majka bila je prostitutka, koja je u više navrata pokušala da ubije svoju ćerku, svaki put se trudeći da to izgleda kao nesrećan slučaj. Devojčica je tokom saslušanja tvrdila da ju je majka primoravala i na pružanje seksualnih usluga muškarcima, i to od njene četvrte godine.

Psihijatri su dijagnostikovali da Meri pokazuje klasične znake psihopatije, a sudija ju je opisao kao opasnu. Posle služenja kazne zatvora od 12 godina, Belova je puštena na slobodu 1980. od kad živi pod različitim pseudonimima, kako bi zaštitila ćerku koju je u međuvremenu rodila.

Povezane vesti - Nemoćni i nezaštićeni

Džordž Stini Junior je imao četrnaest godina kada ga je sudija 1944. godine nakon svega nekoliko sati saslušanja dokaza i svedoka osudio na smrtnu kaznu. Dečak iz Južne Karoline je priznao da je ubio Beti Džun Biniker (11) i Meri Eme Tejms.

Prema zapisniku sa suđenja, na kom su porotu činili isključivo muškarci belci, dečak je priznao zločin, ali ne postoji nikakav drugi trag te izjave. Pogubljen je na električnoj stolici i bio je najmlađi Amerikanac u 20. veku nad kojim je izvršena ovakva presuda. Ali 2014. njegova presuda je posthumno preinačena.

Iako niko nije doveo u sumnju da je tinejdžer izvršio zločin, utvrđeno je da mu nije omogućeno fer suđenje, kao i da je prekršen šesti amandman američkog ustava, koji nalaže da optuženom mora biti obezbeđeno brzo i javno suđenje, kao i da su vlasti dužne da ga obaveste o prirodi i vrsti dela za koje je optužen.