Pripremljen zločin
Ubistvo porodice Đokić: Policija uverena da je motiv novac
Potraga za porodicom Đokić iz Aleksinca završena je na najtragičniji način. Šest dana od kako su nestali, sve nade da su živi srušene su u momentu kada je policija u subotu 2. oktobra u selu Moravac najpre pronašla njihov automobil, zapaljen, a zatim deset kilometara dalje u šiblju i tela nestalih Gorana (57), njegove supruge Gordane (56) i ćerke Lidije (25), prekrivena lišćem i granama.
Njih troje poslednji put viđeni su 26. septembra u selu Žitkovac odakle su se svojim "folksvagenom pasat“ crne boje uputili ka Aleksincu. Od tada im se izgubio svaki trag. Na mestu na kome su tela pronađena, forenzičari su na prvi pogled mogli da zaključe da su sve troje Đokića ubijeni, a njihova tela zatim zapaljena i zatrpana lišćem u rupi koja je ranije iskopana, što ukazuje na unapred planirani zločin.
"Njihov ʼpasatʼ pronađen je u ataru sela Tešica, na separaciji za vađenje peska. Zapaljen, ali bez tela, zbog čega je organizovana dalja potraga u široj okolini. Tek desetak kilometara dalje, na nepristupačnom terenu, nađena su tela.
Policajci su najpre primetili ljudsku ruku koja je virila iz šiblja. Odmah su pozvane forenzičke ekipe, kako bi svaki dokaz ostao netaknut. Kada su oni počeli da vade tela, videli smo da su sva tri ugljenisana, ali je po nakitu Gordane i Lidije, a za koje smo imali opis, odmah bilo jasno da se radi o nestaloj porodici“, kaže za "Ekspres“ izvor uključen u istragu.
Tela ubijenih su posle pronalaska prebačena na obdukciju, kojom je utvrđeno da su sve troje ubijeni hicima iz vatrenog oružja. Sa po jednim hicem u glavu usmrćeni su Goran i njegova ćerka Lidija, a sa dva hica Goranova supruga Gordana. Ona je pogođena u grudi i glavu.
Posle zločina tela su spaljena, a potom naslagana jedno na drugo u rupi u kojoj su i nađena. Vatra je, kako je utvrđeno obdukcijom, najviše oštetila telo devojke.
Da li su sve troje ubijeni na mestu na kome su njihova tela i nađena se još ispituje. U okolini, policija je na nekoliko mesta pronašla ostatke gareži od vatre, a ispituje se i mogućnost da su sve troje ubijeni u svom automobilu.
Uviđaj na mestu na kome su tela nađena trajao je gotovo ceo dan, a policija je blokirala ulaz u njive u selima Tešica i Moravac, gde su se ubrzo pojavili i rođaci Đokića. Oni su, dok je trajala potraga za Goranom, njegovom suprugom i ćerkom, verovali da ih je neko oteo zbog para. Goran, inače vlasnik menjačnice u centru Aleksinca, kako su tvrdili, često je kod sebe imao dosta novca, nekad i više od 50.000 evra.
Rekonstrukcija kretanja
Đokići su inače u nedelju, 26. septembra, bili u selu Moravac kod Goranove majke, gde su čitavog dana pravili ajvar. Oko ponoći, oni su svojim "pasatom“ krenuli u svoj stan u Aleksincu, ali tamo nisu stigli. Nadzorna kamera sa auto-perionice u selu Žitkovac, koje je odmah posle Moravca ka Aleksincu, snimila je "pasat“ u 00.10 sati. Međutim, automobil nije nastavio uobičajenim putem ka Aleksincu, već je krenuo u kontrasmeru zemljanim putem. Praktično je počeo da se vraća ka Moravcu, da bi dva sata kasnije ponovo bio snimljen u selu Tešice, gde je i nađen.
Na osnovu rekonstrukcije kretanja, policija pretpostavlja da su Đokići ubijeni još u nedelju posle ponoći, a da je ubica ili više njih potom odvezao njihov automobil do Tešice i tamo ga spalio.
Policija je takođe, preko baznih stanica proveravala i komunikaciju na mobilnim telefonima ubijenih. Utvrđeno je da su mobilni telefoni Gorana i Lidije isključeni u nedelju u tri sata ujutru, i to istovremeno.
"Gordana nije imala telefon, a Lidija je oko ponoći komunicirala s drugaricom. Razmenjivale su uobičajene poruke, iz kojih se nije moglo zaključiti da je Lidija u opasnosti. I Goran je oko ponoći imao komunikaciju s nekim u vezi s poslom, ali ni tu nije bilo ništa sumnjivo“, kaže naš izvor.
Telefoni porodice nisu pronađeni te se ne zna da li su ostali u spaljenom "pasatu“ ili ih je likvidator bacio negde usput. Poznato je da je automobil poslednji put snimljen oko 2 sata noću, a da su telefoni prestali da rade sat vremena kasnije.
Policija za sada ne isključuje mogućnost da je u zločinu učestvovalo više osoba, najmanje dvoje.
"Pretpostavlja se da su Đokići oteti, i to još u selu Moravac nedugo nakon što su iz kuće Goranove majke krenuli ka svojoj kući. Na to ukazuje činjenica da su na raskrsnici na glavnom putu umesto ka Žitkovcu skrenuli u suprotnom smeru ka Tešici. Jedini razlog zbog kojeg bi se uputili na tu stranu može biti da je sa njima u tom trenutku u automobilu već bio neko ko ih je primorao na takvu vožnju. Malo je verovatno da su sami krenuli unazad ili da ih je na to primorao otmičar iz drugog automobila“, kaže sagovornik "Ekspresa“.
Da li je to bio neko koga je Goran poznavao i ko je zloupotrebio njegovo poverenje da uđe u automobil ili je na drugi način prevarom uspeo da ga zaustavi, a potom i da ga primora da odveze automobil u određenom pravcu, u ovom trenutku može samo da se nagađa.
Policija je ipak sigurna da je ubica iz ovog kraja jer je odlično poznavao teren, lokalne seoske puteve kojima se kretao, kao i mesto na kojem su Đokići ubijeni, ali i ono na kojem je automobil nakon ubistva ostavljen i zapaljen.
Motiv kao i uvek – novac
Ko je i zbog čega ubio troje Đokića još nije poznato, ali je policija uverena da je ovako težak zločin, kakav se u Srbiji ne pamti, počinjen iz koristoljublja, odnosno zbog novca.
I svaka informacija za sada se proverava.
"Proverava se teza rođaka koji smatraju da su Đokići opljačkani pa ubijeni. Ne isključuje se ni mogućnost da su bili žrtve nekog dužnika. Goran je držao menjačnicu i imao je novca. Nikome nije dugovao, ali je prema nekim pričama pozajmljivao novac drugima. Posebno se proverava informacija da je jednom čoveku pozajmio čak 100.000 evra i da taj čovek navodno nije mogao da mu vrati dug“, kaže izvor "Ekspresa“, navodeći da policija ni u pretresu menjačnice ni u domu Đokića nije pronašla bilo kakvu svesku dužnika niti bilo koji materijalni trag koji bi ukazivao da je Goran pozajmljivao novac drugima.
Ni od rođaka porodice Đokić niko do sada policiji nije rekao ništa što bi moglo da ukaže na konkretan motiv zločina, a samim tim ni na moguće izvršioce.
"U narednim danima ponovo će biti saslušani i rodbina, i prijatelji, i poznanici porodice Đokić“, kaže naš izvor, navodeći da policija veruje da je bar neko od Đokića poznavao ubicu. Najverovatnije Goran lično.
Interesantno je da je policija pretresom stana Đokića u Aleksincu pronašla futrolu za pištolj, ali u njoj nije bilo oružja.
Goran, kako je utvrđeno, nije imao dozvolu za oružje, ali to ne znači da ga nije posedovao. Moguće da je pištolj nabavio radi lične bezbednosti, kao i da ga je imao kod sebe u noći kada je sa suprugom i ćerkom otet i ubijen.
Pripremljen zločin
Direktor policije Vladimir Rebić izjavio je da je smrt troje članova porodice Đokić nastupila između 00.24 i 2.05, odnosno kada je prvi i drugi put viđeno njihovo vozilo na delu asfaltnog puta u Moravcu.
"Put od Moravca do Tešica je dug oko osam kilometara, loš je i to je nasip na Južnoj Moravi. Vožnja je trebalo da traje oko pola sata. Oni su na tom području proveli gotovo 100 minuta, što ukazuje da je ubica imao sigurno nekih 70 minuta da izvrši taj monstruozni zločin i da pokuša da ga prikrije“, rekao je Rebić.
Direktor policije izjavio je i da se očigledno radi o dobro pripremljenom zločinu.
"Nabavljen je i benzin da se spali vozilo i žrtve. Gorana smo identifikovali na osnovu otiska, Gordanu na osnovu nakita koji je nosila, dok njihovu ćerku, nažalost, nismo mogli tačno da identifikujemo, s obzirom na to u kakvom stanju smo zatekli telo. Za sada vrlo malo podataka imamo, ali se nadam da ćemo u narednim danima uspeti da rešimo ovaj monstruozni zločin“, rekao je Rebić navodeći da je, s obzirom na to koliko je vremena pošlo, moguće i da je ubica već napustio Srbiju.
Direktor Rebić rekao je i da je na pola puta između Moravca i Tešice policija pronašla balone koje je Goran nosio u svom "pasatu“.
"On je često u automobilu imao balone koje je nosio i u njih sipao vodu. Počinilac zločina shvatio je da bi oni mogli da mu smetaju te ih je izbacio negde na pola puta između mesta gde su sakrivena tela i mesta na kom je spaljen automobil“, objasnio je Rebić. On je dodao i da su Goranovi poznanici naveli da je on bio izuzetno obazriv čovek te ne može da kaže sa sigurnošću da li je poznavao ubicu ili je nekom prisilom nateran da zaustavi vozilo.
Tri mesta za otmicu
Inače, posle izlaska iz majčine kuće, Goran je na tri mesta morao da zaustavi automobil pa je pretpostavka da je u nekom od tih trenutaka i postao meta napadača. Prvi put morao je da stane na raskrsnici ulica Moravske i Milentija Popovića, ali nije verovatno da su ih tu zaskočili otmičari jer sa obe strane uličice ima kuća. Morao je da zastane i pred pružnim prelazom, mada ni to mesto nije najpogodnije jer vozila mogu preći i bez potpunog zaustavljanja, samo uz usporavanje, tako da je najverovatnije mesto otmice raskrsnica sa glavnim putem Žitkovac–Tešica jer sa desne strane celom dužinom ulice koja vodi od pruge nema kuća, a sa druge strane je dvorište opasano ogradom i zelenilom, dok je pred samom raskrsnicom znak "stop“.
Goran je inače pre dve godine bio meta napada i razbojništva nakon čega je postao izuzetno oprezan.
"Dobro je vodio računa ko se nalazi oko njega kad je na ulici i sigurno ne bi stao nekom nepoznatom čoveku, već samo nekom u koga ima poverenje. Druga opcija je da su ga otmičari zaskočili kada je stao na raskrsnici. Čak i da je bio naoružan, ne bi imao vremena da reaguje, a pogotovo jer su mu u vozilu bile žena i ćerka, čije živote sigurno ne bi izložio riziku. Moguće je da je naoružani napadač pritrčao do kola, zapretio oružjem i ušao u vozilo. Ako je seo na zadnje sedište gde je bila ćerka, Goran je morao da sluša naređenja“, kaže izvor "Ekspresa“.
Svi prošli poligraf
Komandant Žandarmerije Dejan Luković takođe je komentarišući istragu brutalnog ubistva tročlane porodice Đokić izjavio da se ovakva krivična dela najčešće izvršavaju iz koristoljublja, ali i da to ne mora uvek da bude glavni uzrok.
"Mogla je da bude i preljuba“, rekao je Luković, navodeći da je zločin u svakom slučaju dobro isplaniran.
"Sa policijske strane gledano i iz iskustva kolega, ovaj zločin prethodno je morao da bude dobro isplaniran ili je bilo više izvršilaca krivičnog dela. Lokacija gde je vozilo pronađeno je zaista dobro skrivena i to je moralo biti unapred isplanirano. Ne isključujem mogućnost da su ubica ili ubice već van granica zemlje. Izvršioci su mogli već dan nakon izvršenja zločina da budu van granica zemlje s obzirom na to da smo mi informaciju o nestanku dobili tek tri dana kasnije“, rekao je Luković.
U dosadašnjoj potrazi za ubicom ili ubicama saslušano je desetak osoba i svi su prošli poligraf.
POTRAGA ZA DNK TRAGOVIMA
U potrazi za dokazima forenzičke ekipe su posle otkrivanja zločina detaljno prekontrolisale svaki centimetar okoline na kojoj su nađena tela, kao i njihov zapaljeni automobil, da bi se eventualno našao bilo koji trag koji bi mogao da dovede do osumnjičenog ili više njih.
Teren na kom je nađen spaljeni „pasat“ je toliko nepristupačan, a put loš i uzak da kamion šlep službe nije mogao da prođe kako bi odvezao automobile na forenzičku analizu.
SVI ZANEMELI
Rođak Gorana Đokića, Grada Džonić, izjavio je za medije da je selo Moravac pretužno i šokirano onim što se dogodilo tročlanoj porodici.
"Mi smo zanemeli kada smo čuli šta se dogodilo. On mi je bratanac i decenijama nismo imali lošu reč. Uvek druželjubiv, pita me za zdravlje, kako sam... Teško mi je da pričam. Nisam ni slutio do čega je došlo. Sada nekako u meni neka teskoba vlada, tuga je to velika. Moram da kažem da ću da ga pamtim kao dobrog čoveka, ali to ne kažem samo tako, da se kaže, nego stvarno mislim. Mi smo bili dugo u inostranstvu i kad se vidimo stvarno se iskreno ispričamo i o familiji i o svemu. Šta da kažem o čoveku koji je često, ali baš često obilazio majku ovde u Moravcu. To da sin toliko pažnje i ljubavi posvećuje majci danas i nije slučaj“, rekao je Džonić.
MAJKA: RUKE SE OSUŠILE DUŠMANIMA
Goranova majka Šojka je posle otkrića zločina u svojoj kući primala saučešće i kukala za najmilijima.
"Srce, dušo moja, Gorane, Gordano, diko moja, najrođenija moja Lidija, nado i uzdanice bakina, čekam vas celog jutra da dođete, a vas niotkuda. Što me ostaviste, što bog mene nije uzeo? Ruke se osušile dušmanima koji vas oteše! Zar sad crni barjak pod strehom da stavljamo? Javite se, dođite, rođeni moji, čekam vas danima“, naricala je Šojka na terasi kuće.