ISKAZ MUSTAFE GOLUBIĆA U GESTAPOU

ISKAZ MUSTAFE GOLUBIĆA U GESTAPOU


Rođen sam u Stocu. Moja majka se zove Nura Golubić. Pošto sam bio najbolji đak, opština me je uputila u realnu gimnaziju u Sarajevo. Tu sam pohađao pet razreda, zatim sam prešao u Beograd, gde sam 1913. maturirao. Od srpske države dobio sam stipendiju i upisao se na Univerzitet u Ženevi radi studiranja prava

Nemci nisu imali pojma koga su uhapsili tog 7. juna 1941. godine u beogradskom predgrađu u kući Tomislava Višnjevca. Znali su da onaj koji je imao dokumenta na ime Luka Đerić nije zapravo Luka Đerić već Mustafa Golubić. Nisu znali ko je on zapravo.

KO JE ZAISTA BIO MUSTAFA GOLUBIĆ: Čovek sa 100 lica, 250 pasoša, crnorukac i sovjetski Džejms Bond

Tačnije, u Berlinu su sigurno znali, ali šef sigurnosne policije (Gestapo) u Beogradu Dejerler nije imao pojma. Iako ruski zvanični i obaveštajni izvori iz tog vremena, a naročito Boris Ponomarjov u svojoj knjizi “Mustafa Golubić – Staljinov ubica”, tvrde da je Mustafu Golubića potkazao ni manje ni više nego Milovan Đilas, po nalogu Josipa Broza Tita.

Mustafa dokument (1)

Prema njima, u dogovoru sa agentima Gestapoa sa kojima su u to vreme sarađivali, Titovi saradnici su anonimnom telefonskom dojavom obavestili nadležne da se u pomenutom stanu na adresi Mirijevski put br 97 kriju komunistički aktivisti i teroristi.

“Ekspres” je došao do originalnih dokumenata zapisnik sa saslušanja Mustafe Golubića koje je dao u prostorijama nemačke tajne policije u Beogradu. Iskaz je davao u četiri navrata. Prvi put je izašao pred islednike 11. juna 1941, četiri dana nakon hapšenja, a zatim 13, 14. i 17. juna. Držao se čvrsto kao kamen. Nije rekao Nemcima skoro ništa, a ni oni nisu imali dovoljno podataka u prvim danima nakon hapšenja. Čak su, što se može videti iz zapisnika sa prva dva saslušanja, mislili da imaju posla tek sa običnim falsifikatorom. Tek su nakon što su dobili predratni izveštaj srpske tajne policije o Mustafi počeli da ispituju i neka štura saznanja o njegovoj povezanosti sa GPU, obaveštajnom službom Crvene armije. Razlog tome je i što srpska tajna policija nije raspolagala sa baš svim aktivnostima Mustafe Golubića koje je sprovodio širom Evrope, dok je nemačka služba sasvim sigurno imala te podatke. Ali oni nisu na vreme stigli do njihovih ljudi u Gestapou u Beogradu.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa

NE PROPUSTITE DA PROČITATE:

ČOVEK KOJEG SE I STALJIN PLAŠIO: Kako je Mustafa Golubić ostavio dubok utisak na sovjetskog direktora

“DRUŽE STALJIN, SMATRAJTE DA JE TO ZAVRŠENO”

POZOVI MUSTAFU RADI UBISTVA: Ruska verzija istorije o našem najpoznatijem agentu

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar