Scena
18.06.2018. 13:50
R.E./Tanjug
ZORAN ĆIRIĆ AUTOR ROMANA "POSLE POTERE": Moji junaci su antiheroji sa srcem na pravoj strani
Junaci mojih priča jesu antiheroji sa srcem na pravoj strani, koji pokušavaju da se iskupe do poslednjeg daha, do poslednjeg dvoboja sa sopstvenom senkom, kazao je Tanjugu kultni srpski pisac Zoran Ćirić čiji se aktuelni roman "Posle potere" nedavno našao pred čitaocima u izdanju izdavačke kuće "Pablišer".
Zoran Ćirić, na književnoj sceni poznatiji kao "Magični Ćira" do sada je objavio preko 20 knjiga različitog žanrovskog određenja među kojima je javnosti najpoznatiji roman "Hobo" za koji je dobio NIN-ovu nagradu.
Književna kritika novu knjigu "Magičnog Ćire" opisuje kao uzbudljivo, intrigantno i do sada neviđeno delo u srpskoj književnosti.
Žanrovski, "Posle potere" književna kritika krsti kao hajdučki vestern. Okosnicu romana čine avanture i podvizi Petronija Čarnojevića, najtraženijeg bandita Sjedinjenih Srpskih Država krajem 20. veka.
Ćirić kaže da je tokom rada na romanu "Posle potere", osećao izvestan pritisak zbog spoznaje da u srpskoj literaturi, niko nije napisao ozbiljan vestern roman sa visokim umetničkim zahtevima, gde su bez imalo groteske ili parodije, ispoštovane sve žanrovske konvencije i specifičnosti vesterna.
"Baš kao što je to učinio Kormak Makarti u svom veličanstvenom romanu "Krvavi meridijan". S obzirom na to da mi je Makarti najdraži živi američki pisac, imao sam idealnu situaciju. Namera mi je bila da odgovorim na izazov koji je veći od života: Napisati vestern koji se dešava u Srbiji, u famoznim devedesetim, a da to ne bude slabije od uvrnutog ali ipak mnogo klasičnije postavljenog vesterna, koji se, na kraju krajeva, dešava upravo u vreme Divljeg zapada, i još ga je napisao američki pisac kojem je vestern deo ličnog DNK-a." kaže Ćirić.
Za njega je posebno uzbuđenje sadržano u igri spajanja Tolstoja sa Pekinpoom i Konrada sa Džonom Fordom.
" Dok sam smišljao prvu verziju romana želeo sam da to novo delo bude posveta romanima "Hadži Murat" i "Lord Džim", kao i filmovima "Tragači" i "Pet Geret i Bili Kid". Nikakva replika, nikakva kopija, već sinteza ta četiri remek-dela koja su i te kako uticala na moje pisanje kao i na moj privatni život." kazao je Ćirić.
On napominje da vestern nikada nije doživljavao kao ideologiju.
"Verujem da se to može primetiti u mojim delima od kojih mnoga jesu vesternerska, u smislu epskog senzibiliteta. Moja ambicija je da stvorim "akcionu prozu", to jest da priča ima priču, a ne esejističko brbljanje, da je prepuna uzbudljivih obrta i napetih dramskih situacija. Junaci tih mojih priča jesu antiheroji sa srcem na pravoj strani, koji pokušavaju da se iskupe do poslednjeg daha, do poslednjeg dvoboja sa sopstvenom senkom" kazao je Ćirić.
"Magični ćira" kaže da duboko veruje u jedinstvo etike i estetike, ali ne na nekakav didaktičan, jednodimenzionalni ili moralistički način.
"U svim mojim delima postoji mutna dvosmislenost, fascinacija opakim ličnostima i jezovitim događajima, kao i vera da, nažalost, većina ljudi jedino kroz nasilje može da doživi kakvu-takvu katarzu" kaže Ćirić.
Za njega su veze između vestern mitologije i srpske mitomanije veoma jake.
" Nema pogodnijeg umetničkog žanra za pripovedanje o našoj večno zaumnoj stvarnosti, koja je sva od krvi i mesa, i zapravo nije nimalo virtuelna, kako bi neki trendi intelektulaci hteli da je prikažu. Nema viče mesta ni ironiji ni cinizmu u svemu što se događa oko nas. I kako da ne budem zadrti apokaliptičar?“, pita se Ćirić.
Kultni pisac kaže da je sve je uzbudljivo dok piše novi roman.
"Pripadam redu pisaca koji pre nego što se bace na pisanje uvek imaju razrađenu fabulu, glavni tok radnje, najvažnije epizode, kao i dovoljno precizne karakterne crte glavnih likova. E, kada se bacite u taj džunglasti okean, svakako da će mnogo toga novog iskrsnuti, novi događaji, novi likovi, možda čak i drugačiji rasplet, ali zalud vam bogata fabula, krcata atraktivnim dešavanjima, ako ne posedujete zanatsku veštinu da tu izmaštanu storiju napišete tako da to ne izgleda "papirnato", već toliko autentično i zavodljivo da uvučete čitaoca u svoj svet, u svoje opsesije, u svoje detinjaste intrige..." pojašnjava Ćirić.
U odnosu na njegov najpopularniji i najčitaniji roman "Hobo", "Posle potere" ima jasno uočljive razlike.
"Tematski, stilski, žanrovski, a i po strukturi pripovedanja ova dva romana imaju samo jedno zajedničko: pisao ih je isti autor. Ali, ovo ističem s neskrivenim ponosom, svi moji romani se međusobno poprilično razlikuju... mada, naravno da svi poseduju onaj "ćirićevski duh" koji se lako prepoznaje, a teško opisuje. Dakle, po profilu priče i nosećih likova te staloženog pripovedanja o narodskom doživljaju banditskog kodeksa, "Posle potere" je možda i primamljiviji, pa i čitljiviji roman od "Hoba", jer je priča postavljena na mnogo širem horizontu i u kontekstu koji je mnogo političniji i kontroverzniji od prilično zatvorenog podzemnog sveta kojim sam se bavio u romanu "Hobo".? kaže Ćirić.
Prema njegovim rečima nikada nije bilo teže biti pisac sa misijom, profesionalni posvećenik sa čisto umetnim ambicijama.
"Sve što sam napisao spada u umetničku književnost. Budući da je još krajem prošlog veka pop umetnost neopozivo skliznula u populizam, tako je iščezla i moja mladalačka vera u potencijal pop subverzije i rušenje predrasuda oličenih u podelu na visoku i nisku umetnost. Naravno, i dalje ostajem rokenrol pisac i žestoki protivnik akademizacije umetnosti, ali sve one Vorholove zezalice su prestale da budu zabavne mudrolije već su postale tržišni zakoni koji uveliko potčinjavaju i satiru umetnost. Vorhol nije slikar ali se, na užas pravovernih umetnika i ljubitelja umetnosti, pokazao kao najveći prorok 20. veka." kazao je Ćirić.
Kažev da slabo prati dešavanja na književnoj sceni na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
"Ja sam matora, od bluda ofucana i dramatično odrtavela džukela, tako da odavno ne pratim dešavanja ni kod nas, a kamoli u tom takozvanom regionu. Srpska književna scena ne postoji! To je iluzija koju elita pothranjuje kako bi dobila pare iz budžeta, a zarad "umetničkih projekata", koji jesu projekti, ali nisu umetnost. Vrlo politikantska igra, uz nesvarljivu dozu licemerja i snebivanja zbog navodnog poraza onog što ta samozvana elita smatra "dobrim ukusom". Znate, za naš književni establišment nema većeg pisca od Hilari Klinton. A još kada se uskoro pojavi krimić muža joj Bila, selo Vračar i selo Dorćol će od ushićenja masovno duvati u saksofon i govoriti kako je krimić osnova literature, od Homera do Obame." kazao je Ćirić.
NE PROPUSTITE:
ZORAN ĆIRIĆ “POSLE POTERE”: Hit ovog leta – prvi srpski vestern roman!
Komentari
