ŠTA SE DEŠAVA S GUČOM: Izdisaj dragačevske trube

Poslednjih godina sabor u Guči prerasta u vašar veselja, parade i kiča, a narodu se pored trube sve više nude estradne zvezde kao promoteri. Da li Guča gubi svoje korene i potpada li pod zakon ponude i tražnje

Dragačevski sabor trubača, poznatiji u narodu kao festival u Guči, ustanovljen je 1961. kao manifestacija i jedinstvena smotra muzike i narodnog stvaralaštva. Skoro milion posetilaca iz Srbije i inostranstva dolazi u gradić od dve hiljade stanovnika svakog avgusta već pola veka. Zahvaljujući festivalu, Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike, gde su još zastupljene i druge tradicionalne vrednosti kao što su tradicionalne pesme, igre i nošnje regiona Dragačeva i Zapadne Srbije.
Zvuk trube u ovom delu Srbije tradicionalno prati svaki veći događaj, od proslave rođenja, krštenja, preko venčanja, do porodičnih slava, ali je i sastavni deo sahrana, uz čiji zvuk se ljudi opraštaju od ovog sveta.
Istoriju festivala obeležile su trubačke zvezde kao što su Bakija Bakić, Fejat Sejdić, Slobodan Salijević... Danas su najpoznatiji trubači Dejan Lazarević, Dejan Petrović, Boban i Marko Marković, Elvis Ajdinović, Ekrem Mamutović, Veljko Ostojić i drugi koji sa svojim orkestrima iz godine u godinu podižu nivo i kvalitet svirke na zavidno visok nivo.
Ipak, s vremenom, naročito poslednjih desetak godina, Sabor u Guči je sve više postajao vašar veselja, parade i kiča, a narodu su se pored trube sve više nudile estradne zvezde kao promoteri festivala. Pitanje je da li je Guča tako počela da gubi svoj tradicionalni smisao ili je, kao i sve drugo, i festival trube samo jedna od mnogih srpskih uzdanica u nizu koja je potpala pod zakon ponude i potražnje, i svoj legitimitet po kojem je postala prepoznatljiva podredila interesu i biznisu.
Zanimljivo je da je ove godine Goran Bregović promoter festivala, i pitanje je kakav je bio motiv organizatora da baš on bude u toj ulozi. Da li je bilo neophodno dovesti rok muzičara da gostuje ili bi trebalo insistirati da festival čuva svoju etno-odliku, onako kako je i zamišljen u početku.
Jer festival u Guči i jeste postao prepoznatljiv brend Srbije, ima mnogo posetilaca pa i učesnika iz sveta, koji dolaze zbog trube i jedinstvenog načina sviranja, a ne zbog lokalnih pop i folk zvezda. U ovakvim okolnostima pitanje je hoće li Guča izgubiti tu posebnost ovakvim forsiranjem netrubačkih muzičara (Bregović, Severina, Ceca, Aca Lukas...)
I da ironija bude veća, trubači su godinama okosnica međunarodne karijere Gorana Bregovića. On svojim dolaskom u Guču kao glavna zvezda festivala na neki način baca u senku one na čijoj muzici je dobrim delom stekao međunarodnu slavu.
Da li je to fer?

Festivalski biznis
Za mišljenje o tome šta se poslednjih godina događa sa Dragačevskim saborom, razgovarali smo sa organizatorom programa Dobrivojem Marinskim Kinezom, Biljom Krstić, etno-muzičarkom, i Sanjom Ilićem, kompozitorom.
Ove godine, uz 18 orkestara koji se takmiče, eminentni gosti sabora su, kako navodi organizator, Dejan Petrović i Boban Marković. Finale je 12. avgusta, a Bregović i „Bijelo dugme" koncertom zatvaraju Dragačevski sabor 13. avgusta. Prošle godine je Upravni odbor Guče doneo odluku da estrade na festivalu više neće biti.
Kompletnu produkciju sabora i dolazak gostiju na Guču finansira isključivo RTV „Sunce", koja je nosilac licence ovog festivala i čiji je Marinski vlasnik. To njega godišnje košta 110.000 evra, i tu ulaze i produkcija i honorari gostiju. Bitno je napomenuti da lokalnu samoupravu Lučani, KC Lučani i mesnu zajednicu organizacija u Guči ne košta ni dinara, kao i to da se ništa ne finansira iz državnog ili lokalnog budžeta, tvrdi Marinski.
Što se Bregovića i njegovog koncerta s „Dugmetom" ove godine tiče, Marinski smatra da je Bregović naš najbolji i najveći promoter u svetu, čega mi nismo izgleda dovoljno svesni i ne umemo, nažalost, to dovoljno da cenimo.
- Kada Bregović negde svira, zbog njega dolazi nekoliko hiljada ljudi, i dobar deo njih je iz inostranstva. On je najveće ime na ovim prostorima koje uvek puni ceo stadion, što očekujemo i ove godine, a ulaz na koncert je besplatan. Ja za boljeg promotera ovog festivala ne znam jer Bregović odgovara i muzički, a i svi znaju za njega. Veliki broj ljudi će posetiti Guču zahvaljujući njegovoj promociji, a ne zaboravite da meštani Guče dobar deo godine žive od ta četiri dana Dragačevskog sabora - zaključuje Dobrivoje Marinski.

Čitav festival pretvorio se u zabavu i smisao mu je da se ljudi lepo provedu, sve je to biznis, kaže Biljana Krstić

Biljana Krstić pak smatra da je pitanje promotera pitanje za organizatora festivala Guče.
- Verovatno motiv jeste i veliko ime muzičara, koji je naše trubačke orkestre među prvima, ako ne i prvi, promovisao na svetskoj muzičkoj sceni. Nadam se da su selektori festivala trube ujedno i vrhunski stručnjaci i etno-muzikolozi, pa ako su oni mišljenja da Bregović treba da bude promoter, onda su verovatno i u pravu.
Biljana Krstić takođe navodi da bi se ona sigurno potrudila da truba zadrži svoje centralno mesto na ovom festivalu, u okviru izvornog stvaralaštva, kroz izbor pesama i kola u originalnim aranžmanima koje bi specijalno radili vrhunski aranžeri narodne muzike i kompozitori koji su u materiji tradicionalne muzike. Dakle, ono o čemu bi trebalo da ovaj festival vodi računa jeste da sačuva tradicionalnu pesmu i kolo kroz takmičarski deo trubačkih orkestara.
- Kada je reč o poznatim muzičarima koji bi bili gosti festivala, vodila bih računa da to budu samo kvalitetni umetnici. Na svim velikim festivalima postoji posebno veče koje je posvećeno i nekoj drugoj muzici ili pak muzičkom stilu. Na Egzitu je, na primer, pevao Božo Vrećo. Zašto da ne i neki roker, poput Točka, koji je sjajan muzičar? Mogao bi da se pojavi i odsvira tradicionale na svoj način sa trubačima ili bez njih. To bi me radovalo - iznosi dalje Bilja Krstić i dodaje da je jasno da ljudi, pre svega, dolaze zbog provoda, a da svakako glasna truba uz puno alkohola i hrane garantuje dobru zabavu. Guča je ipak, tvrdi ona, jedno veliko narodno veselje. A ovaj festival je, kao i mnogi drugi, biznis, a biznis i fer često ne idu ruku pod ruku.

Jedni te isti
Iznoseći stav o tome što festival zatvara Bregović s „Dugmetom" i odgovarajući na pitanje da li to utiče na prvobitnu koncepciju Dragačevskog sabora, Biljana Krstić kaže da trubači koji inače godinama sviraju s Bregovićem u „Orkestru za svadbe i sahrane" ovog puta sviraju repertoar „Bijelog dugmeta", a narod voli trubače kao što voli i „Bijelo dugme" i novi pristup starim kompozicijama. Pošto Bregović svoj opus koristi u svim varijantama, ako naši trubački orkestri u Guči sviraju pesme jednog velikog Stinga u drugom maniru i ako je to dozvoljeno kod organizatora festivala, ona ne vidi zašto bi to bilo zamereno Bregoviću, koji je u revijalnom delu.
Upitana kakav bi izbor programa bio potreban da bi se festival u Guči vratio onome zbog čega je i nastao, jedinstvenoj smotri trubaštva, Bilja kaže da program mora biti raznovrstan i kvalitetan.
- Potrebno je u takmičarskom delu insistirati na tome da se izvode isključivo tradicionali, ne neke stilizacije, a veoma su važni i aranžmani. Mislim da bi bilo dobro uključiti u rad s trubačkim orkestrima i profesionalce koji odlično poznaju ovaj instrument, ali i njegovu ulogu u tradicionalnoj muzici. One koji poznaju stilistiku, boju i upotrebu ovog instrumenta.
I još jedna važna stvar, nije dobro gledati godinama jedne te iste muzičare na glavnoj sceni u revijalnom delu. U Srbiji ima mnogo zanimljive muzike i potrebno joj je samo omogućiti da dođe do publike.

Ne zaboravite da meštani Guče dobar deo godine žive od ta četiri festivalska dana, rekao je Dobrivoje Marinski Kinez, organizator programa Dragačevskog sabora trubača

Bojim se da je napravljena jedna muzička matrica, a pod njom podrazumevam velike svetske hitove u trubačkim aranžmanima, ono po čemu su poslednjih godina orkestri i Guča prepoznatljivi. Koliko se sećam, svi naši trubački orkestri luduju za takvim izvođenjima. Više bih volela da su lepo srpsko kolo i tradicionalna pesma obeležje festivala. S druge strane, treba imati na umu jednu činjenicu da se čitav festival pretvorio u zabavu i smisao mu je da se ljudi lepo provedu. Sve je to biznis i deo nacionalne turističke ponude - zaključuje naša etno-muzičarka.

BREGOVIĆ, ZAŠTO DA NE ?

Sanja Ilić, kompozitor i osnivač „Balkanike"
Motiv svih velikih festivala je, između ostalog, interes, odnosno novac. Ako će Bregović doneti Guči taj novac i publiku, i naročito sponzore, zašto da ne! Sigurno da je mnogostruko kurentniji od raznih trubača, pa čak i višegodišnjih svetskih pobednika u Guči.
Na Dragačevski festival dolazi mnogo stranaca, i oni za Bregovića znaju. Osim toga, ja sam s „Balkanikom" i trubačima dva puta učestvovao i bilo je super, i opet ćemo svirati. Čak smo u Guči svirali pop-rok kompozicije s duvačima, i bilo je spektakularno. Svirali smo i „Maljčike" u duvačkom aranžmanu. Možda je i to jedna od ideja za naredne festivale, obraditi velike domaće hitove na način sviranja duvačkih orkestara. Doduše, to su već prvi počeli da rade Rumuni sa svetskim hitovima pa su ih neki naši kopirali, ali moja je ideja da se to radi u Guči s domaćim hitovima. Mislim da bi to bio pun pogodak.
Stvari moraju da se razvijaju i ne može festival biti ono što je bio pre 30 godina. Uostalom, mislim da je glavni zadatak festivala taj da promoviše mlade i nove trubačke orkestre i da takmičenjem svima omogući nastup i borbu za eventualnu pobedu, koja mnogo znači za muzičare.
A šou-program na zatvaranju mogu i treba da proprate i zvezde kao što je Bregović i svi pomenuti. Mi smo svirali pred 100.000 ljudi samo u Guči i na Beer Festu i oba nastupa su bila super. I za nas i za publiku. Ne znam gde bi moglo da se skupi više publike, a oni sigurno ne bi došli u tom broju da gledaju neki početnički orkestar.
Tako da ja definitivno smatram da je koncepcija Guče sasvim okej sve dok se takmičarski deo drži strogo svojih pravila koja važe godinama i dok se ne mešaju komšijski odnosi u dodeli nagrada, a toga je bilo i to svi znaju. Mislim da je to jedini problem koji može da sruši Guču. Ukoliko organizatori stanu na put tim manipulacijama, festival u Guči će doživeti duboku starost.
A šou-program je uvek potreban, i uvek će ga biti. Ne zaboravite da se na velikim svetskim džez festivalima pojavljuju velika imena iz sveta pop-rok muzike da bi tom festivalu digli rejting u smislu dolaska publike. To radi i Guča, i ne treba joj zameriti.

OPELO ZA DILDOSE

Već godinama preplaćeni dušebrižnici i kulturni poslenici kukaju kako su Sabor u Guči upropastili stihijska estradizacija, neselektivno paradiranje političara i ostale prateće majmunacije - od alkoholom oduzetih Slovenaca do spidovima i gandžom urađenih stranaca iz mnogoljudne i mnogogrešne EU, kojoj je do trubačkih vratolomija koliko i do specijaliteta od osiromašenog uranijuma...
A šta ako je već u startu čitav koncept bio jedna beslovesna improvizacija, traljavo sprovedena jer je bezuspešno pokušavala da sakrije naše komplekse i stid zbog poseljačenog seljačizma koji se nije dao urbanizovati uprkos samoupravnim petogodišnjim planovima izgradnje novog gradskog druga i partijskog čoveka koji i u veselju zna za „komitetski red"? Šta ako je sav taj Dragačevski duvački recital bio zamišljen kao ateistički panađur gde se svaki eksces može pravdati revolucionarnim zanosom u uživanju plodova „obnove i izgradnje"? Pri čemu su komesari lukavo računali na trubačku tradiciju ovog trubadurskog naroda, sklonog „sviranju kurcu" na svaku muzičku i nemuzičku temu. I doista, da ne beše samoukih muzičkih genija i predanih zanatskih majstora, ne bismo sada gudili o moćnoj tradiciji, koja je, eto, ugrožena do nivoa umetničkog i nacionalnog (u smislu duhovnosti) bankrotstva.
Pazite, truba se ne svira na poljančetu, osim ako se ne komanduje juriš. A svirka u šatri je privatna tezga i svadbarska umetnost, gde svatovi igraju ulogu hora u antičkoj tragediji. Pa gde je onda to neobuzdano „kreativno" slavlje? Hm, opštenarodno veselje mi uvek prismrđuje na referendumsko „robot kolo". I ko kaže da truba treba da slušaoce baca u razuzdani, striptizovano-raspištoljeni trans? Suviše je u opticaju podrazumevajućih aksioma i premisa u analizi istorijata propasti Dragačevskog sabora - a u sviranju trube se ništa, ama baš nijedan ton ne uzima zdravo za gotovo!
I šta smo, posle svih umetničko-poslovnih iživljavanja, zatekli na glavnoj sceni? Kao što ovih dana čujemo da će Beograd glumiti Barselonu u filmu muža one propale netalentovane glumice, tako će, sva je prilika, i Guča glumiti trubački „hajdučki sastanak" puritanaca koji će legitimisati i nadgledati svu ostalu probranu publiku s BIA-pozivnicama. Marina Abramović će predsedavati stručnim žirijem, u kojem će, osim nje, biti i Ljubiša Ristić i Filip David, dok će na repertoaru biti sva limena dela i naduvane kompozicije Isidore Žebeljan.

Guču su sahranile srpska avangardna pohlepa i srpska naknadna pamet. Komercijalizacija Guče može se jedino porediti s privatizacijom Srbijice. Tako je trubački festival uspešno i temeljno pretvoren u saundtrek tabloidnog života

Ali pre nego što se desi i taj šok bez terapije, da vas podsetim na stanje stvari pre razlaza. Elem, Guču su sahranile srpska avangardna pohlepa i srpska naknadna pamet. Komercijalizacija Guče može se jedino porediti s privatizacijom Srbijice: falširanje do neba, soliranje dva metra ispod crne zemlje. Tako je taj trubački festival uspešno i temeljno pretvoren u saundtrek tabloidnog života koji se u Srbijici izrodio u neprestani Vudstok: valjanje u blatu, orgijanje s vijagrom i rakijom, svakodnevno predoziranje lošim drogama, sadistički hedonizam, kao i nasilničko širenje i uterivanje „porodičnih vrednosti" uz podignute ruke, životinjska podvriskivanja i oznojena međunožja. Uz sve te neporecive detalje, Guču jedino mogu da opišem kao šminkanje mrtvaca uz pratnju gluvoneme buke.
A majstori trube su se pokazali (i dokazali) kao vrhunski, mitski čergari - nema seoba dok te politički bakšiš ne natera da prosiš na nekom drugom mestu, hvatajući tutanj koji zvuči mnogo haotičnije negoli kada pank-metalci drljaju „Marš na Drinu".