Društvo lopovčina i lopovčića. Društvo još nepohapšenih. I društvo koje bi razni pohapsili. Društvo robova i robova gospodara. Društvo muva i njihovih muvara. Društvo muljačine, podmetačine. Zlo društvo. I njegova besna dečurlija
Komad "Sumnjivo lice" Branislava Nušića, jedno od najpoznatijih dela u opusu ovog komediografa i u istoriji srpske dramaturgije, dobija novu modernu verziju koja će biti izvedena 27, 28 i 29.juna na letnjoj sceni Mikser Hausa.
Novu postavku dela pisanog u 19. veku, koje do danas nije prestalo da bude aktuelno, režira Vojislav Arsić, dramaturg je Milena Bogavac, a glavna ženska uloga nije poverena glumici već rediteljki i spisateljici Jeleni Bogavac, koja za Ekspres.net govori o svom izletu u glumačke vode, savremenom društvu koje ništa nije naučilo od velikog Nušića, svom političkog angažovanju u LDP-u i inicijativi za podizanje spomenika Zoranu Đinđiću.
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
Foto: Saša Dzambić
Šta nam o našem drušvu govori to što je Nušić i danas aktuelan? Gde je Srbija danas, a gde je bila pre 128 godina kada je napisano „Sumnjivo lice“?
-"Srbija je pogranična palanka", piše Nušić. Utoliko je aktuelan i danas. Svemu pogranični. Mnogim gradovima. Menjaju se gradovi. Menjaju se granice. Menja se i naše društvo. Pogranično. Amorfno. Nit smrdi nit miriše. Kliza kroz prste, proklizava. Kao kaljuga po asvaltu. Društvo krojeno mnogim makazama. Uvek gostujućeg modnog kreatora iz inostranstva. Društvo feredža i deholtea. Tučenih žena i utučenih muškaraca.
Ojađeno, iznevereno, opustelo i opustošeno. Društvo siroče i mi sirotani, zauvek šlihtajući se metropoli u modi. Dodvoravajući se, estetski i stillski. Voljte zapad, voljte jugoistok, voljte sever. Udvorički mrzitelji. Bez kompasa, puni kompleksa. I puni straha od prekršaja. I puni mržnje prema okupatorima. Društvo destrukcije. Društvo atentata. Društvo sankcija i sankcionisano društvo.
Autocenzurisano društvo. Društvo malih ljudi i velikih poraza. Sadomazohističko društvo. Društvo taloga. Iz taloga na talon. Sa talona u tuđe ruke. Prljavo, prokockano sto puta, društvo. Lažljivo, kantoprevrtačko, musavo društvance. Alavo, neiživljeno ipak prestrašeno. Društvo lopovčina i lopovčića. Društvo još nepohapšenih. I društvo koje bi razni pohapsili. Društvo robova i robova gospodara. Društvo muva i njihovih muvara. Društvo muljačine, podmetačine. Zlo društvo. I njegova besna dečurlija.
Jesmo li nešto naučili od Nušića, a ako nismo, zašto nismo?
-Zato što smo ga stavli u lektiru! I ne moramo više da se bavimo time! Malograđanski kult - ubistvo lektirom. Ništa toliko ne može da oslabi pisca, nego staviti ga na muke palanačke edukacije. Pa gledati kako ga "plava riba kljukana dinastija trt trt" - trti. Da parafraziram Nušića.
Pozorišna publika vas zna pre svega kao rediteljku, a ovog puta bićete glumica. Kako ste se izborili za ulogu u „Sumnjivom licu“, zašto ste rešili da kolegama glumcima „otimate hleb iz ruku“?
-Nisam se ni borila, sve je preko veze. Normalno. Pa znamo valjda kako se dobijaju uloge! Našalih se. Mada, zaista odlično poznajem reditelja. A spisateljica mi je rođena sestra. Dakle, drugi nisu imali šanse. A i obećala sam im neki keš. A i volim da radim sa mladima više nego leba da jedem. Verujem da mogu nešto da ih naučim. Verujem da mogu nešto od njih da naučim. Hrabri smo i radoznali. Mladi smo, mladi, mrtvi nismo!
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
Foto: Saša Dzambić
Vaša prošlogodišnja predstava „Život stoji, život ide dalje“ bavi se položajem umetnika u srpskoj tranziciji koja nikako da prođe. Koji su problemi umetnika u Srbiji 2016. u odnosu na probleme iz vremena Nušića, na primer?
- Svake godine samo u Beogradu, glumu plati i završi, oko 200 mladih glumaca. Možda ćete me bolje razumeti ako to kažem ovako: Svake godine, mnogo različitih privatnih preduzimača u umetnosti vašoj deci, odnosno vama, naplati par iljada jura po glavi učenika i izbaci ih na ulicu, na kojoj postoji 15 pozorišta, koja imaju zaposlene od pamtiveka i koji neće zaposliti vaše dete. Eto samo to. Inače, nema problema. "Mlade na tržište pa nek se snađu, ko zna da pliva sledi mu kinta, ko ne zna kanta." Sa radošću sam citirala Minjin song iz predstave. Ko zna da pliva!? Gde da nauče, kad ni mora nemamo! Oni su plivači u bari. Male srpske žabice. Prvo skoče pa kažu hop! Preko granice.
Rekli ste da su na domaćoj pozorišnoj sceni predstave koje se bave aktuelnim problemima i sadašnjim trenutkom na nivou incidenta i da je provokacija nemoguća jer većina pozorišta nameću autocenzuru. Zašto je tako i da li je srpski teatar izuzetak kada je region u pitanju, kakav je vaš utisak?
-Pozorište služi zabavi. Pozorište ne služi ničemu. A pozorište treba da leči. Ali izlečeni brže trče. A društvu trebaju podgojeni, lenji bolesnici. Pa da ih nasmeje, našte srca, i natrag u svoj brlog, stoko repata! A tamo vas čeka televizija! Horor domaće produkcije. Samo glupo, ružno, prestrašeno i polako - i sve će biti u redu. Još malo soli na duhovnu bedu. A rana zjapi li zjapi, a salonski smeh neće je dezinfikovati.
Očekujemo formiranje nove vlade. Kakva su vaša očekivanja od novog-starog premijera ili spadate u one koji su prestali da bilo šta očekuju od političara?
-Ja sam prava Srpkinja. Plašim se vladara. Verujem u život budućeg veka i molim se da me se ne sete. Nit u vladi, nit u banci. Kad se mi mrtvi probudimo, imaćemo šta da vidimo.
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
Foto: Saša Dzambić
Koga biste voleli da vidite na mestu ministra kulture i da li je to pitanje za kulturnjake uopšte više važno?
-Molim se da bude neko koga ne poznajem i molim se za njegovu dušu. Tražim pomilovanje. Ogromno je iskušenje a mala je snaga. Hoću reći, malo je para a mnogi su apetiti.
Član ste Političkog saveta LDP-a. Šta je bio vaš motiv ulaska u politiku i ovu stranku?
-Lično je političko. Život je političan. U državnoj politici poslušničkog tihovanja, pokušala sam da govorim. Politički savet LDP-a okuplja misleće ljude. Stvara iluziju mogućeg društvenog dijaloga. Privid suživota. Ali lepa reč, ne otključava tamnicu gladnih. Bojim se radikalnijih obrta doli što su misaono dijaloški. Ne može se živeti van politike. Ali ne može se živeti uopšte u vladajućoj ideologiji, jer sve filosofije padaju na žičanoj ogradi. Geto il logor, a žica je od gladi.
Bili ste u odboru koji je LDP formirao povodom obeležavanje deset godina od ubistva Zorana Đinđića. Mnogo se polemisalo o Vučićevoj inicijativi da se podigne spomenik pokojnom premijeru u Beogradu što je podržala i Ružica Đinđić. Da li su se demokratske snage odnosile s pijetetom prema ubijenom premijeru
-Šta je spomenik? Kamen, ploča, hrpa cigala na nekom trgu. Kamen koji pere savest i glača bistu vladara koji ga podiže. Spomenik se diže kad se društvo kaje. A naše se ne kaje ni zbog čega. Naši su spomenici grobovi pokajanja.
