Region
16.04.2018. 10:34
Andrej Mlakar
POLOVNJACIMA ČUVAĆE NEBO
Između novih švedskih „gripena" i polovnih, ali malo korištenih grčkih F-16, Hrvatska se odlučila za izraubovane izraelske „šesnaestice" koje maltene nisu gasile motore prethodnih 30 godina
Kad kupuješ polovni automobil, veoma je važno da li ga uzimaš od nekog penzionera koji je vozilo garažirao i čuvao ili od taksiste koji je vozilu vadio dušu. Zvaničnici hrvatskog ministarstva odbrane očigledno se nisu vodili tim principom jer se inače ne bi odlučili da svoje vazduhoplovstvo obnove sa 12 polovnih F-16CD s početka osamdesetih godina prošlog veka, koje će za 500 miliona dolara kupiti od Izraela. Ta država je, kao što se zna, u stanju permanentnog sukoba, tako da je malo verovatno da su pomenute letelice dobro očuvane, a još manje da ih je „samo baba vozila do pijace nedeljom". Pre će biti da je reč o mašinama koje maltene nisu gasile motore.
A hrvatski plan je da tim letelicama nebo čuva u narednih 30 godina.
Odluka je usledila iznenada i, naravno, bez prethodnog razmatranja drugih opcija. Jula 2017. godine, Ministarstvo obrane Hrvatske poslalo je zahtev za ponudu za nabavku višenamenskog borbenog aviona (10 jednoseda i dva dvoseda) u pet zemalja: Grčku, Izrael i SAD, koje su u ponudi imali F-16 u različitim varijantama, u Južnu Koreju, koja je mogla da proda svoj laki borbeni avion FA-50, i u Švedsku, koja godinama promoviše dobro poznati JAS-39 „gripen". Zahtev je podrazumevao tzv. total package za 100 sati letenja godišnje po avionu, simulator letenja, obuku osoblja, osnovni paket naoružanja, rezervne delove, tehničku podršku, alat i opremu. Odgovor nije stigao samo iz Južne Koreje.
Šveđani su u početku delovali kao apsolutni favoriti u ovom poslu, jer su nudili nove letelice, a onda je 29. marta usledio šok na izboru za novi hrvatski lovac - pobedili su izraelski polovnjaci stari više od 30 godina.
Usledila je lavina komentara da je Hrvatska zapravo od Izraela kupila „kante", i da će posle tri godine od remonta biti u istoj situaciji kao danas sa 12 ukrajinskih „migova 21", od kojih više od polovine ne leti.
Da se nešto kuva, moglo se naslutiti već na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu februara ove godine, kad su se sastali premijeri Andrej Plenković i Benjamin Netanjahu. Već tada je u hrvatskim medijima osvanulo da će biti nabavljeni izraelski borbeni avioni.
Izrael, naime, od 250 borbenih aviona tipa F-16 koje poseduje, prodaje 40 primeraka najstarije verzije „natz" i prve blokove verzije „barak", koji su uvedeni u naoružanje početkom osamdesetih. Preostalih 210 aviona planiraju da modernizuju na verziju „barak" do 2020. godine. Među tim lovcima su i ovi hrvatski.
Motore aviona će delom remontovati Izraelci, a delom Amerikanaci, koji su se složili sa ovom prodajom, jer će i oni malo zaraditi. Izraelci su, takođe, obećali da će u Zagrebu osposobiti regionalni centar za održavanje F-16. Pitanje je samo čije će „šesnaestice" održavati pošto od članica NATO-a u bližem okruženju ove letelice ima samo Rumunija.
Tenderom je bila predviđena nabavka aviona za „air policing" i učešće u savezničkim misijama, s predviđenim naletom od 3.000 sati u narednih 25 godina. „Baraci" su već prošli 8.000 sati leta na nebu Izraela, ali i okolnih zemalja. Izraelci, pritom, daju garanciju od tri godine, posle čega više ne odgovaraju za eventualne probleme. Inače, maksimalni resurs za F-16 posle sprovedenog „produžavanja života", koje košta 23 miliona dolara po komadu, iznosi 10.500 sati. Troškove koji nastaju posle toga niko ne spominje.
Remont, koji podrazumeva i zamenu elektronike i njeno dovođenje na NATO standarde, nešto je slično onome kroz šta trenutno prolaze srpski „migovi 29", koji su prošle godine stigli iz Rusije.
Mnogi misle i da će „baraci" biti naoružani raketama vazduh-vazduh izraelske proizvodnje, ali od toga nema ništa jer će se pod njihovim krilima naći isključivo američke rakete srednjeg dometa AIM-9 „sajdvajnder".
Kritičari nabavke izraelskih aviona ostaju pri stavu da je reč o friziranim avionima koji su korišteni 24/7 u borbenim uslovima, tako da je efektivni čas korištenja propisao i korektivni faktor kojim se skraćuje ukupan radni vek aviona. Konkretno, to znači da je, zbog uslova u kojima su korišteni, stanje lovaca koje kupuje Hrvatska, iako su efektivno leteli 4.880 sati, kao da su leteli 3.000 sati više.
Te letelice su, naime, uvek bile maksimalno natovarene pri poletanju, nosile su više tereta, ostajale duže u vazduhu prilikom izvođenja misija i trpele više naprezanja nego avioni koji su isključivo korišteni u patrolnim zadacima i koji su više vremena proveli u hangarima nego u vazduhu, kao što je, na primer, slučaj s grčkim avionima.
S druge strane, Šveđani su Hrvatima nudili potpuno nov avion četvrte generacije, rakete vazduh-vazduh tipa „meteor" kojim gađa ciljeve na udaljenosti do 160 kilometara (pet puta više od „sajdvajndera"). Cena aviona bez dodatne opreme i raketa je 70 miliona dolara po komadu.
Jasno je da bi „gripen" bio kupljen na lizing, i to najverovatnije samo devet komada, po ceni od 630 miliona dolara. Održavanje „gripena" košta 7.800 dolara po satu, održavanje američkog F-16V košta 12.000 dolara po satu, dok je za izraelski „barak" potrebno izdvojiti čak 20.000 dolara po satu.
To znači da će Zagreb održavanje „baraka" koštati 2,5 miliona dolara po letelici, odnosno 24 miliona za celu eskadrilu, što je 700 miliona dolara više za predviđeni tridesetogodišnji vek trajanja. S druge strane, da su nabavili „gripene", posle 30 godina upotrebe ti avioni imali bi još 5.000 sati leta.
Hrvatska se, međutim, nada da će bar deo novca uspeti da povrati ako sklopi ugovore o čuvanju neba Crne Gore ili Albanije, što je solidan novac, ali ne toliki da bi moglo da se kaže da je ova nabavka bila isplativa.
Jasno je da je Zagreb za obnavljanje avijacije izdvojio veliki novac jer će Srbija remont i modernizaciju šest „migova 29" platiti oko 180 miliona evra, dok će Bugare remont njihovih „dvadesetdevetki" koštati nekoliko desetina miliona evra...
Gde je Srbija u svemu tome? Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin nedavno je prilikom obilaska radova na šest „migova 29", govoreći o nivou njihove modernizacije, upotrebio skraćenicu „SD" iako niko nije to definisao u potpunosti. Prema Vulinovim rečima, ti avioni će pripadati četiri plus generaciji, ali oznaka SD to ne predstavlja.
Prema drugoj verziji, to je skraćenica od „srpska dogradnja". Druga nepoznanica je i da li će svih 10 aviona (četiri nabavljena još u SFRJ) zaista biti dovedeno na isti nivo.
Rusija oznakom SD označava avione koji su prilagođeni NATO i ICAO standardima. Na sajtu korporacije RSK MIG za verziju SD nudi se sledeće: sistem za prepoznavanje svoj-tuđ unutar NATO standarda bez navođenja sa zemlje, kompatibilnost sa satelitskim navigacionim sistemima NAVSTAR (GPS), TACAN radio-navigacijom, značajno povećanje količine navigacionih informacija dostupnih tokom leta, zahvaljujući dodatnom LCD monitoru i računarskoj opremi, dodatne radio-stanice kako bi se olakšala komunikacija sa NATO ATC centrima i delovanje u NATO frekvencijskim opsezima, instaliranje strobo-svetala koja odgovaraju NATO i ICAO standardima tokom leta međunarodnim rutama, otkrivanje položaja aviona u slučaju iskakanja pilota iz letelice... Naoružanje na avionu se ne menja u odnosu na originalnu verziju.
Radio i komunikaciona oprema, sistemi za navigaciju i sistemi za identifikaciju se proizvode u Velikoj Britaniji i SAD, a novi multifunkcionalni kolor LCD displeji su ruski. Količina i sastav opreme, kako navode u RSK MIG, zavise isključivo od želje kupca.
Na ovaj nivo unapređeni su 2006. godine i slovački lovci tipa „mig 29", koji su dobili novi sistem komunikacije, identifikacije i navigacije.
Remont i pripremu za modernizaciju srpskih „dvadesetdevetki" za sada izvode domaći stručnjaci uz pomoć inženjera iz kompanije RSK MIG. U Ministarstvu odbrane ističu da je to tek prva faza projekta, koja bi trebalo da bude završena do kraja 2018, a do 2021. godine treba da uslede sukcesivni radovi na produženju veka upotrebe svih 10 letelica. Planirana je, navodno, i treća faza, o kojoj se već sada spekuliše, koja bi podrazumevala uvođenje savremenih raketa vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, ali ta priča je, kako sada stvari izgledaju, veoma neizvesna.
I Srbija i Hrvatska odlučile su se za nabavku polovnih aviona. Srbija je, međutim, u prednosti što se tiče kadra, koji dobro poznaje „dvadesetdevetke", a raspolaže i simulatorom leta. Srpski avioni su, takođe, nešto mlađi i imaju veoma malo sati naleta. S druge strane, Hrvatska dobija većinom izraubovane avione, sa siromašnijom elektronikom i raketama srednjeg dometa, a ne velikog dometa, kako se nagoveštavalo.
NE PROPUSTITE:
AVIONI STARIJI OD PILOTA: Hrvatska nabavila polovne izraelske F-16, buka oko toga se ne stišava
HRVATSKA VLADA I FORMALNO DONELA ODLUKU: Kupujemo izraelske F-16 Barak za 500 miliona dolara
HRVATSKA DONELA ODLUKU: Migovi 21 odlaze u istoriju stižu izraelski F-16 ” Barak”
Komentari
