Scena
19.12.2022. 16:05
Lena Munitlak

Nastavak kultnog filma

"Avatar: Put vode": Vizuelna atrakcija sa tankom pričom

avatar
Izvor: Shutterstock

Kada je prvi "Avatar“ film stigao u bioskope pre 13 godina, izazvao je pomamu. To je bio revolucionarni naučnofantastični 3D film. Slavni režiser Džejms Kameron je svojom idejom o korišćenju i transformisanju značenja trodimenzionalnosti filmova na velikom platnu napravio veliki tehnološki korak napred.

Posle 13 godina rada i nezamislivo skupog razvijanja tehnologije, stigao je nastavak ovog čuvenog filma. Utisci su, međutim, pomešani i odaju utisak da ovaj film možda neće baš najbolje proći na bioskopskim blagajnama.

Nastavci su, po pravilu, gotovo uvek lošiji od originala, a nadmašiti ili bar sustići uspeh koji je doživeo prvi "Avatar“ poduhvat je koji deluje nemoguće. Ovaj film je već godinama na vrhu liste najprofitabilnijih filmova ikada, a očekivanja od njegovog nastavka prirodno su još veća.

Ono što prvo pada u oko kod ovog nastavka jeste sam koncept građenja priče. Čitava ideja o avataru iz prvog filma, kao veštački stvorenom telu koje se može daljinski transportovati u nepoznati svet i koje je igralo presudnu ulogu u dramatičnoj percepciji 3D tehnologije u prvom filmu, u nastavku je gotovo sasvim ostavljeno po strani.

Period čekanja na nastavak ovog filma bio je izuzetno dugačak, a pitanje da li je to čekanje opravdano nema jednostavan i ujednačen odgovor među filmskim kritičarima. Vizuelni aspekt ostao je fascinantan, mada se efekti, koliko god tehnički bili impresivni, svode na fluidnost pokreta sa velikom brzinom kadrova koja odaje utisak beživotnosti i inertnosti, stvarajući snažan osećaj neprirodnog koji se ne može ignorisati. Kritičar "Gardijana“ Piter Bredšo to poredi sa terminom "uncanny valley“, koji se pre svega odnosi na humanoidne kreacije poput robota, koji deluju stvarno, ali je nešto u toj realnosti pogrešno ili ne funkcioniše kako treba.

Kameronov novi podvodni svet prikazan u "Putu vode“ najpre se čini kao skrinsejver, koji je doduše koštao brdo para. Iako je u prethodnih trinaest godina od prvog filma bilo sasvim dovoljno vremena da se uporedo razvije i sva komplikovana tehnologija koja ovo ostvarenje čini vizuelno fascinantnim, čini se da je ostalo mnogo toga za priželjkivanje. Nedostaje mu strast i karakter drugih okeanski inspirisanih Kameronovih filmova poput čuvenog "Titanika“ i "Ambisa“.

Ostavimo, međutim, po strani vizuelni aspekt filma jer nije sve u lepim slikama i kompjuterskoj tehnologiji, već se filmovi pamte i po sadržini. Šta nam donosi nastavak priče o ovom magičnom svetu iza zavese teleportacione tehnologije?

Situacija je takva da bivši čovek Džejk Sali (Sem Vortington), nastavlja da živi u Na’vi telu, u koje se transportovao u prvom filmu, u okviru projekta "avatar“. Nakon toga odlučio je da stane na stranu plemena špicastih ušiju i plave kože u borbi protiv ljudi koji su pokušavali da im otmu resurse. Zaljubio se u Nejtiri, koju glumi Zoe Saldana, a u nastavku filma zatičemo ih kako žive u harmoniji zajedno sa decom, usvojenom ćerkom Kiri i sa poludivljim ljudskim detetom koje nosi ime Spajder.

Baš kada, međutim, misle da je sve konačno lepo i srećno u njihovom životu, ponovo se pojavljuju "nebeski ljudi“ sa planete Zemlje i ponovo se susreću sa pukovnikom marinaca Majlsom Kvartičom, kojeg igra Stiven Lang. Ukoliko se prisetimo prethodnog filma, ovaj lik u svojoj ljudskoj formi umire, ali nastavak "Avatara“ nam osim njegove donosi još neke rezerekcije i apsolutno bizarne kombinacije novih i starih likova.

Njihova porodica primorana je da napusti svoje stanište u prašumi i sakrije se, a sklonište nalaze kod dalekog naroda Metkanija, grebenskih amfibijskih stvorenja koja žive i u vodi i van nje. Na čelu ovog plemena su Ronal, koju igra Kejt Vinslet, i Tonovari, kojeg igra Klif Kurtis.

Pred izbeglom porodicom stoji veliki zadatak, da nauče mističnu umetnost Metkajina – dugo preživljavanje pod vodom. Nakon prvobitnih trenja među različitim kulturama, ubrzo nastaje spokoj među izbeglicama i njihovim domaćinima. Međutim, ni taj prividni spokoj ne traje dugo.

Podvodni svet ovog filma, na svoj način, predstavlja i njegovog glavnog lika i celu njegovu suštinu. Prelazak sa kopnenog na pomorsko postojanje predstavlja fascinantan element koji je dovoljan da ovakav nastavak učini zanimljivim. Ove godine smo imali priliku da vidimo još jedan takav osvrt na podvodni svet, u nastavku "Marvelovog“ "Crnog pantera“, pa se ovakav potez mešanja kultura nama svakako dalekih naroda čini odličnom premisom za zadržavanje pažnje publike.

Sa tehnološke strane, ovo je film sa velikim "F“, upakovan sa sve tehnologijom vrednom 400 miliona dolara, koji nosi i ekološku poruku očuvanja prirode i jednostavnog harmoničnog postojanja u saradnji sa njom, a sve u službi gigantske avanture koja nas transportuje u novi, vizuelno fascinantan svet.

Nesporno je da je u ovaj film uloženo mnogo rada i truda, što se i očekivalo nakon više od decenije čekanja i više od pet godina rada na samom nastavku. Međutim, kada se zađe dublje i odstrani element visokotehnološkog vizuelnog dodatka, ostaje zaplet koji ostavlja mnogo toga za priželjkivanje.

Bilo kako bilo, kao nastavak sada već kultnog "Avatara“ film je vredan gledanja, makar kao vizuelne atrakcije, mada se svakako savetuje obnova gradiva prvog filma, kako ne biste došli u situaciju da nagađate i pokušavate da se prisetite svih detalja od pre 13 godina koji su značajni za ovu priču.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Ko su deca novog "Avatara"
avatar, promo

Uskoro premijera

30.11.2022. 20:00

Ko su deca novog "Avatara"

Dok čekamo premijeru filma "Avatar: Put vode" koja će biti 14. decembra, hajde da pogledamo ko su novi članovi Pandora sveta.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
14°C
10.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve