Neobičan fenomen
Da li znate šta je "Avatar depresija"?
Sve je počelo nakon što se prvi deo "Avatara“ pojavio u bioskopima 2009. godine. Film o pokušaju kolonizacije planete Pandora, koja je dom humanoidnoj rasi, narodu Na’vi, ubrzo je postao veliki hit.
Tada su mnogi ljudi pisali na internet forumu posvećenom "Avataru", da se osećaju depresivno i da nisu zadovoljni svojim životima, nakon što su pogledali film.
U "Avataru" se vidi oštar kontrast između ljudi koji su izgubili dodir s prirodom i spiritualnog naroda Na’vi koji živi u harmoniji i simbiozi sa svojom planetom.
"Od kako sam pogledao ’Avatar’, osećam se depresivno. Nakon što sam video divan svet Pandore i Na’vi Naroda, samo želim da budem jedan od njih. Čak razmišljam i o samoubistvu.
Možda bih se probudio u nekom svetu sličnom Pandori i u kojem je sve isto kao u ‘Avataru’”, napisao je jedan korisnik foruma, dok se jedan drugi zapitao: “Da li još neko osim mene misli da čovečanstvo polako nestaje?”
Ova tema je na sajtu “Avatar Forums” imala više od 1.000 odgovora od ljudi širom sveta koji su se slično osećali i postala je toliko popularna da se diskusija prenela na druge sajtove. Ubrzo je izmišljen termin “sindrom depresije posle Avatara” (post-Avatar depression syndrome).
Ovaj sindrom nije zvanično priznat u medicini, niti je deo PR kampanje, ali je uočljiva pojava i uznemirujuća za ljude koji se tako osećaju.
Osećanja koja “Avatar” budi, gledaoci uglavnom opisuju kao tugu zbog toga što se čovečanstvo udaljilo od prirode, zabrinutost za budućnost ljudske rase i planete Zemlje, kao i nezadovoljstvo modernim načinom života.
“Bila je potrebna naša najnaprednija tehnologija da bi se stvorio taj virtuelni svet ‘Avatara’, a život nikada neće biti tako lep kao što izgleda na velikom platnu. Zbog toga nam se stvarni svet čini manje lepim”, rekao je za “CNN” psihijatar Stefan Kuencel.
Zanimljivo je da ovaj sindrom nije bio prisutan samo kada se film tek pojavio u bioskopima. Mnogi ljudi su film pogledali godinama kasnije i opisali identična osećanja.
Jedan korisnik “Avatar” foruma je nedavno procenio da je 10 do 20 odsto ljudi koji pišu na ovim sajtovima, iskusilo osećanja tuge i pesimizma nakon gledanja filma, piše “Gardijan”.
Ukoliko ste se i vi ovako osetili posle “Avatara”, verovatno ste zapitali da li postoji lek za ovaj sindrom.
Kanadska neprofitna organizacija “Ancient Forest Alliance”, koja se bavi zaštitom starih šuma, predlaže kao lek sledeće – izađite negde u prirodu i uživajte u njoj, preduzmite nešto da zaštitite prirodu i ubedite druge da rade isto to.
Korisnici foruma počeli su i da razmenju savete kako da se smanji količina otpada, kako izbeći zamku konzumerizma i kako se više povezati sa okruženjem.
Jedan od postova na forumu glasi ovako: “Pogledao sam ‘Avatar’ i kada sam se sutradan probudio svet mi je izgledao sivo. Osećao sam se kao da je moj život i sve što sam uradio, izgubilo smisao. Ne vidim razlog nastavim, živim u svetu koji umire”.
Međutim, ovaj korisnik je nedavno ispričao za “Njujork tajms” da se sada bolje oseća i da je dosta razgovarao sa drugim fanovima filma i da provodi više vremena u prirodi. “Sada se osećam kao da me je ‘Avatar’ naučio da u miru sedim u šumi i uživam.”
U dokumentarnoj seriji “Kako da”, autora Džona Vilsona, on je razgovarao sa nekoliko fanova “Avatara”, koji su počeli da se sastaju 2020. godine, kako bi pričali o filmu i o svojim borbama sa depresijom, a danas su jedni drugima velika podrška.
"Mene je depresija baš ščepala posle gledanja filma i razmišljao sam o samoubistvu. Jedan korisnik foruma mi je spasio život kada sam mu se poverio“, kaže jedan od sagovornika u dokumentarcu i dodaje: "Ta depresija zapravo potiče od želje da stvari budu bolje. Treba da je iskoristimo da učinimo svet boljim mestom.“
Sada, kada je i dugo očekivani drugi deo "Avatara“ izašao, treba li da se plašimo za svoje mentalno zdravlje?
Ko zna, možda će "Avatar: Put vode“ dovesti do toga da konačno počnemo više da brinemo o svojoj planeti.
Pandora je, bez dileme, predivna planeta, ali na žalost ne postoji. Nemamo izbora sem da planetu Zemlju učinimo boljim mestom za život. Na kraju krajeva, to je jedini dom koji imamo.