Koncert na Tašu
Bajaga: Te noći stigao sam kasno, napolju padala je kiša...
Život je nekad žut, nekad siv, a u petak uveče je bio u bojama duge koje simbolizuju nadu i pozitivnu energiju, baš ono što smo navikli da dobijamo od Bajage i Instruktora. Hvala im što su ostali dosledni i što smo nakon skoro tri sata svirke na Tašu shvatili da se život vraća u normalu.
"Te noći stigao sam kasno,
napolju padala je kiša
kao igla sam se provuko
kroz mrak...
A čim sam otključao vrata
na nebu sevnula je munja,
pomislih: Bože da li je to dobar znak...“
Da, dragi Bajaga, bio je to dobar znak. Kiša nad Beogradom, koju smo tako dugo čekali ovog leta nagovestila je da će noć između petka i subote biti nezaboravna, ali ne samo zbog dugoočekivanog zahlađenja već i zbog muzike koja nas je vratila u neka srećnija vremena.
Nakon uvodne pesme (u kojoj je svaka sličnost sa Beogradom namerana), usledio je Bajagin pozdrav:
"Hvala vam što ste došli“.
Hvala tebi Bajaga što nam vraćaš osmeh na lice, čak i u doba pandemije.
"Mi sviramo već 36 godina“, rekao je u jednom trenutku Momčilo.
"Toliko ja imam godina!“, vrisnula je devojka iz "fan pita“.
I nije bila jedina – u publici je bilo još puno njih koje nisu Bajagine vršnjakinje, već su znatno mlađe, a bilo je i dece koje su roditelji doveli da zajedno uživaju.
I upravo to je najveća vrednost Bajagine muzike - što spaja nespojivo: različite generacije, što spaja kišu i vrele letnje noći.
Nakon uvodne pesme "Grad“, usledili su hitovi kojih Bajaga ima napretek. "Berlin“, "Limene trube“, "Moja draga“, "Kad hodaš“, "Moji drugovi"... usledilo je igranje, pevanje... baš kao nekada kada je ovaj svet bio srećnije mesto - bez korone, "zaključavanja", testova i vakcinacije, bez tih papira koje smo uz kupljenu kartu morali da pokažemo redarima na ulazu.
Ali, dobro je da su se red i zakon poštovali kako bi uživanje u Bajaginoj umetnosti bilo opušteno, a bilo je...
Pogledajte fotografije: