Buntovnici s razlogom

Pobuniti se protiv lažnog glamura Holivuda, ali ostati pod reflektorima bila je sigurno najteža uloga filmskih ikona koje su obeležile život najvažnijeg grada filmske industrije. Publika ih je obožavala, zarađivali su mala bogatstva, producenti su morali da ih trpe, a oni nisu nikada pristali da promene svoj stav. Sve ima svoju cenu, pa i stav, ali njihov talenat im je obezbeđivao da cena njihovog bunta bude koliko-toliko prihvatljiva.

Niko nije sa toliko malo snimljenih filmova obezbedio toliku popularnost kao Džejms Din. Komentarišući njegovu ogromnu popularnost, Hemfri Bogart je rekao: „Din je umro u pravo vreme. Iza sebe je ostavio legendu. Da je poživeo, nikada ne bi postigao takav publicitet“.

I možda je bio u pravu. Možda Din ne bi izdržao nekoliko decenija borbe sa onim što je želeo i što se od njega očekivalo, ali ono što je postigao bilo je dovoljno da mu Lenon prizna da se „Bitlsi“ nikada ne bi dogodili da nije bilo Džejmsa Dina, koji je imao presudan uticaj i na Elvisa Prislija, Boba Dilana, grupu „The Clash“. Uostalom, i u Holivudu su svi najbolji momci i mnogo kasnije pokušavali da bar malo zaliče na momka romantičnog pogleda i ciničnog stava.

Povezane vesti - Iza ekrana

Iako je njegova seksualna orijentacija ostala nedorečena, bio je prvi muškarac čijem su se izgledu jednako divili i muškarci i žene. Jednostavno, da Džejms Din nije postojao, Holivud bi morao da izmisli ovog  momka rođenog 1931. godine, čije je srednje ime bilo, slučajno ili ne, Bajron, kao i velikog engleskog pesnika koji je živeo neobuzdano i rizično, važeći za najvećeg buntovnika koga je Britanija do tada videla, čoveka koji je eksperimentisao sa životom i uvek više voleo situacije koje ulivaju život u pluća nego udobnost utabanih staza kojima svi idu.

Neodoljivom Dinu bila su dovoljna tri filma da ostane na stazama večite slave pre nego što je 1954. valjano i kročio na njih. Brodvejska uloga u predstavi „See the Jaguar“ ga je predstavila glumačkom svetu, uloga u predstavi „The Immoralist“ ga učinila poznatim, a filmovi „Istočno od raja”, „Buntovnik bez razloga” i „Džin” besmrtnim. Sve što smo kasnije saznali o njemu bila je samo legenda o nepostojećem mitu.

Za razliku od njega, Džoš Hartnet nije uspeo da izbegne sudbinu zvezde padalice koja se suviše komešala na blistavom holivudskom nebu. Pre dvadeset godina bio je jedan od najtraženijih glumaca, a u poslednjem intervjuu za “Gardijan” otkrio je zašto je odustao od karijere u Holivudu.

„Nisam to učinio da bih bio buntovnik. Ljudi su želeli da stvore oko mene brend koji će biti dostupan i dopadljiv, ali nisam mogao da iznova glumim isti lik, pa sam se razgranao“, rekao je Hartnet.

Objasnio je i da je pokušao da nađe manje filmove. „Tražeći manje uloge zatvorio sam nogom vrata za saradnju sa raznim produkcijskim kućama. Naši ciljevi nisu bili isti“, navodi Hartnet.

S obzirom na to da je neke od njegovih filmova producirao Harvi Vajnstin, novinar „Gardijana“ nije preskočio da pita glumca da li su ga iznenadila saznanja o ozloglašenom producentu. „Postoje razne vrste glasina o takvim momcima koji se prožimaju u poslu, a vi mislite: To je grozno. Kauč za kasting bio je stvar oko koje su se ljudi šalili kada sam prvi put bio u industriji, pa je postala javna tajna da je ova vrsta posla malo problematična“, rekao je Hartnet u intervjuu.

Robert Mičam je do kraja života ostao buntovni mladić iz siromašne porodice u kojoj je rođen 1917. Od detinjstva se tukao po ulicama, lutao Amerikom, živeo u železničkim vagonima, radio svakakve poslove i najpre postao profesionalni bokser. Kada je 1936. stigao u Long Bič u Kaliforniji, pridružio se pozorišnoj trupi i prvi put počeo da glumi i piše male drame.

Povezane vesti - Poslednja diva zlatnog doba Holivuda

Važio je za rođenog da bude neprilagođen, što je on sa ponosom isticao. Arogantan i sarkastičan, prezirao je holivudsku mašineriju koja je od njega napravila zvezdu, nikada nije prihvatio njena pravila ponašanja, nikada se nije odrekao cigareta, čak ni u poznim godinama, nikada nije prestao da kritikuje američku politiku i kapitalizam, i nikada nije prestao da pravi skandale.

„Nikada ne menjam ništa osim čarapa i gaća. I nikada nisam učinio ništa da se proslavim ili poboljšam. Uzeo sam ono što sam dobio i iskoristio najbolje što sam umeo“, izjavio je u jednom od poslednjih intervjua.

Holivud i glumu nije previše voleo ni Marlon Brando. Nikada nije krio da to radi samo zbog novca. Iako je ostvario važne role poput onih u antologijskim filmovima „Tramvaj zvani čežnja“ i „Na dokovima Njujorka“, Brandov najpoznatiji film je „Kum“. Pratila ga je reputacija glumca sklonog konfliktima i kašnjenju na set. Pa ipak, reditelj Frensis Ford Kopola upravo je Brandu dao ulogu oca porodice Korleone u kultnom „Kumu“.

Brandov gest na dodeli Oskara za ulogu u „Kumu“, kada je odbio da primi nagradu, a na binu poslao malo poznatu glumicu, Indijanku iz plemena Apača Sačin Litlfider, koja je pročitala njegovo pismo o genocidu koji je izvršen nad Indijancima - jedan je od najvećih šamara Holivudu i američkom društvu.

„Večeras predstavljam Marlona Branda - rekao mi je da vam poručim da on duboko žali što ne može primiti ovu nagradu. Njegovi razlozi tiču se lošeg tretmana američkih Indijanaca danas“, rekla je glumica. Brando je u čuvenom pismu naveo da su američki doseljenici dvesta godina govorili Indijancima da polože oružje i da će napraviti mir dobar za sve. „Nakon što su položili oružje, pogubili smo ih. Lagali smo im. Izgnali smo ih sa njihove zemlje. Naterali smo ih izgladnjivanjem na potpisivanje prevarantskog sporazuma, iako smo znali da ga se nećemo pridržavati.
Pretvorili smo ih u prosjake na kontinentu na kojem su živeli onoliko dugo koliko život postoji. Prema svim interpretacijama istorije, s koje god strane pogledamo, nismo učinili ništa dobro za njih. Nezakonito smo postupali i nismo bili pravedni“, napisao je Brando. Njegov protest ostao je usamljen, a Brando je posle tog gesta dobijao sve manje ponuda za uloge.

Povezane vesti - VIŠE SU ZA HOLIVUD: Ove glumice su promenile svoja prava imena

„Bila je jedna od najvećih holivudskih zvezda, a pamtim je i kao odlučnu i snažnu osobu. Niko joj nikad nije mogao ništa nametnuti. Bila je sjajna glumica, ali i velika buntovnica“, rekla je Lorin Bekol za svoju legendarnu koleginicu Bet Dejvis.

Za publiku je bila večna Bet, a za kolege i sve uposlene u filmskim studijima tog vremena simbol otpora glamuru. Tih tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka bila je jedna od retkih, ako ne jedina koja se usudila da se suprotstavi svemoćnom holivudskom sistema u kojem su šefovi filmskih studija bili bogovi, a glumci samo dobro plaćeni najamni radnici. Mnogi bi se zbog toga filmskom brzinom našli na ulici, ali Bet je bila previše popularna da bi se studiji odrekli njenih usluga.

Nakon odlične uloge Mildred Rodžers u melodrami „Ljudski okovi“, prema romanu Somerseta Moma, 1935. prvi put je bila nominovana za Oskara. Tada ga nije osvojila, ali dve godine kasnije jeste, za ulogu u filmu „Opasna“.

Odmah je od šefa studija Džeka Vornera zatražila veće honorare i bolje scenarije. Čak je pretila i raskidom sedmogodišnjeg ugovora, ali studio je nju tužio i dobio proces. Iako je Bet Dejvis tada izgubila, dugoročno je profitirala, skrenuvši pažnju javnosti ne samo na sebe, nego i na podređen položaj glumaca u velikim holivudskim studijima. A studio, s druge strane, zabrinut da ponovo ne dobije negativan publicitet, počeo je da joj daje sve važnije uloge.

Mnogi i danas tvrde da je Bet Dejvis za svoje kolege učinila više nego najmoćniji američki sindikati. Izborila se da njeno ime bude najvažnije ne samo na špici, već i na šalteru za isplatu. Jer šta je slava bez para.