Scena
09.12.2021. 07:05
Silvana Hadži-Đokić

Preporuka za čitanje

Da li postoji dom za poneti?

Čitanje, knjiga 24.8.2021.
Izvor: Shutterstock

Predstavljamo vam memoare Andrea Asimana: "Odlazak iz Egipta“, prevodilac: Jelena Filipović; izdavač: Štrik

Andre Asiman, rođen 1951. godine, istaknuti je američki književnik, esejista i profesor književnosti. Doktorirao je komparativnu književnost na Harvardu, predavao na Prinstonu, Bardu i Njujorškom univerzitetu, gde je danas, takođe, i direktor Instituta za pisce i Centra za humanistiku.

Autor je dve zbirke eseja, četiri romana i čuvenih memoara "Odlazak iz Egipta“ koje predstavljamo, za koje je nagrađen književnom nagradom "Vajting rajters“, a koje je književna kritika uporedila s delima Lorensa Darela, Markesa i Čehova.

Dobitnik je brojnih nagrada, ne samo za književnost, već i za naučni rad i doprinos umetnosti, i prestižnih stipendija – Gugenhajmove i Centra Kalman pri Njujorškoj biblioteci.

Asimanova dela prevođena su na brojne jezike, a njegovi eseji i pripovetke objavljivani su u renomiranim književnim magazinima kao što su "Njujork tajms“, "Njujorker“, "Njujork rivju“ i u više tomova "Najboljih američkih eseja“. Po romanu ovenčanom nagradom "Lambda“ 2007. "Zovi me svojim imenom“ snimljen je istoimeni film, takođe dobitnik brojnih nagrada.

Iako je autor četiri romana, Asimanova knjiga "Odlazak iz Egipta“ predstavlja memoare, a ne fikciju. Međutim, ova sećanja dokumentuju pre svega autorove emocije. U pitanju je njegova pripovest o dolasku jevrejskih emigranata iz Turske i Italije u Aleksandriju, nakon velikih ratova, te boravak u toploj laguni smeštenoj u srčanoj čakri i kosmopolitskom gradu, sve do Suecke krize i progona njenih izazivača – Britanaca, Francuza, Izraelaca – zbog čije su militantnosti stradali sefardski Jevreji, odani Istoku i Levantu, i pokoji zalutali Aškenazi, ali ušuškani i udomljeni u ovom kutku sveta kao gugutke pod suvom strehom.

Jevrejska kletva

Preporuka za čitanje

Čitanje, knjiga, jesen 24.8.2021.

Preporuka za čitanje

10.11.2021. 08:05

Jevrejska kletva

Da li postoji dom za poneti? Ili se radi o konstrukciji, uobrazilji, utopiji? Jer, nije u pitanju kuća na točkovima. Ni montažna kuća koja se može montirati i razmontirati više puta. Misli se isključivo na dom, utočište koje se može zapatiti u ljudskom srcu. Odakle ga niko spolja, nijedan progonitelj i tiranin, niko sem posednika bradom, ne može proterati. Ovo je mesto, oivičeno toplim zidovima, zaštićeno tkivima, limfom i krvotokom, najbezbednije na svetu. U njemu nema kvadratnih metara, već mikrona i mikromilimetara, a oni su skuplji i dragoceniji od vidljivih aršina. Zato što se toplina lagune u našem sećanju štedro mora platiti. Valutom večne ljubavi. Večnom vatrom.

Porodica Andrea Asimana slavila je nekoliko dana prabakin stoti rođendan, na koji je došao njen stariji brat i svi koji nešto znače u gradu. Dečak je bio okružen bakama, jednu su zvali Princeza, drugu Svetica, baba-tetkama i deda-ujacima, koji su na ovoj paraleli pronašli svoju sreću, sjedinivši se sa svojim vršnjacima, kolegama, rođacima, prijateljima i slugama.

Starije žene nisu znale jezik domorodaca i kolonizatora, samo stari dobri ladino. Pa se ipak u gunguli metropole nisu osećale izolovano i odbačeno.

Jevrejska deca su u školama išla na časove islama ili hrišćansku veronauku, nezadovoljnija ako su obavezna da pohađaju ovo prvo, jer su se na početku nastave morala izuvati.

Neki su pokušali da spreče neminovno konverzijom vere. Drugi su otišli dobrovoljno, treći prekasno, u stilu bezbrižnih cvrčaka, terani kamenicama.

Aleksandrija, zemlja izobilja, čaja, duvana, tramvaja, u kojoj na jesen s neba padaju kao mana u pustinji prepelice umorne od dugog puta, koji su započele još u dalekom Sibiru, posle ovih memoara biće sačuvana i u vašem srcu. Kao gral.  

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
mist
-9°C
25.01.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve