Scena
13.10.2021. 10:05
Scena
15.10.2021. 07:05
Silvana Hadži-Đokić
Preporuka za čitanje
Zahar Prilepin: Književnik koji ima duži staž kao vojnik nego kao pisac
Predstavljamo vam knjigu Zahara Prilepina: "Opolčenska romansa“, prevodilac: Radmila Mečanin; izdavač: "Službeni glasnik“
Zahar Prilepin, imenom Jevgenij Nikolajevič, piše pod više pseudonima. Rođen je u znaku Raka, u selu Iljinka u Rjazanskoj oblasti. Roditelji su mu bili učitelj i medicinska sestra. Osamostalio se i počeo da zarađuje sa 16 godina.
Danas ovaj policijski specijalac i ratni dobrovoljac ima 46 godina, otac je četvoro dece i dvadesetak knjiga, koje izdaje tek od 2003. Ima duži staž kao vojnik, regrut boga Marsa, nego kao pisac. On je Rus sa „američkom“ biografijom – završio je filologiju, radio kao fizikalac, grobar, izbacivač, komandant specijalne jedinice u Čečeniji, razbijač i učesnik demonstracija, novinar. Mladost proveo u Đeržinsku, a danas živi u Nižnjem Novgorodu, bivšem Gorkom.
Prilepin kao pripadnik posebnih snaga ruske policije Omon, prisutan u Čečeniji i Ukrajini, i član Narodne boljševičke stranke Rusije, ne poznaje Zahara Prilepina, pisca. Uostalom, i zovu se različito.
Scena
07.10.2021. 22:10
"Sajam knjiga će biti kada se stvore uslovi koji će biti prihvatljivi za sve"
Kao hodajuća kontroverza, on odrasta na trusnom tlu poststaljinističke goropadi – SSSR-a, ranu mladost provodi u državi koja trune, bukti i raspada se, budi se u Jeljcinovoj Rusiji, na divljem Istoku, slavan postaje u Putinovoj superdržavi. Nalazi se na unakrsnoj vatri i njegove misli gore. Između patriotizma, revolucije i neutralnosti.
Napisao je šest romana i osam zbirki proze – „Obitelj“, „Crni majmun“, „Greh“, „Sanjka“, „Patologije“, „Leonid Leonov“, „Nije tuđi rat“, laureat je više od trideset književnih nagrada, i za svoju novu knjigu, „Opolčenska romansa“, dobio je nacionalno priznanje, nagradu „Knjiga godine – 2020“, koja je u rekordnom roku prevedena na srpski.
Prilepin ne piše ostrašćeno i tendenciozno, ne zastupa nijednu stranu u sukobu niti svoje životne izbore nameće čitaocu. Njegove knjige su jezive i realne, a njegovi likovi antiheroji.
Scena
07.10.2021. 09:05
Roman kao priručnik za Tinder
Scena
08.10.2021. 13:40
"Srce moje, neko kuca" - Za ljubitelje poezije i knjige
Podnaslov „Opolčenske romanse“ je „Četrnaest pesama različitog ritma“ – to bog Mars svira instrumentima sačinjenim od gvožđa, lakim i teškim naoružanjem, pištoljima i automatima, ekserima i bodežima pride. Knjiga se može čitati kao zbirka pripovedaka, ali i kao roman. A kako god da je čitate, naići ćete na obične ljude, koji su se iz raznih okolnosti obreli u ratu kao dobrovoljci, birajući u svakom trenutku stranu između dobra i zla, sledećeg udaha ili pogibelji. Oni ne dolaze iz Moskve ili Sankt Peterburga, iz vojnih kasarni i elitnih naselja. Njihovi stanovi, ako ih imaju, pripadaju socrealističkom stilu, kao i automobili kojima stižu do predvorja ličnog armagedona.
Lesencov, Škrip, Komandant, Mršavi, Vostricki, Vodeni, Fugas, Ralica, Precizni, Brada, Ljutić, Abrek, Piston su regruti boga Marsa, obični ljudi koji su manje ili više uspešno sačuvali ljudskost. Bilo da su iz sela ili grada, porodični ljudi, devstvenici ili otpadnici.
Naslov i podnaslov mogu se shvatiti i ironijski jer u opolčenju – dobrovoljačkoj narodnoj vojsci proruski orijentisanoj nema nikakve romanse i lirike. Zahar Prilepin nije oficir s ružom niti oficir i džentlmen. To pre pripada holivudskoj produkciji, koja u rat lukavo smešta emocije i ljubavnu priču, nego ruskoj realističnoj romansi, koja se mora shvatiti pod znacima navoda.
Ipak, ako se obrati pažnja na lakoću pripovedanja, na autentičnost izraza koji imitira život, onda je Prilepin pesnik, prorok i propovednik. Onda je otelovljena muzika koja se poput vode prosipa na suvu zemlju rečima: „...Auto-put je sam leteo kao strela, a Lesencov je samo išao za njim.“
Komentari
