Scena
24.12.2020. 16:32
Dušica Anastasov
DŽEZERI OPET SVIRAJU: Epicentar dobrog zvuka je u Valjevu
JAZZ festival Valjevo biće održan od 25. do 29. decembra, ali po prvi put u online izdanju. Svi ljubitelji dobre muzike i kvalitetnog džeza moći će da prate besplatno program koncerata koji će biti emitovani premijerno na YouTube kanalu festivala Jazz Fest Valjevo.
Na festivalu, koji se ove godine održava 36.put, pored koncerata domaćih i inostranih džez grupa, organizatori najavljuju i specijalizovane emisije, jer, kako kažu, cilj je i zadržati edukativni duh koji je ovaj festival negovao svih prethodnih godina.
Prve večeri festivala 25. decembra očekuje nas premijera dokumentarnog filma „Bravo majstore“, posvećenog nedavno preminulom dr. Voji Milutinoviću, dečijem hirurgu i muzičaru iz Valjeva koji je i sam svojevremeno učestvovao u organizovanju festivala.
Jovan Maljoković & Balkan Salsa Bend druge večeri festivala održaće koncert u okviru promocije novog albuma „Reka Života“. Numere sa novog albuma će biti premijerno izvedene upravo na ovom festivalu. Poznati srpski džez saksofonista, kompozitor i aranžer Jovan Maljoković i Balkan Salsa bend održaće koncert 26. decembra u 21h na zvaničnom YT kanalu festivala Jazz Fest Valjevo. Jovan Maljoković jedan je od osnivača ovog festivala i njegov dugogodišnji umetnički direktor.
Sašo Popovski je vodeći makedonski jazz gitarista i kompozitor. Na ovogodišnjem Jazz Festu Valjevo predstaviće poslednji album „Fallen land“, koji na uzbudljiv način redefiniše izraz Balkan Soul. Uz Sašu nastupiće će Ivan Bejkov za kontrabasom i Viktor Filipovski za bubnjevima.
Za 28. decembar najavljen je nastup Izraelske zvezde u usponu, Tal Ben Ari, poznatije kao Tula. Ona je skrenula je na sebe pažnju javnosti 2006. godine učestvovanjem u videu „Chanda Mama“ i „Lets Not Worry“ u okviru internacionalnog projekta Playing for Change, koji su postali viralni hit sa milionima pregleda na YouTube. Tula je rođena u Tel Avivu u mešovitoj jemensko-poljskoj porodici. Odrastanje u multikulturalnoj porodici i na Bliskom Istoku uneli su u njene izvedbe vrlo šarenolik i raznovrstan pristup, koji joj je ubrzo doneo mnoštvo anganžmana na jazz i world music sceni.
Program koji su realizovali studenti Jazz odseka Muzičke Akademije u Beogradu zatvoriće ovogodišnje online izdanje Valjevo Jazz Festa. Uz podršku bivših i sadašnjih učenika Valjevske Gimnazije, Aleksandra Cvejića i MC-jeve Petra Ninića – TKAČ i Dragutina Čulića – DON DADA, provešće publiku kroz terapiju izloženosti kvalitetnoj muzici u emisiji pod nazivom „BOLJE SPREČITI NEGO LEČITI“.
Valjevski Jazz festival jedini je festival koji je u kontinuitetu održavan svake godine od svog osnivanja i na kojem je nastupilo skoro 1.200 muzičara i više od stotinu bendova iz zemlje i inostranstva. Ove godine pod sloganom Jazz okuplja prvi put okuplja na jednoj drugačijoj sceni izvođače i publiku, a Ivan Teofilović, član Saveta Valjevo Jazz Festa, ujedno i muzičar i profesor kaže da i u svetu i kod nas ovaj muzički pravac ima iskrenu i vernu publiku koja nije toliko brojna. "Ali me raduje što na mahove džez postaje moda, tačnije postaje kul da slušaš džez i ideš na džez svrke te se tako omasovljuje i publika. Videli smo to prošle godine u Valjevu kada smo bez izgovorene reči, čistim primerom odgovorili na najčešće nam postavljano pitanje 'da li ima publike za Džez?'
Džez nije i ne može biti hobi. On zahteva toliku posvećenost da čak i na amaterskom ili poluprofesionalnom nivou kada pričamo o ljudima koji se bave ovom vrstom muzike, pričamo o vrlo predanim ljudima koji su posvetili živote istraživanju jednog beskrajnog ali prelepog univerzuma, koji svako odricanje i svaku žrtvu nagradi višestruko.
Istina je da na globalnom nivou postaje sve teže i teže živeti od umetničke muzike, a pogotovo u zemlji u kojoj se za kulturu i umetnost ne izdvaja skoro apsolutno ništa, ali postoje primeri koji itekako dokazuju da ako si iskren u onome što radiš, uporan i istrajan, možeš da uspeš. Neke od njih ćemo čuti na ovogodišnjem izdanju Valjevo Jazz Fest-a."
On podseća da se džez kao muzički pravac od starta otrgao svojim korenima, koje, između ostalih možemo tražiti u bluzu. "Iz tih korena se razvila celokupna moderna muzika kakvu danas poznajemo, a džez je bio taj koji je prvi razbio sve konvencije, uneo beskrajnu slobodu i inovaciju u muziku i pokazao da samo ako se usudiš da kreneš dalje, granice ne postoje. On ih i dalje pomera, tako da nema bojazni da će prestati da postoji. Njegova suština od samog početka je u konstantnoj promeni i kretanju, tako da on ne može biti pregažen od strane vremena jer je uvek jedan korak ispred.
Ima dosta džez festivala u svetu i svi gaje neke različite koncepte, tako da na to pitanje svako mora da odgovori ponaosob. Za nas u organizaciji Valjevo Jazz Festa, on predstavlja ozbiljno nasleđe i tradiciju koju su nam ostavili naši stariji sugrađani, ali koju smo mi samo pozajmili od naše dece, te samim tim predstavlja i pogled u budućnost. Ciljevi su nam od samo starta edukacija, razvijanje svesti koliko značajna kulturna institucija nam je ostavljena u amanet i neophodnost njenog očuvanja za buduće generacije. Činjenica da imamo mogućnost da sve to ostvarujemo kroz muziku koja promoviše slobodu, kreaciju, improvizaciju taj posao veoma olakšava. Takođe, budući da su, kao što sam već pomenuo, džezeri listom ljudi koji to žive, entuzijazam koji oni tu donesu i energija koja nastaje na relaciji izvođači – publika ne može se rečima opisati. Zato vas pozivamo da ispratite i ovo i svako sledeće izdanje Valjevo Jazz Festa, a biće ih još mnogo, budite uvereni."
Teofilović ističe da fakultetsko obrazovanje nije uvek presudna stvar. "Presudna je posvećenost i tu nema mistifikacije. Koliko vremena provedeš sa instrumentom i u izučavanju muzike kojom se baviš, tačno tako sviraš. Naravno, talenat je svakako faktor, ali samo ukoliko je prethodno navedeno prisutno.
Naši mladi talenti uglavnom teže da odu na Berkli koji se smatra jednim od najprestižnijih koledža na svetu, zatim u Grac, Amsterdam… Neki od njih, poput Dimitrija Vasiljevića ili Filipa Bulatovića, završe najviše nivoe školovanja i ostanu u inostranstvu da tamo grade karijeru ali uvek me raduje kada se nekolicina poput Vasila Hadžimanova, Luke Ignjatovića, Dragana Ćaline i drugih vrati ovde da nastave, ali mi ujedno slušanje domaćih muzičara koji sviraju na svetskom nivou a nemaju ni blizu tretman kao strani izvođači, od kojih su neki i lošiji od njih, stvara osećaj tuge i nemoći.
Upravo zato smo kao jedan od ciljeva Valjevo Jazz Festa postavili da, povezivanjem sa festivalima u inostranstvu i regionu i prekograničnom saradnjom sa mrežom bukera, napravimo svojevrstan kanal za izlaz naših muzičara u inostranstvo i region. Ove godine dogovorili smo saradnju sa Jazz Factory festivalom u Bitoli i ponosan sam i srećan što mogu da kažem da je nastup Sašo Popovski tria iz Makedonije na našem festivalu rezultat te saradnje, a zauzvrat Peđa Milutinović, naš vrsni mladi bubnjar, bendlider i kompozitor će predstavljati Srbiju i VJZ na festivalu u Bitoli sledeće godine. Na žalost trenutna situacija nas je sprečila da ove godine realizujemo dogovorenu saradnju sa Babel Jazz festivalom u Mađarskoj i Sibiu Jazz festivalom u Rumuniji, ali očekujte i to u budućnosti”.
Povezane vesti - Sav taj džez
Sašo Popovski, vodeći makedonski jazz gitarista i kompozitor smatra da ne postoji neka razlika u publici koja sluša džez kod nas i u svetu. “To su najčešće slobodni ljudi i mnogo često radoznali karakteri koji žele da iskuse nove stvari. A jazz po svom karakteru je art forma koja, kada je slušatelj proba onda postaje “inficiran” do kraja svog zemaljskog puta. Veliki broj žanrova i fuzije koje jazz omogućuje je jedan od glavnih pričinitelja ove pojave.
Ovaj muzički pravac je individualni izbor i zavisi od vremena posvećenog izgradnji karijere i etabliranju umetnika. Na žalost kod nas i na Balkanu broj jazz artista koji žive samo od koncerata i prodaje albuma je prilično mali, a glavni uzrok za ovu situaciju nije kvalitet izdanja ili umetnika, nego jazz industrija koja kao i da ne postoji. Jedino jazz festivali promovišu artiste i njihov rad, nedostaju nam radio emisije, social broadcasting, TV jazz emisija, jazz novinari. Veliki problem je što finansije koje izdvoji država preko ministarstva kulture ili socijalno odgovorne kompanije, su uvek u minimalnim iznosima i neretko i ne pronađu put do artista. U ovakvoj situaciji artisti su primorani da imaju sporedni posao”.
Popovski ističe da, ukoliko obrnemo pitanje šta je jazz, jedina tačna konstanta je da je to muzika čovečanstva, i kako se čovek menja tako se i muzika adaptuje na trenutne situacije.
“Moj individualni stav je da svaku improvizovanu muziku možemo nazvati jazz ako u sebi sadrži tolerantnost, ekspresiju i kreativnu misao. To što današnji jazz ne nalikuje na onaj iz 1920. godine recimo, je ekvivalent tome da ni današnji čovek nije isti. Evolucija je prirodna stvar kako u životu tako i u muzici što smatram pozitivnim.
Jazz festivali u današnje vreme su stožeri kulture i kreativne misli, i oblikuju ovo naše socijalno društvo na način koji uživa mali procenat populacije, ne samo kod nas, nego i u svetu. Misija koju festivali ispunjuju preko art forme i edukacije je dokaz da starosna granica ne postoji i da su ljubitelji jazz muzike iskreni, duhovno zreli, jednostavni i strastveni u svojoj misiji života.
Povezane vesti - INTERVJU NEDA NIKOLIĆ: Kako šokirati publiku? Izvadiš frulu, a zasviraš džez
Mislim da u poslednjih 20 godina, a posebno od kad je čovečanstvo ušlo u ovo digitalno doba, broj mladih talenta je naglo porastao zato što nam je dostupnost informacije otkrila mlade ljude, njihove talente i sposobnosti. Muzički pazar je preplavljen odličnim izdanjima, a digitalne platforme kao Bandcamp, Youtube i Spotiffy postale su glavni izvor za otkrivanje ne samo mladih talenata nego i muzičke distribucije i promo artista.
Naravno, prestižne jazz akademije kao recimo Berklee College of Music je još najatraktivniji izbor za mlade muzičare, no to samo po sebi nije garant da će mlad čovek da preraste u veliku svetsku jazz zvezdu!
Pobornik sam ideje da svako u sebi treba da pronađe “Berklee” i da se muzika najiskrenije uči kada čovek otkriva samog sebe, razvija svoju maštu i muzikalnost, usavršava svoju tehniku svakodnevno i komponuje muziku. Mentori su potrebni da definišu stepen do kojeg je muzičar stigao.
Moj savet mladim muzičarima je da ostanu originalni u svojoj želji da uče muziku i nikada ne zanemare poriv koji ih je naterao da zavole jazz”
Komentari
