INTERVJU NEDA NIKOLIĆ: Kako šokirati publiku? Izvadiš frulu, a zasviraš džez

Jedna cura u Srbiji sasvim ozbiljno svira frulu. I ne samo frulu. Svira i gajde, kavel, saksofon. I kaže da nije jedina i da joj nije jasno zašto se svi čude jer na ovim instrumentima sjajno zvuči ono što joj se posebno sviđa, etno-džez. U međuvremenu Neda Nikolić studira etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti jer, kako kaže, tu je najbliža proučavanju srpske tradicionalne muzike.

Kako zvuči etno-džez na fruli?

"Žanrovski jeste srpska narodna, odnosno tradicionalna muzika, ali mi smo od nekih, kako se to danas kaže, etno-stvari, izvornih melodija, preko narodnih kola, narodnih melodija naših poznatih pevača, do nekih stvari kao što su etno-džez, stvari koje pomalo zalaze u klasiku, napravili zahvaljujući mom kolegi, pijanisti i kompozitoru sa kojim sam išla u srednju školu Veljku Nenadiću. Naša saradnja nas je navela na taj žanr, na etno-džez s obzirom na to da je on prvi iskomponovao nešto za taj sastav. Prvi put se spominje taj sastav frule i klavira. Tako smo počeli, krenulo je baš u dobrom pravcu. Od njegovih kompozicija preusmerili smo se kasnije na njegove aranžmane, odnosno obrade kompozicija Bore Dugića ili Slobodana Trkulje, i zaista je dobro ispalo. Taj sastav nas je odveo i u Moskvu, slali smo materijal za takmičenje u Njujorku, svirali u Beču. Obišli smo celu Srbiju, svirali koncerte, bili na takmičenjima. Svi se oduševe zato što je čudan spoj, nešto na šta naše uvo nije naviklo, ali zaista je super i dobro zvuči."

Kako publika u inostranstvu reaguje na taj zvuk? Kako uopšte reaguje na frulu? Znaju li šta je frula?

" Kada pričamo o ljudima u dijaspori, naravno da znaju i oni se uvek oduševe zato što im uvek fali to malo parče Srbije. Kada su stranci u pitanju, začude se možda izgledom i zvukom, tim našim ukrasima, trilerima, ali naravno da svaka država ima neku svoju verziju frule, možda sa različitim piskom, dužinom, brojem rupa, ali naša muzika i naš melos zaista dobro prolaze u inostranstvu."

Kod nas mladi ljudi ne vole baš etno-zvuk. Ponekad se stiče utisak i da ga se stide, dok svet mnogo više neguje taj zvuk. Zašto je to tako?

"U pravu ste potpuno, ali mislim da ni ja nemam pravi odgovor na to pitanje. Možda je uticaj globalni i cela ta komercijala na muzičkoj sceni u Srbiji doprinela da se taj neki muzički ukus kod mlađih generacija promeni. Nažalost, mi sad više imamo muzike koja nije zapravo muzika kako mnogi u Srbiji kažu. Za mlade je bitan izgled. Više je bitno kako neko izgleda i kako se ponaša, nego pravi kvalitet koji se ceni. Uvek ima izuzetaka. U poslednjih nekoliko godina etno-scena, izvorna, narodna scena je malo procvetala."

Osim frule, svirate još jedan instrument koji nije tako čest kad je reč o ženama, saksofon.

"Saksofon sam prvi put uzela u ruke možda pre godinu dana. Volim svaki instrument, ali saksofon je specifičan pogotovo kada ženska osoba svira. Na narodnoj sceni, koliko god ne izgleda tako, zapravo nema puno saksofonista koliko ima izvođača na violini, harmonici i drugim instrumentima. Tako da je ta inicijativa na početku bila da ja svoj repertoar sa frule preusmerim na saksofon. Međutim, ja sam se u početku više vezala za popularnu, odnosno zabavnu muziku. Na primer, repertoar ex YU, domaći, strani pop. Imam sastav u Beogradu sa kojim nastupam, a svakako mi je plan da se posvetim i tom nekom narodnom repertoaru na saksofonu, što je malo drugačija priča."

Povezane vesti - Marinino čistilište

Kada svirate na koncertima, šta to ljudi više žele da čuju? Naš etno-zvuk ili nešto drugo na fruli?

"Pa zavisi. Kada sam gost na koncertima, uglavnom su to numere narodne melodije uz pratnju orkestra u pozadini, tako da po tom pozivu takva je publika, mislim ciljna publika je došla da čuje na primer narodnu muziku i njih to apsolutno zadovoljava. Kada Veljko i ja organizujemo koncert i kada dolazi publika koja nas možda prvi put sluša i nije upućena u to šta će čuti, uglavnom nailazimo na pozitivne komentare nakon koncerta zato što se javljaju neke poznate melodije, komercijalne sa nekim drugim prizvukom. Veljkove kompozicije koje su zaista virtuozne iznenade svakoga koji čuje to na fruli uz pratnju klavira, tako da je svakako pozitivno."

Kako doživljavate našu muzičku scenu? Imate li neku podelu na ono što je kič, šund ili je to sve za vas muzika, lični doživljaj čoveka?

"Kao muzikolog, trebalo bi da budem izuzetno objektivna, tome nas uče, ali svakako da postoje kategorije i da postoje ciljne grupe, ljudi koji izvode jedan ili više žanrova. Ja izvodim narodnu muziku, izvornu, nešto modernije sa vord mjuzik scene kako se to danas kaže, a to je taj etno-džez. Iskreno se nadam da će tradicionalni instrumenti i naša narodna muzika opstati još dugo godina i da će doći do napretka, da će se mladi mnogo više zainteresovati za to, ali i da neće doći do razvitka kiča i šunda koji je samo čista komercijala i zarada."

Povezane vesti - KASNI JADI: Zašto je danas važan Danilo Kiš?

Kako definišete narodnu muziku? Jesmo li izgubili naš osnovni etno-zvuk ili je to bilo neminovno jer se razvijalo sve, pa i muzika? Da li je današnja narodna muzika definicija narodne muzike od pre trideset godina?

"Pa sve se menja s vremenom. Sigurno nije isti odnos prema narodnoj muzici kao što je bio pre trideset godina jer se tada drugačije živelo. Ljudi se usklađuju sa vremenom u kojem žive. Jedina razlika je to što je sada manja učestalost te muzike i onda kada dođemo do nekog starog arhivskog snimka nečega što nismo čuli, a što je pre trideset godina bilo neka svakodnevica u nekom kraju Srbije, mi se zainteresujemo i onda dođe do te neke regeneracije same numere. Tako isto su se mladi zainteresovali za etno-muziku. Jedina stvar koja je takođe klimava, na klackalici, jesu ti današnji aranžmani. Neko uzme izvornu melodiju i pokušava da je obradi što nekad ispadne izuzetno dobro, a nekad ispadne izuzetno loše. Neko promeni samu srž. Ne može svako da piše aranžmane i menja numeru. Bolje izvoditi original ako nismo u stanju da napišemo dobar aranžman. Zahvaljujući tim aranžmanima koji nisu slični originalu, mnoge numere su postale danas popularne. Mislim da se naša etno-muzika provlači kroz generacije i da će tako biti i ubuduće, nadam se da će se pamtiti koren, osnovna verzija, što je i posao nas etnomuzikologa, da sakupimo i zapišemo prvobitne verzije."

Kako je devojčici sa trinaest godina palo na pamet da izabere da svira frulu?

"Moram da priznam da je to bila tatina ideja. U osnovnoj školi nam je na časovima muzičkog obrazovanja bila obavezna blok flauta i ja sam se baš zainteresovala za blok flautu, danima sam je po kući svirala, tako da je on predložio nešto na višem nivou, a to je frula."

Povezane vesti - VIRTUOUZ ELEKTRONSKE KLASIKE: Snažni zvuci violine energične Vanese Mej

Mnogi naši talentovani umetnici su napravili karijere tek kada su otišli iz Srbije, kakva je Vaša ideja? Da odete iz Srbije ili da ovde napravite tako nešto?

"Tu je nezgodna stvar što svi ti naši veliki umetnici su uglavnom na klasičnim instrumentima, nebitno je koju vrstu muzike izvode, ali je instrument poznat kako u Srbiji, tako u Africi, Aziji, bilo gde. Moj instrument je možda otežavajuća okolnost, ali sve može i drugačije da se gleda jer je frula na prvi pogled poznata ljudima van naših granica države. Tako da bih možda sa nekim dobrim projektom i idejama mogla da frulu proguram van i napravim nešto novo. Bora Dugić je za sada najeminentniji frulaš na našim područjima, ali ja bih možda malo htela da izađem iz tog žanra u neki džez, neku klasiku ili možda neki drugi žanr koji je možda zanimljiviji i na taj način pridobijem stranu publiku."