Fenomen jednostavne priče

Fenomen jednostavne priče


Robert Džejms Voler bio je pisac, fotograf i muzičar. Neko vreme bio je i univerzitetski profesor. Bavio se i matematikom i ekonomijom. Sve do smrti, 2017. godine imao je mnogobrojna interesovanja i veoma ispunjen život na svom ranču u Teksasu. Napisao je i nekoliko romana, ali sve to bi bio samo jedan od milion malo drugačijih života da nije s početka devedesetih godina za samo 11 dana napisao ljubavnu priču koja ga je od zanimljivog ali anonimnog intelektualca učinila popularnim piscem.

A ni ova njegova priča nije bila posebno originalna. Čovek i žena se bore sa izborom između ljubavi, razočaranja i odgovornosti. Četiri dana neke otete sreće za dvadeset godina uspomena. Negde u Ajovi 1965. godine. Autor je roman posvetio putnicima namernicima. Glavni junaci su sasvim obični, skoro nevidljivi ljudi.

Međutim, „Mostovi okruga Medison” su na nevericu svih, a ponajviše Volera, postali bestseler koji je prodat u 12 miliona primeraka i preveden na 40 jezika. Na listi najbolje prodavanih romana „Njujork tajmsa“ ovo delo se nalazilo na prvom mestu više od tri godine. Izostalo je svako logično objašnjenje ovakvog uspeha, ali bestseleri su se odavno izborili za status nepredvidivog uspeha. „Mostovi okruga Medison” su jednostavno bili jedna sasvim obična priča koja je zadobila neobjašnjivo veliku pažnju publike.

Film je bio logičan korak, ali je morao da ispoštuje najvažniju poruku knjige. I na platnu je to morala biti sasvim obična priča bez glamuroznih scena i nestvarno lepih glumaca. Filmska kompanija koju je osnovao Stiven Spilberg kupila je prava na roman krajem 1991. godine za 25.000 dolara. U tom času roman još nije bio objavljen. Snimanje je trajalo 42 dana i završeno je 1994. godine. Sve scene u gradu Medison snimanje su hronološki, a budžet za film je bio 22 miliona dolara. Film je u SAD zaradio 10,5 miliona dolara tokom prvog vikenda u bioskopima, a ukupna zarada je oko 182 miliona dolara, što ga je svrstalo u vrh liste filmova sa najboljom zaradom.

Povezane vesti – Reprize neće biti

Mnogi su verovali da će prvi izbor za ulogu fotografa Roberta Kinkejda biti Robert Redford, koji se pominjao i kao mogući reditelj, ali se Klint Istvud, uprkos godinama, pokazao kao ništa manje dobar izbor. Isprva je studio želeo za ulogu Frančeske Džonson neku mlađu glumicu, i nagađalo se da su u igri Džesika Lang, Izabela Roselini i Katrin Denev, koja je bila veoma bliska sa Klintom Istvudom. Izabrana je ipak Meril Strip koja je takođe već bila u zrelim godinama, ali je ipak morala da se ugoji da bi ličila na domaćicu iz Ajove. Farma u Vintersetu na kojoj je film snimljen bila je zapuštena više od trideset godina pre nego što ju je potpuno restaurirala dizajnerka Dženin Opeval. Zahvaljujući ovom filmu, gledaoci su videli zanimljive pokrivene mostove koji su kasnije postali veoma interesantni turistima.

Povezane vesti – INTERVJU SAŠA HAJDUKOVIĆ: Živimo surogat živote i krećemo se po šablonima

Posle deset godina Robert Dž. Voler je napisao „Hiljadu seoskih puteva“, epilog „Mostova okruga Medison“, međutim, fenomen obične priče nije bilo lako ponoviti. Knjiga je postigla solidan uspeh, ali je to bilo zanemarljivo u odnosu na prvi deo. Čitaoci jednostavno nisu želeli nikakav nastavak, a najmanje srceparajući.  Voler je prvom pričom uspeo da izbegne kliše ljubavne tragedije u kojoj uvek postoji neki splet nesrećnih okolnosti. „Mostovi okruga Medison” su priča o odluci i svesnom odricanju. Priča o ljudima koji radije povrede sebe nego druge. Za generacije kojima pripadaju glavni junaci takve odluke nisu bile neuobičajene, ali za generacije koje su ih gledale na filmskom platnu bile su prosto nestvarne. Obična priča iz jednog vremena postala je bajka u nekom drugom. Sve je stalo u sasvim jednostavnu rečenicu junaka priče: „Stari snovi su bili dobri snovi, nisu se ostvarili, ali sam srećan što sam ih sanjao”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar