Grad jednog vajara

Ime i prezime vajara, sedam slova? Da nema ovog pitanja koje se često pojavljuje u ukrštenicama, davno bi većina njegovih savremenika zaboravila na ime koje je u odgovoru - Oto Logo. Vajar koji je oživljavao bronzu i kamen, izlagao u Beogradu, Parizu, Veneciji, Skoplju, Sarajevu, Liježu, Briselu, Nišu, Cirihu, Manhajmu, Njujorku, Londonu, Zagrebu, Dubrovniku, Aranđelovcu, Novom Sadu. U Beogradu poslednji put 2008. godine. Verovao je, kako je govorio, da će „velika umetnost doći ako je nosite u sebi, a vaš lični rukopis je ono što vas čini prepoznatljivim”.

A njegov prepoznatljivi likovni rukopis kritičari i istoričari umetnosti okarakterisali su kao skulpture rađene u duhu realizma, među kojima značajno mesto zauzimaju i one apstraktne, koje su nazivali skulpturama simbolima. Jedan deo tih radova čuva se u vajarskoj zbirci Muzeja savremene umetnosti, a u njegovom umetničkom opusu ostale su i veoma vredne grafike.

Povezane vesti - Njena Kina

Umro je pre četiri godine u Beogradu i za sobom ostavio 1.215 skulptura, a od toga više od 500 bista, kao i 32 javno postavljena spomenika. Dovoljno skoro za desetak ulica u kojima su ostali da žive ljudi otrgnuti od zaborava. Među najpoznatijim delima iz njegovog realističkog opusa su spomenik Jovanu Cvijiću u Beogradu, Živojinu Mišiću u Mionici, Marku Miljanovu u Podgorici, Veljku Vlahoviću u Kolašinu. Kao pobedniku međunarodnog konkursa u Tunisu, izveden je i njegov konjanički spomenik Habibu Burgibi. Autor je i mnogih spomenika žrtvama fašizma, a oblikovao je i Veliku zlatnu plaketu vojvoda Živojin Mišić.

"Ako izuzmemo Australiju, nema mesta gde nisam imao izložbe. U Srbiji nema vajara koji su toliko izlagali u inostranstvu, svugde u svetu. Radio sam na vajarskim simpozijumima širom bivše zemlje. U Krapini sam ostavio drvenu skulpturu visoku dva metra, a u Labinu, u njihovom belom kamenu, jednu apstraktnu kompoziciju. U Aranđelovcu sam učestvovao na prvom vajarskom simpozijumu", izjavio je jednom  prilikom Logo.

Povezane vesti - INTERVJU SLOBODAN BEŠTIĆ: Do nekih zanosa se retko stiže

Njegovi radovi i danas se nalaze u svim većim galerijama i muzejima na svetu, u Oslu, Manhajmu,Vašingtonu, Briselu, Los Anđelesu, Njujorku, Liježu, Milanu, Torinu, Parizu, Stokholmu, Tel Avivu, Vankuveru, Veneciji, Vizbadenu, Cirihu...

Oto Logo je rođen 15. avgusta 1931. godine u Beogradu, ali je njegova porodica morala, kako je govorio, zbog levičarskih ubeđenja njegovog oca da se preseli u Suboticu, gde je tokom Drugog svetskog rata završio osnovnu školu, a potom i gimnaziju. U Beograd se vratio na studije Akademije primenjenih umetnosti gde je vajarstvo učio od Radeta Stankovića, Meštrovićevog studenta. Profesori su bili toliko zadovoljni njegovim radovima da je kada je završio drugu, odmah upisao četvrtu godinu Akademije. Diplomirao je 1954. ali priliku da izlaže imao je još kao student. Publika je njegove radove videla na Osamnaestoj izložbi ULUS-a, na izložbi skulpture mladih umetnika, a 1957. u Galeriji Grafičkog kolektiva.

Povezane vesti - Pisac koji nije voleo svoje knjige

Nakon svega desetak godina dela ovog umetnika viđena su na najvećoj izložbi internacionalne skulpture u Njujorku 1969. godine. Učešće na ovakvim izložbama je privilegija malog broja umetnika sa ovih prostora.

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, na kome se nalazi 39 skulptura koje su izašle iz njegovog ateljea.