Scena
26.03.2022. 08:10
Dragana Todorović

Emio Greko

Igra koja pulsira kroz revoltirana tela

Emio Greko
Izvor: Beogradski festival igre

Beogradski festival igre, manifestacija koja je zauzela vodeće mesto na mapi kulturnih događaja ne samo u našoj zemlji i regionu, već i u Evropi, uveliko realizuje svoje 19. izdanje. Od 16. marta do 12. aprila, Beograd je domaćin velikana igre, umetnika čije nastupe ne bi nikako trebalo propustiti.

Među njima su i Emio Greko i Piter Šolten, holandski koreografi koji nisu nepoznati ovdašnjoj publici. Njihova predstava "Pakao" na Festivalu igre 2010. godine oduševila je publiku, a nadamo se da će tako biti i sada – 5. aprila u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kada će biti prikazana predstava "Bogohulna rapsodija".

Nestrpljivi da vidimo o čemu je reč u novoj predstavi ovog koreografskog dvojca, koji sarađuje od 1995. godine i niže nagrade širom sveta, razgovarali smo sa Emiom Grekom.

"’Bogohulna rapsodija’ osmišljena je nekoliko meseci pre pandemije i pre nego što će se ceo svet zatvoriti, što je čudan sudar događaja, s obzirom na to da nam gledaoci sada kažu da im je upravo zbog pandemije lako da se poistovete sa predstavom. Ono što u njoj dominira jesu italijanska narodna igra ’pizzica’ – koja simbolizuje izbacivanje paukovog otrova iz tela, kao i čarlston – telesna erupcija do koje je došlo nakon Drugog svetskog rata. Upravo tako smo se osećali i tokom zatvaranja usled pandemije. Za mene ritam italijanskog juga ima podsvestan značaj jer dolazim iz regije u kojoj je nastala ova vrsta igre – ’pizzica’. Bio je to trenutak zrelosti za mene, povezivanje sa svojim poreklom. Bio sam veoma radoznao dok sam zajedno sa Piterom koristio muziku filharmonijskih bandi, koja slavi zajednicu i daje priliku ljudima da se okupljaju na trgovima i prikažu svoja osećanja. Žiri nagrade magazina ’Danza e Danza’ našu ’Bogohulnu rapsodiju’ opisuje kao ’komad posvećen složenosti vremena u kome živimo, dok igra pulsira kroz revoltirana tela, oblikovana kontrastom, tenzijama, ritmom’."

Emio Greko
Izvor: Beogradski festival igre

Kako Vi opisujete "Bogohulnu rapsodiju"?

"To je predstava koja se koncentriše na usamljenost i potrebu da se promenimo i pregrupišemo. Ona traži mesto na kom ćemo se pronaći. ’Bogohulna rapsodija’ biće katarzično iskustvo za vreme u kome živimo. Srbi su poznati po jakoj volji i otpornosti, što je u čvrstoj vezi sa ovom predstavom."

Poslednji put je publika u Srbiji imala priliku da uživa u vašoj koreografiji zahvaljujući predstavi „Pakao“. Da li, možda, ova dva komada imaju nešto zajedničko, osim što ste ih radili zajedno sa Piterom Šoltenom?

"Rekao bih da oba dela rezonuju moć stvaranja jedne zajednice na sceni. Jedan igrač stvara grupu i odgovoran je za kreiranje energije i ritma koji ona prati. Obe predstave zahtevaju sposobnost davanja. Obe govore o tome da telo moramo da pustimo da umre da bi drugo izbilo na površinu, kao matrjoška lutka, ali beskonačna. Džoker koga sam otelotvorio u ’Paklu’ evoluirao je i manje je prisutan u ’Bogohulnoj rapsodiji’, ali je i dalje tu, sada kao gotovo anonimna figura."

Kada su igrači iz predstave „Pakao“ dolazili u Beograd, pre 12 godina, zaista su prošli kroz svojevrsni pakao jer su tada svi avio- letovi bili otkazani usled erupcije vulkana na Islandu. Grupa posvećenika insistirala je da dođe na Festival igre i pokloni se publici u Beogradu. Danas taj događaj ne deluje tako uznemiravajuće kada se uporedi sa pandemijom, ali i sa najnovijim dešavanjima u Ukrajini. Na koji način je sve ovo sada što nam se dešava uticalo na Vašu umetnost?

"Naše gostovanje 2010. godine vezuje se za podvig Beogradskog festivala igre jer je samo nekoliko dana pre dolaska sa Islanda poletela prašina koja je prizemljila gotovo sve avione u Evropi. Tada je direktorka Festivala i moja prijateljica Aja Jung uradila nemoguće. Osmislila je nove rute za nekoliko trupa, kako bi se svi na vreme domogli Beograda. Nameštali smo scenografiju tokom noći, bez pauze, a predstava je na kraju kasnila samo dva i po sata. Ispraćeni smo ovacijama kakve se pamte do kraja života! Što se sadašnjih izazova tiče, na početku pandemije osećao sam kao da smo dobili priliku da se bez žurbe bavimo stvarima koje volimo. Bili smo zaslepljeni brzinom života i zatvaranje je delovalo kao obavezna stanica. Nadao sam se da će to biti upozorenje za nas da se povučemo iz brzog ritma i da usporimo, prilika da reflektujemo naš unutrašnji život. Vreme da razmislimo, ponovo zauzmemo prostor i iz te perspektive sagledamo stvari jasnijim pogledom. Ali upravo sada, dve godine kasnije, ne znam gde sam u vezi sa tim. Imam fanatičnu potrebu da ponovo otkrijem ono što je izgubljeno u pandemiji. S predstavom ’Bogohulna rapsodija’ želeo bih da razgovaram o pandemiji, ali kao delu veće slike, većeg diskursa."

Piter Šolten, sa kojim ste zajedno osnovali Međunarodni koreografski umetnički centar u Amsterdamu, bio je već gost srpske prestonice. Da li ćete sada doći zajedno i kako, uopšte, izgleda vaša saradnja?

"Ovog puta ja dolazim u Beograd na Festival igre, a moja saradnja sa Piterom još uvek liči na opasan sudar. Obojica imamo svoje stilove i to je vrlo jasno. Već dugo stvaramo zajedno, ali je naše umetničko sukobljavanje veoma plodno. Na primer, ako treba da nađemo neko rešenje, veća je verovatnoća da će ga Piter pronaći. On to radi kroz preobražaj određenih aspekata, dok ja istražujem dodavanjem. Naša polazna tačka je uvek u vezi sa muzikom jer za nas muzika nikada nije ukras – pravimo razliku između jezika muzike u odnosu na jezik tela. Posmatram kako se igrač odnosi prema pokretu i melodiji, kako prilagođava svoju fizičku formu. Ponekad u tom prilagođavanju uočim priliku za istraživanje. Treba mi telo da bi me usmerilo."

Vaš zajednički rad prepoznala je i vlada Holandije koja vas je nagradila za veliki doprinos holandskom plesu. Osim tog i ostalih važnih priznanja, vaš koreografski rad je veoma značajan i za Nacionalni balet Marseja.

"Imamo jednu od najznačajnijih kompanija za savremenu igru u Holandiji, kao i prostor za igru i umetnost koji je nov i zaista simbolizuje ono što je sada ICK (Međunarodni koreografski umetnički centar). To je jedna monumentalna zgrada koja potvrđuje važnost toga da ICK ima svoj prostor i lik. U Marseju je odnos prema političkoj i socijalnoj okolini fundamentalan, zaista smo imali jaku vezu sa susedima. Išli smo na turneje i zaista sam imao priliku da proširim svoj jezik igre, da ga napravim više fluidnim i da koristim tehničke veštine na način koji nije baletski. Za mene je sve energija i shvatio sam da baletski pokret može da prenese energiju, a da bude savremen umesto klasičan. Balet može da prenese pokret, ali se ne radi o formi koju koristite, već o energiji koju prenosite."

Emio Greko
Izvor: EPA / John Hogg

Da li ćete tokom boravka u Beogradu imati priliku da pogledate još neku od mnogobrojnih predstava na repertoaru Festivala igre?

"Verujem da ću moći da pogledam komad Lučijana Rosa. On je veoma popularan mladi umetnik o čijem radu sam slušao u Francuskoj. Mislim da se on iz Argentine nedavno preselio u Francusku, kako bi mogao lakše da gostuje po svetu."

Koliko ste upoznati sa radom koreografa i igrača u Srbiji, i koja zemlja u svetu se sada naročito ističe na pozorišnoj mapi sveta, kada je reč o igri?

"Nažalost, nemamo informaciju o igri u Srbiji. Da li se nešto dešava, da li postoje baletske ili savremene trupe, ne znamo. Međutim, poznajem nekoliko srpskih umetnika koji imaju lepe karijere u inostranstvu. Jedna od njih je i Dunja Jocić, koja živi u Holandiji i čiji rad je prikazivan na Beogradskom festivalu igre. Kada je reč o zemljama koje se ističu po kreaciji i popularnosti savremene igre, to su svakako Francuska, Izrael, Nemačka, Italija, Holandija... Grčka u poslednje vreme. Na vašem festivalu se najbolje očitava aktuelna situacija."

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Ana Popović - đavolski dobra muzičarka
Ana Popvić, 14. 1. 2022.

Intervju

14.01.2022. 07:05

Ana Popović - đavolski dobra muzičarka

"Imala sam samo tri godine kada sam pevala pesme američkih bluz i rok bendova, jer su to bile jedine pesme koje su se pevale u našoj kući“, kaže u intervjuu za "Ekspres“ Ana Popović, gitaristkinja koja je na domaćoj i svetskoj sceni duže od 20 godina i koja je za to vreme postigla ono o čemu mnogi u svetu muzike maštaju: spakovala je svoju gitaru, otišla iz Beograda u Memfis i u otadžbini bluza postala jedna od najboljih muzičarki upravo u tom žanru.
Close
Vremenska prognoza
few clouds
19°C
29.05.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve