Intervju sa rediteljem

"Poslednji krug, momci": Kad ekipa iz škole snimi film za sebe, a kumuje mu Stalone...

Kada u najavi za jedan film pročitate da u njemu glume Goran Sultanović, Tanja Bošković, Dragan Jovanović, Gordan Kičić… ali i Minja Subota, Aleksandar Saša Đorđević, Boža Maljković, Nebojša Drakula, Peca Popović, Mićko Ljubičić… koji se "suočavaju sa različitim duhovitim izazovima pokušavajući da stignu na premijeru akcionog filma“, onda jedva čekate da odete u bioskop i vidite ko je i kako uspeo da na jednom mestu okupi toliko značajnih imena iz sveta kulture, sporta, javnog života Srbije.

Onda se još više iznenadite kada shvatite da ih je pred kamere dovela jedna školska ekipa iz Treće beogradske gimnazije, kojoj kinematografija čak i nije osnovna delatnost, već su rešili da naprave, kako kažu, "film koji bi i sami želeli da gledaju“. Zbog toga lokalni humor nije izostavljen, a autori poručuju – ko nije odmah shvatio "Poslednji krug, momci“, neka film pogleda još jednom.

Podsetilo nas je to na Festival u Herceg Novom i projekciju filma "Mi nismo anđeli“ iz 1992. godine, kada su se više od ostalih smejali gledaoci iz Beograda jer su humor i replike bili suviše lokalni za ondašnji šaroliki sastav publike. Međutim, to nije smetalo da "Anđeli“ Srđana Dragojevića postanu kultno ostvarenje sa više od milion prodatih bioskopskih ulaznica, koje je Jugoslovenska kinoteka uvrstila među 100 srpskih igranih filmova koji su kulturno dobro od velikog značaja.

Kako je publika reagovala na premijeri filma "Poslednji krug, momci“, u Beogradu 4. februara, i kakav je dalji život filma, pitali smo reditelja Iliju Stojimirovića.

"Kao što smo imali priliku da uočimo na nekim preliminarnim projekcijama filma, izdvajali su se stavovi dve grupe ljudi. Sa jedne strane ‒ gledaoci koji su došli bez nekog naročitog predznanja o samom filmu, a koji su bili u potpunoj neverici i šoku šta gledaju, do onih kojima se energija nakon gledanja filma neočekivano visoko podigla te ga smatraju genijalnim i dižu ga u nebesa. U svakom slučaju, a uz činjenicu da su svi autori već u nekim srednjim godinama, tačno smo znali šta radimo, koji pravac želimo i kakve reakcije možemo da očekujemo, a naravno da se ’skromno’ slažemo sa ovom drugom grupom ljudi. Ne smatramo da se naš film može porediti sa remek-delom naše kinematografije kao što je film ’Mi nismo anđeli’, ali od postpremijernog života filma očekujemo da će se proširiti već jaka ’fan baza’ ljubitelja ovog filma i celokupnog pravca te da će u budućnosti ovaj film postati kultan za iste.“

*Izvor: Privatna arhiva*Ilija Stojimirović

U uvodnim kadrovima čujemo repliku izgovorenu u filmskom intervjuu: „Nema osobe kojoj se neće dopasti ovaj film“ jer je reč o "Mont Everestu svetske kinematografije“. Neskromno, ali možda i proročansko, s obzirom na to da odavno nismo imali na bioskopskom repertoaru, ali i u našoj kinematografiji, domaći film koji je najavljen kao "kombinacija akcije, komedije i parodije“. Kako biste Vi žanrovski definisali svoje ostvarenje?

"Želja je bila da se napravi nešto drugačije od svega što imamo priliku da gledamo na velikom platnu, ali i na malim ekranima. Tanka je linija na kojoj smo želeli da se krećemo, a u kojoj se nije smelo previše otići u krajnost koja bi samo odgovarala klasičnom ’treš filmu’, ali i neprihvatanje da neke scene budu isuviše školski stereotipno realizovane, jer bi to odvelo kompletan film na jednu ili drugu stranu koja nam nije odgovarala. Akciona parodija jeste najbliža forma koja odgovara kategorizaciji ovog filma, tj. forma koja je stvorena da imitira, prikaže smešnim ili komentariše originalna dela (u našem slučaju američke akcione filmove), ali opet jedan ’skromni’ stav nas kao autora filma jeste da se pokušalo sa stvaranjem novog domaćeg filmskog žanra koji smo nazvali ’autentični akcioni slepstik’.“

Otkud to da se Vi, ali i "školska ekipa iz Treće gimnazije“, bavite filmom? Ovo nije vaš prvenac. Zajedno ste snimili kratke filmove "Udarac“, "Osveta“ i "Povratak Fistmena“.

"U saradnji sa većinom ljudi koja učestvuje i u filmu ’Poslednji krug, momci’, a čija poznanstva datiraju iz školskih dana, u mladosti smo učestvovali u pravljenju nekih nagrađivanih andergraund filmova kratke forme pa se može reći da taj period predstavlja zaljubljivanje u ono što film i sve oko njega čini zanimljivim. No, pošto se od umetnosti ne živi, većini nas roditelji u to vreme nisu dozvoljavali da upisujemo fakultete dramskih umetnosti te smo morali da idemo drugim putevima. Scenario za PKM zaista jeste nastao pre više od 20 godina, a realizacija ovog filma predstavlja i neku vrstu tvrdoglavosti, upornosti, ali i ljubavi prema filmskoj umetnosti. Nakon toliko godina, kao već manje ili više ostvareni inženjeri, advokati i profesori, našli smo se i nastavili tu gde smo stali pri kraju svog školovanja.“

U filmu "Poslednji krug, momci“ Vi niste "samo“ reditelj, već i glumac. Da li je reč o produkcijskoj uštedi ili o Vašoj ambiciji ka glumačkim vodama, s obzirom na to da ovde ipak nije reč o takozvanoj kameo ulozi, ali i da ste već igrali u tri filma: "Beogradski fantom“ (2009), "Zlatni dečko“ (2022) i koprodukciji "Operativac“ (2015).

"U filmu ’Poslednji krug, momci’ je svako iz autorske ekipe radio više stvari istovremeno. Kako su pojedina snimanja bila prilično složena, ali i brojna ljudima ispred i iza kamere, morali smo da napravimo distinkciju svojih uloga tokom realizacije produkcije. Iako sam ostatku ekipe izražavao želju da budem samo glumac ili koreograf u filmu, zapala mi je nezahvalna titula reditelja, koju nakon završetka filma sa ponosom nosim. Učestvovanje u filmovima koje ste naveli u ovom pitanju predstavlja samo izlet ili odmor od svakodnevnih poslovnih i porodičnih obaveza tokom godina, tj. samo pomoć prijateljima koji su u tim trenucima radili svoje filmove.“

Pored Vaše "ekipe“, u filmu "Poslednji krug, momci“ pojavljuju se mnogi profesionalni glumci, među kojima i velikani srpskog glumišta ‒ Goran Sultanović, Tanja Bošković, Dragan Jovanović… ali i ličnosti iz sporta, filma, muzike, novinarstva: Minja Subota, Aleksandar Saša Đorđević, Boža Maljković… Da li je bilo teško okupiti takvu „ekipu“ i da li je, možda, i to uticalo na nesvakidašnje dugo nastajanje ovog filma ‒ scenario je napisan pre oko 20 godina, a snimanje je počelo još 2011.

"Živimo u vremenu u kome nas bombarduju sa svih strana, bilo sa malih ekrana, bilo sa društvenih mreža instant likovima, dijalozima, scenarijima i emisijama za ometene u razvoju, glumom i ponašanjem ljudi afektirajućim do karikaturalnosti. Emituju se programi koji se isključivo obraćaju mediokritetima, njima podilaze, pokušavajući da pošto-poto povećaju gledanost. Toliki kvantitet svega i svačega, ne samo šunda i kiča, već svega i svačega, dovodi do toga da se zaboravlja šta je dobro i ispravno, šta nije, kao i činjenica da neko jeste kvalitetan lik, a poneko zaista nije. Upravo ovaj vremenski presek sadašnjosti prikazuje ne samo javnosti poznate ljude koje smo želeli da stavimo u film, a koje cenimo i za koje smatramo da nam je čast što su prihvatali epizodne role, već i sve naše drugare i prijatelje koji su učestvovali u realizaciji filma, časne, porodične ljude sa pravim sistemom vrednosti, čini mi se i ispravnih životnih stavova, te nam je želja i da se takve osobine ponovo počnu slaviti i ceniti u našem širem okruženju. Dugo nastajanje ovog filma, a kao i bilo kog drugog blokbastera, kao što su ’Avatar’ ili ’Blejd raner’, možemo reći da je zbog duge i skupe produkcije i postprodukcije, što jeste istina, no nešto tačnija je činjenica da se na snimanjima nismo mogli okupljati češće zbog svojih poslovnih ili porodičnih obaveza, koje smo ostavljali kao prioritetne.“

Paolo Đenoveze: "Laž je veliki deo naših života"

Intervju

Scena 11.03.2022. 08:10

Paolo Đenoveze: "Laž je veliki deo naših života"

Radivoje Raša Andrić: "I tako prođe 17 godina..."

Intervju

Scena 04.02.2022. 07:05

Radivoje Raša Andrić: "I tako prođe 17 godina..."

Miki Manojlović: "Moraš biti, a ne predstavljati"

Intervju

Scena 03.02.2023. 07:00

Miki Manojlović: "Moraš biti, a ne predstavljati"

Osim navedenih poznatih ličnosti, u filmu se pojavljuje i Silvester Stalone, koji je takoreći kumovao naslovu. Da li "Poslednji krug, momci“ osim asocijacije zbog imena, ima još neku poveznicu sa filmom iz 1989. "Poslednji krug u Monci“ Aleksandra Boškovića i Dušana Prelevića?

"Tako je, agent Stalone, koji se u svakom pominjanju u filmu drugačije naziva, jedini izgovara ime filma na engleskom jeziku The Final Lap uz malu pomoć veštačke inteligencije. Za njega je zamišljeno da ima nešto veću ulogu u filmu, no morao je da bude prilično isečen, pomalo zbog svog neadekvatnog ponašanja na našem filmskom setu, ali malkice i zbog autorskih prava.“

Muzika u filmu je upečatljiva, toliko da se u publici posle premijere moglo čuti i to da bi se radovali i "soundtrack-u“.

"Na autorsku muziku u filmu smo posebno ponosni jer je uspela da isprati zamišljeni tok filma, a koju su radili muzički pismeniji autori filma od mene i čija grupa nosi naziv ’Matrica srpska’. Takođe se mora istaći i pomoć drugara iz ’Beogradskog sindikata’ koji su prepevali svoju pesmu ’Neka svako zna’ za odjavnu špicu, kao i velika pomoć Škaba i Gramofondžije, ali i naše glumice iz filma Maje Šotre. Sigurno ćemo u narednom periodu, a kada budemo stigli, objaviti neki kraći soundtrack sa pesmama iz filma.“

Film obiluje uzbudljivim akcionim scenama na snegu, na vodi, u vazduhu… Videli smo, na primer, podvodni metak, ali i pravi Njujork. Sve to pojačava atmosferu, ali i zaključak da ovo nije jeftin film, zbog čega ste morali da se snalazite na razne načine. Kako ste došli do svih tih aviona, helikoptera, glisera – s obzirom na to da sredstva nisu došla iz Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture i slično. Da li je istina da ste sami napravili kran jer niste mogli da plaćate svakodnevno iznajmljivanje.

"Uzimajući u obzir da su i sama snimanja izlazila iz klišea nekih normalnih produkcionih planskih realizacija, da su uloge podeljene naturščicima, da se radilo na nematernjem jeziku te da je bilo neophodno snimiti akcione scene koje nijedna racionalna filmska produkcija ne bi prihvatila, tako su i snimajući dani bili prilično drugačiji. Na pojedinim snimanjima smo jednostavno čekali duge pauze na snimanjima velikih stranih koprodukcija koje su se radile kod nas te su se u tim istim pauzama njihova filmska tehnika i ekipa na volšeban način pojavljivali na našem setu, dok smo za neke tehničke neophodnosti zaključili da nam je jeftinije da ih napravimo, nego redovno iznajmljujemo. Tu podrazumevam i pravljenje dva krana, a čini mi se da je ovaj veći ostao direktoru fotografije te da je i sam nastavio svoje postojanje iznajmljivanjem drugim filmskim ekipama. Neke produkcione bravure u vezi sa dobijanjem helikoptera i aviona bih ipak ostavio kao tajnu.“

Ovaj krug reditelja i glumca Ilije Stojimirovića je završen. Da li ste, možda, već počeli da stvarate neki nov?

"Planova i ponuda trenutno ima puno, a vremena malo. U nekom narednom periodu ići ćemo sa filmom na različite festivale i projekcije u regionu koje su nam zakazane, opet u zavisnosti od svojih ličnih obaveza. Nama svima, kao i meni lično, jeste cilj da ovo ne bude sporadični izlet naše ekipe u svet filma te da za naredni završeni projekat nećemo čekati sledećih dvadeset godina.“