INTERVJU ANA GRIGORJEV: Ilustracija je sanjarenje

Ana Grigorjev je ilustrovala više od dvesta visokotiražnih knjiga za decu, objavljenih u više od dvadeset zemalja. Trenutno je jedan od naših najtraženijih i najnagrađivanijih ilustratora. Publika može do 8. marta da poseti njenu izložbu u Galeriji SKC-a. ”Zadatak je dosta kompleksniji nego što na prvi pogled izgleda i potrebno je mnogo elemenata uklopiti i zadovoljiti, jer ilustracija u knjizi nije samo ukrasni detalj koji služi da dekoriše i popuni stranu. Kada sam dobila prvi posao ilustrovanja jedne knjige za decu, shvatila sam da je to moj pravi poziv i da me to najviše ispunjava i čini srećnom”, kaže umetnica.

Graciozna kao vila koja je upravo izašla iz nekog od cvetova koje je nacrtala, Ana ostavlja utisak da je i sama deo bajke. To je i doslovno tačno, jer često crta i po šesnaest sati dnevno, dopuštajući zanosu mašte da nadvlada umor.

„Moja umetnost je spoj realnosti i sanjarenja koje čini veliki deo mog života. Dan bez crtanja je za mene izgubljen i prazan dan. Često ne mogu da spavam jer jedva čekam da se probudim i nastavim sa radom, tako da ponekad i sanjam kako crtam. Mnoge ideje za ilustracije koje sam naslikala su nastale u snu ili polubudnom stanju, čak i kada se dešavaju neke loše životne stvari, ja imam potrebu da crtam i na taj način se lakše nosim sa problemima.“

Iako ste diplomirali slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti, opredelili ste se za ilustraciju kao primenjenu umetnost. 

„Dok sam bila na Likovnoj akademiji, bavila sam se klasičnim slikarstvom i bilo je dosta traženja i lutanja, a puno profesora nije podržavalo moj ilustrativni način rada. Kod nas je ta grana umetnosti degradirana i nepravedno zapostavljena, smatra se da ilustracija ima manju vrednost od ostalih grana umetnosti, sa čime se ja ne slažem. Naravno, sve zavisi od samog umetnika, njegovog pristupa i doživljaja onog šta ilustracija treba da predstavlja. Neko vreme sam se nosila mišlju da upišem Primenjenu akademiju jer sam osećala neke praznine i rupe u znanju, ali sam ipak rešila da ostanem na Likovnoj akademiji i istrajem do kraja. Umetnost je umetnost i tu nema razlike, bilo da je u pitanju strip, ilustracija ili klasična slika na platnu.“

U sećanju svakog čitaoca postoji neka slika zbog koje je zavoleo svoju prvu knjigu. Koji su ilustratori ostavili najdublji trag u Vašem detinjstvu?

„Knjige Volta Diznija sam jako volela kada sam bila sasvim mala, na primer ’Veliki Diznijev rečnik’ koji sam znala do detalja napamet, i koji se toliko pohabao od silnog prelistavanja da su morali da mi kupe novi. Bajku ’Konjić Grbonjić’ sam takođe obožavala, samo što izdanje koje su meni čitali nije bilo ilustrovano. Ali, najdraže su mi bile slikovnice koje je radio belgijski ilustrator Marsel Marlije, serijal slikovnica o devojčici po imenu Martine ili Maja, kako je prevedeno u našoj zemlji. Mislim da su te slikovnice najzaslužnije za to što se ovim sada i bavim, jer su za mene bile neverovatno živopisne, inspirativne i upečatljive, one su moja večna inspiracija. Ove knjige sam toliko volela da sam spavala sa njima i svuda ih nosila sa sobom. Maštala sam da ću jednog dana upoznati ilustratora tih knjiga i da ću imati prilike da vidim njegove fantastične originalne crteže. Pri svojoj prvoj poseti Parizu, u velikoj knjižari izdavačke kuće ’Casterman’, ugledala sam mnoštvo knjiga Marsela Marlijea na francuskom i to je bio poseban trenutak za mene. Pokušala sam da dođem u kontakt sa izdavačem, ali bez uspeha. Nekada su te stvari bile gotovo nemoguće i nerešive, nije bilo interneta… Naravno, vratila sam se kući sa gomilom njegovih slikovnica u koferu, a i dan-danas kupujem knjige koje mi nedostaju kad god putujem ili po antikvarnicama. Nažalost, ilustrator je preminuo pre nekoliko godina, tako da je moja ogromna želja da ga upoznam ostala neispunjena.“

Povezane vesti - INTERVJU DEJAN STOJANOVIĆ: Intuicija je emocija koja peva

Postoje dečji snovi koji su Vam se ispunili.

„Dosta snova sam ispunila vezano za izbor knjiga koje sam maštala da radim. U tome sam uspela ponajviše u ediciji ’Zaboravljene priče’, jer su tu upravo priče koje sam sama birala i koje volim, priče koje su mi obeležile detinjstvo. Svaka od ovih knjiga zahteva mene celu, tako da je nemoguće sve postići brzo i lako. Postoji još dosta naslova koje želim da ilustrujem i nadam se da će i to doći na red jednog dana. Nekada čekam pravi trenutak za određenu bajku. Ova edicija je specifična i zbog toga je i doživljavam kao svoju, u svaki detalj koji nacrtam utkan je deo mene. Verovatno je to i razlog zbog koga mnogi misle da su knjige iz ove edicije najbolje od svega što radim, jer se oseća moja iskrenost, nesputanost i sloboda u likovnom izražavanju.

Na početku karijere bilo je i knjiga koje sam prihvatala da ilustrujem, a da nisam mnogo uživala u njima, jer mi nisu odgovarale, na primer, po svojoj sadržini, temi, atmosferi, originalnosti… Srećom, sada sam u poziciji da mogu da izaberem ono što ću ilustrovati. Ima bajki i priča za decu koje su lepe, ali se jednostavno ne uklapaju u moj stil i način rada i koje bi mnogo bolje uradio neko drugi. Osećam veliku zahvalnost i odgovornost prema autorima i izdavačima koji žele da baš ja ilustrujem njihove knjige, i trudim se na sve načine da postignem ono što žele i da budu zadovoljni, a da se i ja pritom osećam dobro u radu sa njima. Potrebno je da postoji čvrsta veza između pisca i ilustratora, jer odnos između teksta i slike treba da bude u ravnoteži, da se prožima i nadopunjuje. Kada je pisac zadovoljan mojim radom, to za mene predstavlja veliki uspeh; uvek se maksimalno trudim da što vernije prenesem slikom ono što je napisano.“

Trenutno je u toku Vaša samostalna izložba u Studentskom kulturnom centru. U “Srećnoj galeriji” su izložene ilustracije nastale u prethodne četiri godine.

„Da, to su ilustracije iz knjiga ’Maša i Medved’, ’Ole Spavajko’, ’Kralj žabac’ i najnovije ’Beli jelen’. Ovo je moja treća samostalna izložba u Srećnoj galeriji SKC-a. Kao i na prethodne dve izložbe, i ovde su izložene ilustracije iz knjiga za decu objedinjenih u ediciji koju radim već više od deset godina. U pitanju je moja omiljena edicija koja je dosad nosila naziv ’Zaboravljene priče’, a od sada ’Čarobne priče’, jer ih izdaje izdavačka kuća ’Čarobna knjiga’.“

Prvi put na ovoj izložbi ste se predstavili i trodimenzionalnim objektima.

„Pored digitalnih printova, na aktuelnoj izložbi su izloženi i 3D objekti. U pitanju su ilustracije iz knjiga kojima sam pokušala da dodam treću dimenziju i na taj način bajke približim još više publici. Kao i sve što radim, i ovaj mali iskorak u sagledavanju likovne forme sam doživela kao igru i avanturu u kojoj sam jako uživala. Takođe, dopala mi se mogućnost da na svojim već postojećim ilustracijama vršim dodatne intervencije. Naime, imam snažnu potrebu da svoje radove stalno menjam i nadograđujem, a ovo je bila idealna prilika za tako nešto. Zapravo, to su digitalni printovi ručno dorađivani u kombinaciji sa različitim materijalima, poput kamena, stakla, suvog cveća, školjki…“

Stvarate nesmanjenim intenzitetom, iako su i umetnici pogođeni svetskom epidemiološkom krizom. 

„Knjiga ’Beli jelen’ je nedavno izašla iz štampe, za nju sam se posebno vezala i uživala radeći na njoj. Ova knjiga je prošla kroz mnoge teške situacije koje su se dešavale u poslednjih godinu dana svima nama ili oko nas, i pandemiju i zemljotrese, i promenu izdavačke kuće, pa se može reći da je bila za mene na neki način lek. Na njoj sam radila i u momentima kada mi je bilo teško i pomagala mi da se lakše nosim sa problemima. Ovu prelepu priču Vladimira Nazora sam oduvek volela i želela da je prikažem na svoj način. Kao i sve priče iz ove edicije, i ova bajka je prepričana i prilagođena deci nižeg uzrasta, tako da zvuči vanvremenski, i u tekstu i u slici. To je bajka o svetu životinja i ljudi i pokušaju da se ovi svetovi prepletu i spoje, a glavni lik, guščarica Anka, predstavlja most između njih. Naročito sam uživala u građenju vizuelnog identiteta nežne i krhke, ali opet hrabre i snažne devojčice, poput Gerde iz ’Snežne kraljice’, kao i u likovima životinja, naročito Belog jelena. Obožavam životinjski svet, a bele životinje predstavljaju nešto posebno za mene. Knjiga je objavljena u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Bugarskoj, zasad.“

Povezane vesti - INTERVJU MIROLJUB FILIPOVIĆ: Kako obojiti svet bez raznolikosti

Bajke su dobile jaku konkurenciju u crtanim filmovima i video igricama. Može li knjiga da zadrži pažnju današnjeg deteta?

„Nažalost, deca danas jako malo čitaju i sve je teže zadržati im pažnju, naročito ako imaju kao drugu opciju video igricu ili animiranu verziju neke knjige. Ipak, dobru ilustraciju i dalje mogu da prepoznaju i nemoguće ih je prevariti. Na promocijama knjiga i radionicama za decu, deca su jako zainteresovana i moj poziv im je jako zanimljiv i čaroban. Vole da posmatraju kako crtam i imaju puno pitanja, ali se ponekad nađe i neko dete koje ima ’stroge kriterijume’ - na primer, ne veruje da sam ja sve sama crtala ili me opomene da sam ’prešla liniju’ u bojenju…

Moja deca su i moji najveći i najstroži kritičari, odmalena posmatraju ono što radim i nekada su potpuno surova u svojoj iskrenosti. Ponekada mi pomažu i kao modeli za neke karaktere koje crtam ili mi pomažu ako imam dilemu, na primer, koju ilustraciju da izaberem za naslovnu stranu knjige. Bila je zanimljiva situacija kada sam pitala sina, koji je tada imao šest godina, koju ilustraciju da izaberem za korice knjige ’Krcko Oraščić’. On je počeo da nešto broji i upoređuje na slikama, a kada sam ga pitala šta to radi, rekao je da broji koja slika ima više slatkiša - ta je, naravno, i bolja! Ali, došli smo i do faze kada mi ćerka na otvaranju moje izložbe kaže da neće da se slika jer ’nema gde’. Galerista joj je u šali ponudio da skine slike sa nekog zida kako bi imala lepšu pozadinu za fotografiju.“

U čemu je tajna Vaše neiscrpne inspiracije?

„Ilustrovanjem knjiga za decu se bavim više od dvadeset godina, ilustracija je važan deo mog života, pa je i moj život deo ilustracija. Inspiraciju nalazim u svemu što se dešava oko mene i u meni, u životnim fazama kroz koje prolazim. Osim dece, koja su moja najveća inspiracija, tu su naše mačke i životinje uopšte, putovanja i avanture, knjige, filmovi… Takođe, sećanje na najranije detinjstvo i ono što sam tada volela i osećala mi mnogo pomaže. Mislim da mogu da posmatram sliku očima deteta, jer pamtim ono što me je privlačilo kada sam bila mala. Priča u priči je ono što najviše volim i da crtam i da vidim na slici, to su detalji i neka sasvim posebna priča koje nema u tekstu i provlači se kroz knjigu, a koju mogu da vide samo pažljivi posmatrači.“

Povezane vesti - INTERVJU BRATISLAV MILANOVIĆ: Na prozoru vremena

Osim poetski stilizovanih likova sa kojima je lako poistovetiti se, Vaše ilustracije se odlikuju i velikim brojem gotovo hiperrealistički izvedenih detalja. Da li postoje neke prednosti digitalne tehnike koje su uticale na formiranje Vašeg stila?

„Dugo sam ilustracije radila na klasičan način, najčešće je to bila kombinovana tehnika (erbraš, akvarel, pastel, drvene bojice, olovka) i postojala su neka ograničenja, ponajviše vezana za veličinu i preciznost pojedinih detalja, kao i nemogućnost da objekte koje slikam lako pomeram i premeštam po slici. Dugo sam se opirala prelasku na digitalnu tehniku rada, jer sam mislila da papir i olovku ne može ništa da zameni. Vrlo brzo sam uspela da pređem tu barijeru i da zavolim rad na kompjuteru. Trudim se da razlika između crtanja olovkom po papiru i crtanja optičkom olovkom po grafičkoj tabli bude što manje uočljiva, odnosno da se što manje služim efektima i zavodljivim alatima koji su nam u programima ponuđeni, mada je nekada teško odoleti.“

Šta će se u narednom periodu dešavati u Vašem ateljeu?

„Planiram da nastavim sa radom na ediciji ’Čarobne priče’, kao i na ostalim knjigama za domaće i strano tržište. Takođe, planiram nastavak rada na jednoj posebnoj kolekciji slika Indijanaca i Eskima u sepija tonovima rađenim prema fotografijama Edvarda Kurtisa za američko tržište.“

Vaša slava je prevazišla granice naše zemlje. Angažuju Vas i inostrani pisci.

„Nedavno sam završila ilustracije za knjigu mlade spisateljice iz Rusije. Radi se o izuzetnoj novogodišnjoj bajci koju sam sa velikim zadovoljstvom prihvatila. To je bila jedna od onih knjiga koje uđu pod kožu, naročito što sam je i radila u toku zime i praznične atmosfere, a knjiga je izašla iz štampe 31. 12. 2020, kao pravi poklon za Novu godinu. U planu je da ova knjiga bude prevedena i objavljena u Srbiji, Hrvatskoj i Bugarskoj i u još mnogim drugim zemljama, a u Bosni i Hercegovini je već u pripremi.“