INTERVJU BUDIMIR DIMITRIJEVIĆ: Rušenje tradicije je opasna zamka za umetnika

Budimir Dimitrijević živi u prostoru tišine. On ne čuje niti govori. Ali ono što mu je Bog uzeo, stostruko je vratio kroz dar koji mu je dao. Čim se pojavio na likovnoj sceni svi su znali da je srpska umetnost dobila veliko i novo ime.

Dopisujemo se SMS-om. Tehnička novotarija mu je olakšala život. A ako nešto baš zatreba, tu je njegova ljubazna supruga Natalija. Govor njegovih grafika razumeju i vole svi. To je nešto sa čim se svakodnevno susrećemo. Radi u Zavodu za izradu novčanica. Pravi portrete velikih ljudi. I još mnogo toga.

Pripadate onim strpljivim ali upornim, skloni ste proverenim vrednostima, čvrsto ubeđeni da umetnost počiva na marljivom dograđivanju i brušenju već ostvarenih rezultata.

"Moj pristup umetnosti je u tome da se tradicija ne sme rušiti već je samo potrebno da se nadograđuje. Ona nam daje zdravu osnovu od koje počinjemo i samo ako smo okrenuti pravim vrednostima koje su već dokazane, onda nećemo ulaziti u zamke u koje ulaze oni umetnici koji olako gaze tradiciju pod izgovorom da je ona prevaziđena i da oni stvaraju nešto potpuno novo. Iz tog razloga više cenim metodičan i slojevit pristup u umetničkom stvaranju, a to je poštovanje tradicionalnog pristupa uz dodavanje subjektivnog doživljaja života i svakodnevnih inspiracija koje nas okružuju i koje nas podstiču da stvaramo i tako nađemo lični izraz i pečat u životu koji živimo."

Povezane vesti - INTERVJU MILAN NENADIĆ: Kako u debelo uvo zabosti pesničku reč

Počeli ste od tehnički i tehnološki klasičnog crtačkog i grafičkog postupka, da biste stigli do jedne atmosfere kojom pleni slikarstvo Voje Stanića ili grafika Emira Dragulja i njegovih sledbenika.

"Da, na početku studija grafike na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna počeo sam od klasičnog crtačkog i grafičkog postupka jer sam se u tome odmah pronašao, a nekoliko godina kasnije krenuo sam i da radim prva ulja na platnu. Imao sam tada na akademiji sjajne profesore koji su mi otkrivali proces izrade grafike, počev od crteža na grundiranoj metalnoj ploči, njenom ecovanju i štampanju tiraža sa te iste ploče. Tu su i nezaobilazne male tajne velikih majstora grafike u smislu kako da se izvedu neki filigrantski efekti u grafici da bi se osetila magija dok posmatramo štampani otisak u rukama."

Ritmovima svetlog i tamnog, takođe i majstorskim korišćenjem valera, gradite nostalgijom protkane atmosfere i nadasve ikonografski repertoar.

"Da bi slika svojom vizuelnošću dotakla srce posmatrača i uspostavila dobru komunikaciju s njim, potrebno je mnogo slojeva na njoj koji treba da svojom simbiozom stvore harmoniju. Ideja, inspiracija i poruka slike je osnovni sloj, a crtež tu poruku prenosi u vidljiv sloj. Crtež se koloriše, a izbor palete boja omogućava da osetimo toplotu ili hladnoću, smirenost ili dramatiku, kao i da doživimo utisak svetlo- tamnog na slici. Zato ponekad tvrdim da je umetnost prava nauka ili alhemija jer treba od svih sastojaka koji su joj na raspolaganju da stvori magiju tog subjektivnog osećaja koji umetnik želi da prenese na svoj rad."

Kažu za Vas da ste ostrašćeni radnik, potpuno predat poslu i pozivu.

"Potpuno sam posvećen umetnosti jer sam se pronašao u startu u tome što radim. Drago mi je što opstajem dugo u tome, jedino mi nije lako da uvek nađem slobodno vreme za kreativan rad kada poželim da slikam, jer su tu obaveze prema porodici kao i rad u struci pa ponekad treba biti pravi majstor u preraspodeli vremena za sve."

Povezane vesti - INTERVJU NEVEN MILAKOVIĆ: E, sad ću da vam skuvam pjesmu!

Privlače Vas izazovi materije koja nije lako podatna, koja se opire i zahteva više angažovanja i truda, u svakom pogledu, naročito tehničkom i tehnološkom. 

"Nikad me nisu privlačili brzi i jednostavni izazovi. Svi mi umetnici smo različiti, ali bar smo okrenuti istom cilju. Neko voli brz izraz a meni je nekako bliži pristup tihe vode koja roni breg. Na primer, u grafici metal se opire svojom čvrstinom, a ja ga savladavam korak po korak počev od linearnog crteža koji pažljivo graviram na metalnoj ploči. Potom ploču ecujem u kiselini da bih dobio dubinu u tim izgraviranim linijama, kako bi one primale štamparske boje. Preko tog osnovnog bakropisa radim i druge tehnike duboke štampe (akvatintu, mecotintu, suvu iglu) da bih dobio taj filigrantski sklop tehnika koji će zadovoljiti moj osećaj kako treba da izgleda konačni otisak nove grafike pre štampanja tiraža. A štampanje tiraža je već rutina jer su svi otisci isti prema ploči sa koje se otiskuju."

Majstor ste male grafičke forme i za kratko vreme izgradili ste i razvili prepoznatljiv grafički rukopis.

"Da bih kao student grafike u početku brže i lakše savladao razne tehnike duboke štampe kao i njene finese, grafiku sam u početku radio na malom formatu. Ti eksperimenti su doveli do toga da rano usavršim sopstveni likovni izraz. Mali format za mene nema nikakvih ograničenja u odnosu na veličinu. U njemu se može prikazati i makro i mikro svet a opet staje na dlan ruke. Zato se uvek rado vraćam malom formatu iako ponekad radim velike grafike."

Vaša grafika u sprezi je sa jednom gotovo detinjom začuđenošću pred svetom, sentimentom koji podrazumeva iskrenost i spontanost doživljaja. 

"Život je najveća inspiracija svakog umetnika i ono što vidimo to nas inspiriše da te utiske u sebi preobratimo i od toga stvorimo nešto novo što je zapravo naša reakcija na inspiraciju. Tako i nastaju moja dela jer se ne trudim da slepo kopiram ono što je vidljivo već stvaram više u domenu metafizike i fantastike. Dosta inspiracija sam pokupio u ranoj mladosti kada sam leta provodio u vikendici na moru i tamo sam puno crtao. Odatle i moja fascinacija morem, brodovima, školjkama, ribama, mediteranskim rastinjem... Kasnije sam mnogo putovao po svetu pa su dolazile i novije inspiracije."

Povezane vesti - PRINC ARAPSKE PRIČE

Da li odlazite na izložbe kolega i kako doživljavate situaciju u savremenom srpskom slikarstvu?

"Kada god imam slobodnog vremena, volim da odem na izložbe dragih kolega i uživam u njihovom stvaralaštvu. Bez obzira na lošu materijalnu situaciju koja je uvek pratila kulturu u Srbiji i koja je tek sada u ekspanziji, naročito posle ove pandemije korone, uvek će biti pojedinaca koji i dalje stvaraju remek-dela na radost publike koja ih prati. Ima puno novih mladih umetnika koji su počeli da stasavaju u velika imena i u ovim teškim vremenima potrebna im je mnogo veća podrška i pomoć države. Danas se više stvara iz nekog ličnog inata da bi se očuvao duh i nit kreativnog stvaralaštva uprkos teškim okolnostima. Nešto poput Don Kihota koji juriša na vetrenjače. Kultura je zaista preživela veliku golgotu posle ove pandemije. Mnoge galerije su zatvorene a puno izložbi i kulturnih manifestacija je otkazano, tako da će biti zaista potrebno neko vreme da se ponovo uspostavi funkcionisanje kulture u Srbiji u novonastaloj situaciji."

Šta se sprema novo u majstorskom ateljeu Budimira Dimitrijevića? 

"Pored nekih porudžbina koje trenutno realizujem, preokupiran sam i samostalnom izložbom koju pripremam za sledeću godinu, na moj rođendan. Ona će biti jubilarnog i retrospektivnog karaktera jer će zaokružiti mojih 50 godina života i 25 godina umetničkog stvaralaštva posle akademije.

Na toj izložbi ću izlagati novije slike koje radim u mom ateljeu, tako da se u mom radnom prostoru malo-pomalo"stvara obris nove samostalne izložbe."