INTERVJU DUŠAN B. MARKOVIĆ: Umetnik i tajne grada

INTERVJU DUŠAN B. MARKOVIĆ: Umetnik i tajne grada


Dvadeset i jedna pozicija, po jedan gram po poziciji i eto nama umetničke duše Beograda koju su nam tako često uzimali a mi vraćali – kaže Dušan B. Marković, vajar i profesor, dugogodišnji dekan Fakulteta za dizajn, istraživač tajni grada i ušća, drugačiji, različit i svoj. Od njega nećete čuti običnu priču. Priča i vodi sagovornika kroz lavirint samo njemu znanih inspiracija.

Pripadate Beogradu, njegovim tajnama i suštinama.

„Novi grad se diže iz priobalja. Milenijumski nanosi istorije koje su donosile dve reke i civilizacije u nastajanju, u trajanju. Ostavljaju svoje znakove, umetnost, tragove – slojevi budu otkriveni, proučavani, smešteni u muzeje. Istorija lokaliteta. Svaki sloj vremena ima svoj dominantni znak. Obeležje novo, obeležje koje će u sebi sažeti sve znane i neznane znakove umetničkog obeležja. Važan je čuvar zemlje, vode, neba i njegovo bronzano telo. Nosi na sebi svu pojavnost milenijumskih slojeva, naslaga istorije koje su nataložile dve reke, drevni narod. Svi koji su došli, prošli, ostavili, odneli svoje umeće, veštinu, postojanje opstanka na tako važnom mestu. Tački, raskrsnici. Ušću, susretu zadnjeg grebena u nizu i ravnice nekad davnog mora koje je iscurilo čak do okeana i ostavilo reku, danas zvanu Sava, čiji mostovi spajaju greben i s druge strane ravnicu.“

Reke i njihovo ušće su Vaša inspiracija.

„Nivo vode (vodostaj za Beograd) ima veliki značaj. Uticaj visokog, normalnog i niskog vodostaja Save i Dunava bitno utiče na funkcionisanje života priobalja Beograda. Zato skulpture o vodostaju, tri skulpture koje za temu imaju nivo vode, tri su pomoćnika velikog čuvara. Bronza kao materijal ih čini večnim.“

Povezane vestiINTERVJU IVANA FLEGAR: Delo ima moć samolečenja

Kako publika doživljava Vaša dela?

„Momak koji je već video instalaciju vodi devojku u šoping mol. Obilaze radnje. Krpice, štiklice. Ona nosi par kesa, umorna. Drži je za ruku i kaže: ’Vodim te na rajsko ostrvo’. Dovodi je do instalacije, priča detalje: ostrvo, plaža, čamac, palma, ptica, talasi, čudno voće. Tu je i luks hotel, a na velikom zidu plava kiša. Ona sluša, sve je to sa umetnošću. ’Ok, ali, brate, ako hoćeš da vidiš preplanulu guzu, vodi me na Maldive.”

Sve je izazov, čak i novobeogradska piramida?

„Ako dođeš na Novi Beograd, ambijent kod orobljene piramide, videćeš novu instalaciju! Napravio onaj umetnik što se potpisuje sa DMB, kao neka banka, firma. Znaš već te fore. Piramida malo više izdužena, stranice joj se otvaraju na sve četiri strane sveta. Širi se kao NATO. Egipat je apsolutna mera civilizacije umetnosti. Svetski muzeji puni. Odneli sa početkom osvajanja Napoleon, Englezi, Nemci, Ameri, a ostalo nešto. I za Kairo ima. Veliki navigator i neki znaci, zapis na zidu. Napravio čovek, nema zezanja…

Dusan Markovic 8

Sledeće nedelje idemo na sladoled od pistaća kod zelene piramide. Kako sad zelena? Videćeš, zelena, male promene, novi znakovi, savremeno. Umetnik razvija ideju, priču i stalno broji do tri. Cool, mega cool.“

Boje se nadgornjavaju, raspravljaju o veličini.

„Zamisli, i plava i zelena i crvena i oranž raspravljaju o veličini. Koja je veća po uticaju, rasprostranjenosti, značaju, intenzitetu, talasnoj dužini. Koja do zemlje brže stiže iz kosmosa, sa sunca, čija je zastava ubojitija ideja. Koja je prestižnija, pravednija, koja donosi i uzima slobodu i još je svaka sebi izabrala, dizajnirala znak da pojača svoju suštinu. Meni lepo stoji bež a tebi mala crna, ipak, neka bude crvena, uostalom, i papa nosi crvene cipele.“

Genetika na koju se pozivate ima veliki uticaj na umetnikovu stvarnost.

„Porodično stablo, poreklo, genetsko nasleđe. Nomadi od pašnjaka do vode, što imaju ono malo krzna, hrane za par dana. Životinje, puno dece, traže mesto koje će ih prehraniti da puste korene. Svoje i seme, ko zna odakle skupljeno, kretanjem, nečijom mudrošću, čuvaju od vremenskih iskušenja, neprijatelja, seoba. Dolaze do ušća dve reke nepremostive za njihovo vreme. Ostaju tu sa namerom da puste koren i s vremenom koje nema meru osim dana i noći. Zasnuju ono što mi danas zovemo postojbinom, poreklom predaka, državom naroda, nacijom, rodom, rodoslovom!

Povezane vestiINTERVJU MILOŠ ŠOBAJIĆ: Konceptualizam kao NATO art

Možda nisu došli. Tu su da od postanka žučno raspravljaju na tako nam voljenim društvenim mrežama. Znalci, amateri, profiteri istorije! Umetnik jednostavno uobliči, stavi u odnos, postavi u prostor delo, da mu ime i bez galame vrati u tišinu ateljea. Pusti omiljenu Verdijevu operu. Moć sudbine, onda okreči prostor u belo. Daje ideji na čekanju sve vreme ovog znanog nam sveta, digitalno merenom.“

Kako doživljavate savremeni svet?

„Vidi, ovo-ono, hoću-neću, mirisi, muzika, vreva ljuta. Spreman telefon za selfi sa napućenim usnama i ’armanijem’ u pozadini. Nasred komunikacije ukrštenih želja, izdvojeni prostor omeđen i ispunjen umetničkim sadržajem. U, j…, šta je ovo. Moram da pročitam, da se informišem. Lepo upakovane želje, instalacija, ambijentalna celina. Autor DBM, lepeza, češalj, šnalice. Ludo mesto za selfi. Fotka. Šalje, kuca poruke, čeka reakciju. Stiže poruka – sestro, fotkaj još, izaberi detalj, onaj sa špicevima, redizajniraj. Biće to sjajna tetovaža za one dve rupice na tvojim krstima. Aproprijacija. Aproprijacija traži razjašnjenje. Stiže poruka, prisvajanje. To je in.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar