INTERVJU MILOŠ AVRAMOVIĆ: Metar asfalta košta metar mesa

INTERVJU MILOŠ AVRAMOVIĆ: Metar asfalta košta metar mesa


“Južni vetar” je u Srbiji u bioskopima pogledalo više od milion ljudi i tu nije ništa sporno. Publika ga je očigledno prihvatila. Deo javnosti ga je dočekao kao još jedan filmski projekat koji revitalizuje i evocira vrednosti iz devedesetih.

Ipak, jasno je da je ovo jedan tipičan žanrovski krimi film sa univerzalnom pričom i temom koja je svuda aktuelna. Samo je ispričana na srpskom jeziku, a mogla je i na bilo kom drugom.

O ovom ostvarenju razgovaramo sa rediteljem i koscenaristom filma Milošem Avramovićem, koji i pored filma i serije “Južni vetar”, kao režiser potpisuje i “Krojačevu tajnu”, kao i produkciju “Senki nad Balkanom”, “Čizmaše”, seriju “Folk” i mnoge druge.

Kada pogledate film “Južni vetar”, nekako se stiče utisak da nakon dužeg vremena gledalac pred sobom ima jedan pravi krimi film, koji nisu česta pojava u našoj kinematografiji. Odakle Vam ideja da napravite takav film i zašto baš da bude u tom žanru?

“Generalno, volim žanr filmove. U vreme kada sam odrastao i formirao se, gledao sam te filmove, bez obzira na to da li su bili krimi, trileri, špijunski filmovi, politički trileri. Nije da ne volim ni arthaus filmove, ali uvek mi je bila želja da napravim jedan kvalitetan krimi film. Bio sam klinac devedesetih godina i pripadam toj generaciji koja je osetila atmosferu i verovatno je i delić te atmosfere unet i u “Južni vetar”, ali ne prihvatam pokušaj lokalizacije ovog filma. Kao on je film o devedesetim, o kriminalu u Srbiji, pravljen je za gledaoce sa ovog podneblja, samo ga oni mogu razumeti… Mi smo napravili jedan univerzalan film koji može da se konzumira bilo gde, jer je tema takva i on je potpuno u okviru žanra.”

Miloš Avramović

Čini mi se, dosta subjektivno doduše, da je scenario jača strana ovog ostvarenja. Kako je nastao?

“Scenario je napisan pre desetak godina i prvobitno se zvao “Metar asfalta”. Petar Mihajlović i ja smo radili na scenariju, ali nismo uspevali da snimimo film za sve to vreme, a nije da nismo pokušavali. Kada god bismo konkurisali za neka sredstva za film, uvek bi u tim komisijama sedeo neko ko bi rekao “šta će nam ovo”, “ovo su devedesete”… i nismo uspeli da dobijemo finansijska sredstva da snimimo film. Razumem i to. U prethodnim godinama bilo je mnogo klanova u tom svetu i ako nisi deo klana, nisi imao mnogo šanse.”

Šta je uticalo najviše na Vas da “Južni vetar” izgleda tako kako izgleda. Produkcijski ne može da se kaže da zaostaje za italijanskom serijom “Gomora”, čak su na neki način i slične, jer u potpunosti i bez ostatka pričaju priču o podzemlju Beograda i Napulja, svaka na svoj način, ali verno?

“Kada sam video seriju “Gomora”, prvo šta sam pomislio jeste da produkcijski mi ovo možemo da proizvedemo. Taj kvalitet, to može da se snimi kod nas. Svakako da je ona imala uticaja na mene, jer ja konzumiram te sadržaje i ne samo “Gomora” nego i, na primer, američka serija “Wire”, jer i one su kao i “Južni vetar” univerzalne. Kriminal je kriminal svuda. I u njima ima korumpiranih policajaca, kriminalaca koji se malo bave kriminalom, drogom, kolima, malo zidaju zgrade, malo petljaju sa korupcijom i državnim činovnicima… Ipak, najveći uticaj je napravio taj talas u centralnoj Evropi novih mladih reditelja koji rade kvalitetne krimi filmove i serije. Ne računam tu Englesku i BBS i njihovu produkciju, koje su zaista izvanredne.”

Povezane vesti – INTERVJU GORAN PASKALJEVIĆ: Ovo je vreme zaborava

Estetika serije je takođe izuzetno originalna i u potpunosti oslikava duh srpskog podzemlja.

“Trudili smo se da sve bude originalno i da se nijednog momenta u našoj seriji i na filmu ne oseti bilo kakav pokušaj poistovećivanja sa stranim projektima. Ta artificijelnost se odmah uoči. Mi smo pokušali da kroz likove koje smo izgradili dočaramo i temperament i atmosferu, autentičan govor, zaplet, sve to je jako životno i mislim da se to i vidi i da to publika i prepoznaje. Često mi ljudi kažu da im izgleda kao da su sedeli sa tim likovima negde u kafiću, u kafani, i da su im stvarni. To je i bio cilj.”

Mnogi prepoznaju neke stvarne ljude u likovima iz “Južnog vetra”?

“Moram da kažem da su svi likovi apsolutno fikcija. Dok smo pisali scenario, razgovarali smo sa mnogim ljudima i priče su protkane kroz njih, ali ne postoje konkretni uzori imenom i prezimenom za njih. Ne treba zaboraviti ni fenomenalnu glumačku ekipu koja im je udahnula život i koja je zaista neverovatna. Taj kvalitet je zaista veliki. Glumačke legende koje su glumile poput Bogdana Diklića, Mikija Manojlovića, Dragana Bjelogrlića, pokojnog Nebojše Glogovca su zaista podigle lestvicu tako da ko god se sada pojavi u bilo kakvoj roli daje svoj maksimum.”

Miloš Avramović

Otkuda izvor za takve likove?

“Život, kafana, novine, vesti, priče iz kraja, ljudi koje poznaješ, koji su ti prolazili kroz život, kao što sam rekao, ja sam odrastao devedesetih godina na Mirijevu. Dosta toga sam tamo mogao da vidim i da čujem i da osetim. Nisu to samo priče, već i neke impresije koje čuješ od ljudi. Tako nam je, na primer, jedan iz tog sveta pričao kako kada ukradu kola ne gledaju to samo kroz materijalnu vrednost, već da tu ima i nečega infantilnog. Uzbuđenja, dok kradu nešto što inače ne bi mogli da imaju, neki predmet želje. Ili drugi, koji je takođe imao probleme sa zakonom i koji nam je pričao kako je došla policija da ga hapsi, a on kaže ležim ispod kreveta i poslednja stvar koju vidim je “pjađoti” cipela koja mi ide u glavu.”

I onda u jednoj sceni, korumpirani policajac koji se bavi suzbijanjem narkotika, u rukama gladi svoj omiljeni i neizbežni deo autfita, upravo “pjađoti” cipelu?

“Pa tako nekako…”

Negde ste izjavili da je ovaj film posveta Vašoj generaciji, mladima koji su, nažalost, mladi i otišli sa ovog sveta.

“Do svoje osamnaeste godine bio sam na mnogo sahrana. Mnogo više nego što bi to trebalo. Previše je mladih ljudi stradalo u to vreme. Samoubistva, droga, depresija, kriminal… Bio je to jedan užasan period, a nisu to bili loši i zli ljudi. Uglavnom obična deca. Sve ih je skrhala ta težina.”

Otkuda ime za “Južni vetar”, da li to ima neke veze sa turbo folkom i onim čuvenim orkestrom?

“Nema veze sa tim. Kao što sam već rekao, prvobitno je film trebalo da se zove “Metar asfalta”. Pa čak smo i u jednoj sceni u seriji kada crnogorski mafijaš Vajo kaže italijanskom kolegi “ovde ti metar asfalta košta metar mesa…” na taj način dali sebi malo oduška, a ime “Južni vetar” je trebalo da podseti na nazive tih policijskih akcija. Kada ga posmatraš iz ove perspektive, on izgleda kao višeslojan, kao južni vetar, pa asocijacija na turbo folk, kriminal, šverc droge sa juga… a zapravo čini mi se da smo negde pročitali da se neka akcija zvala “Južno voće”. Zanimljivo je odakle nazivi za te akcije. Ko im daje imena? Verovatno na nekim kolegijumima, ali nekada umeju da budu i kreativna i zanimljiva.”

Miloš Avramović

Film je jako dobro prošao kod naše publike i uopšte kod publike u regionu. Čini se da i serija ima sličnu sudbinu. Sa druge strane, neki projekti iz zemalja u regionu “Uspeh” i “Novine”, a sada i “Senke nad Balkanom” našle su prolaz i na velike platforme poput HBO, Netflix i Amazona. Da li ste imali neku ponudu?

“Da, imali smo ponude i od HBO Europe. Oni su bili zainteresovani i da kupe film i da ga plasiraju i u određenim regijama, ali, nažalost, mi smo već prava na emitovanje u tim regijama prodali, tako da nismo napravili dogovor. Sa Netflixom su nam ljudi koji se bave akvizicijama savetovali da je pametnije da im ponudimo ekskluzivni materijal, odnosno kada budemo imali drugi deo filma, jer će onda biti lakše i da se napravi dogovor, a i da se oni uključe u reklamiranje proizvoda. Serije koje ste pomenuli nisu baš najbolje prošle iz razloga što Netflix nije imao interes da ih reklamira. Pa samim tim nisu imale ni veliku gledanost. A mi da dajemo seriju tek da bismo bili na nekoj platformi nismo hteli. Mislim da imamo kvalitet produkcijski. Da smo rame uz rame sa evropskim projektima. Još uvek kaskamo za američkom produkcijom koju možete videti na ovim platformama. Inače film se emituje na ruskoj platformi Start.ru koja je neka verzija njihovog Netflixa i najgledaniji je od filmova koji dolaze sa stranog tržišta.”

Povezane vesti – INTERVJU DR VJERA MUJOVIĆ: Otvorimo prozore u svet

Ima tu malo i zasluge Miloša Bikovića.

“Da, on je zaista popularan u Rusiji. Iza njega je zavidno iskustvo. Ne znam da li ste znali da je film koji je on snimio “Sluga” najgledaniji u istoriji ruskog filma, bar od kada se meri gledanost. Taj film je pogledalo više od 12 miliona ljudi u Rusiji sa plaćenim ulaznicama. Miloš je u Rusiji bar podjednako zvezda kao što je i ovde, ako ne i veća. A mislim da je svojom ulogom u “Južnom vetru” stekao poštovanje i ljudi koji nisu mogli da ga zamisle u tumačenju jednog takvog lika.”

Da li će internet platforme uništiti bioskop?

“Mislim da neće. Ne vidi se taj trend. Evo vam primer filma “Džoker” koji je jedan dobar arthaus film. Više je festivalski film nego blokbaster. Zarada koju je napravio je enormna u odnosu na uložena sredstva. Jednostavno kada je nešto dobro, ono nađe svoj put. A bioskopsko iskustvo ima svoju draž i izgleda da to internet platforme ne mogu tek tako da mu oduzmu.”

Miloš Avramović

U zadnje vreme kod nas je prisutna hiperprodukcija igranog serijskog programa. Šta mislite o tome?

“Ne mogu da kažem ništa loše. Mada ovaj fenomen ima i svojih dobrih i loših strana, ali verujem da će vreme sve pokazati. Hiperprodukcija je bila podstaknuta pre svega rivalstvom dva vodeća kablovska operatera Telekoma i SBB-a. Prvo je SBB u pokušaju da bude konkurentniji od Telekoma preoteo neke serije sa RTS-a poput “Senki nad Balkanom”, “Ubice moga oca”, onda je Telekom počeo da snima svoje serije, a onda su svi počeli da snimaju serije i da ih nude Telekomu i SBB-u. Ipak, nije to loše. To je u neku ruku i zdrava konkurencija.”

Znači, prošle su godine stagnacije i tavorenja?

“Vreme će to pokazati. Sada ima toliko posla za nas u ovom esnafu da je to nenormalno i iskreno ja se radujem i presrećan sam zbog toga. Ranije si morao da moljakaš da nešto radiš, a sada ljudi imaju toliko posla da je jako teško sastaviti ekipu za snimanje. Ne samo glumci, nego i snimatelji, tehničko osoblje, svi, a usput su i honorari porasli. Pojavile su se strane produkcije koje ovde zbog državnih podsticaja sve više dolaze da snimaju i to ne samo filmove, nego mnogo češće reklame. Stvorilo je to i neke nove ljude i neke nove kvalitete. Ne mogu da kažem da je to loše. Čini mi se da se sada snima više nego ikada, više nego i u Brozovo vreme.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar