Scena
21.12.2023. 23:15
Srećko Milovanović

Intervju

Roman o variola veri zasnovan na realnim i proverenim činjenicama

Roman, knjiga
Izvor: Shutterstock

Prošle godine navršilo se tačno pola veka od pojave variole vere u tadašnjoj Jugoslaviji koja je za relativno kratko vreme uspela da se uspešno izbori sa tom pošasti.

Prethodne tri godine svedoci smo “nove kovid realnosti”, kao i mogućnosti pojave sve opasnijih i smrtonosnijih virusa. Predrag Petrović romanom “Vera” literarno oslikava vreme od pre 51 godine kada su velike boginje harale Beogradom i Jugoslavijom. Dragoceni savetnik tokom pisanja bio mu je otac, čuveni srpski epidemiolog dr Radmilo Petrović koji je bio svedok epidemije iz 1972. godine. O novom romanu, sličnostima i razlikama između epidemija variole i korone, kao i o odnosu čoveka prema bolestima u intervjuu za nedeljnik “Ekspres” govori književnik Predrag Petrović.

1
Izvor: Privatna arhiva

Zašto baš “Variola vera” kao tema novog romana?

“Tema romana je, u stvari, vera u svakom smislu te reči. Vera u sebe, u druge, u ljubav. Vera u boga. Religija. Poverenje. Upravo višeznačnost ove reči mi je omogućila da variolu veru dodam kao još jednu ’veru’ o kojoj valja pisati. Epidemija variole iz 1972. godine se tako učinila kao dobra scenska podloga na kojoj su pojedine ljudske osobine izraženije nego inače. U središtu takvog sveta nalazi se jedan lekar na vrhuncu životne snage koji u interakciji sa okolinom u specifičnim uslovima proživljava razne situacije, od običnih životnih do vrlo oštrih izazova.”

Koliko je kovid pandemija doprinela nastanku ovakvog romana?

“Iako je ideja za takav roman znatno starija, kovid pandemija je nesumnjivo inicirala njegovu realizaciju. Tada su nastali vanredni uslovi života koji su doneli strah od nove i nepoznate bolesti koja je nosila i smrtne slučajeve, rigorozne mere zatvaranja i ograničavanje kretanja, obustavljanje rada ili ne uvek najsrećniji prelazak na rad od kuće. Jedan od efekata tih promena bila je pojava ’viška vremena’, koje su mnogi popunjavali smišljajući nove aktivnosti. Već prvih dana pandemije mogla je da se oseti specifična atmosfera u društvu, na ivici psihoze. Takav opšti osećaj činio se kao idealna prilika za početak pisanja. U medijima su takođe bila prisutna i poređenja epidemije kovida i variole, što me je dodatno inspirisalo. Mada u to vreme niko nije mogao da zna kako će se okončati novonastala vanredna situacija, želeo sam da takvim romanom ukažem na specifičnosti života u krizi i puteve prevazilaženja novonastalih ličnih problema svakoga od nas.”

Kako ste sakupljali građu i informacije iz vremena od pre pola veka?

“Kao okosnica za roman poslužio je feljton epidemiologa, doktora Radmila Petrovića iz 2017. godine, objavljen u 12 nastavaka u ’Novostima’, u kojem se opisuje tok epidemije variole prožet ličnim utiscima. Koristeći već pomenuti ’višak vremena’, skupljao sam informacije dostupne na internetu, sadržane uglavnom u novinskim člancima. Nažalost, onlajn pristup dnevnim listovima tog vremena nije bio moguć, a sigurno bi bilo sjajnog materijala za više usputnih priča koje dodatno dočaravaju to vreme. Veoma važan izvor informacija bila je i publikacija stručnih radova o varioli, prezentovanih na tematskom simpozijumu održanom u Primoštenu iste godine. Ipak, najdraži mi je izvor bio sam doktor Petrović i njegove lične priče iz sećanja i beleški koje je vodio kao aktivni učesnik u suzbijanju variole. Zbog toga, veći deo romana smešta njegov alter ego u romanu, doktora Mileta, u prvi plan. Nije tajna, taj epidemiolog je bio moj otac, kome sam i posvetio roman. Nažalost, nije doživeo da ’Veru’ vidi u koricama, ali je za života znao da se takav roman priprema i piše. Naravno, imao je prilike da čuje dosta odlomaka iz romana i bio je prilično zadovoljan oslikanim događajima i atmosferom.”

Zbog čega je tadašnji državni vrh u početku krio pojavu epidemije variole u Jugoslaviji?

“Državni vrh se uglavnom nije bavio epidemijom variole. Vođstvo je bilo prepušteno Saveznom stručnom štabu koji je donosio odluke već prema informacijama sa terena i mogućnostima državnih organa, uključujući vojsku i odnose sa drugim zemljama. To je ujedno i jedna od tajni uspeha u suzbijanju variole. Međutim, kraj epidemije bio je malo ’obojen’ jer je tako odgovaralo prilikama u zemlji. Prikrivanje informacija je ipak bilo u samom početku epidemije, ali s ciljem da se pre svega situacija drži pod kontrolom i da se ne izaziva panika u stanovništvu koja bi sigurno bila veoma kontraproduktivna. Podsetiću na činjenicu da je od svih bolesti upravo variola odnela najviše ljudskih života u istoriji čovečanstva, i to oko pola milijarde ljudi, kao i da je smrtnost bila oko 30‒60 posto, tako da se sa ovom bolešću mora postupati krajnje odgovorno.”

Koliko je kultni film Gorana Markovića “Variola vera” bio Vama inspiracija za nastanak romana “Vera”?

“Nimalo. Naprotiv, bio je kontrainspiracija jer film uopšte ne oslikava događaje iz epidemije, već više deluje kao lični stav autora, kao Kamijeva ’Kuga’ ili Pekićevo ’Besnilo’. Ne kažem da je zato film loš, naprotiv, ali on nosi svoju poruku. Ljudi su skloni da neprimereno ponašanje medicinskog osoblja iz filma nepravedno povezuju sa stvarnim događajima. ’Vera’ nudi viđenje tih događaja na realnim i proverivim činjenicama iz epidemije, ne hvaleći heroje i ne pominjući kukavice.”

Kako se, prema Vašem mišljenju, država te 1972. godine borila protiv variole, a kako protiv korone gotovo pet decenija kasnije?

“Odgovor na to pitanje daće drugi deo romana ’Vera’ koji je napisan i čeka svoj trenutak objavljivanja, planiran za sledeću godinu.”

U Vašem romanu prepliću se i horor i ljubav. Da li to definitivno Eros i Tanatos ne mogu jedno bez drugoga?

“Mogu. Iako su delovi iste priče, oni imaju svoje zasebne resore. Veliki su, znaju šta rade. Šalu na stranu, ’Vera’ se bavi ovim temama u različitim slučajevima, bez međusobnih dodirnih tačaka. Horor je prisutan u scenama sa obolelima u poodmaklom stadijumu najteže obolelih, u ulasku u ono malo svesti što im je ostalo, pa čak i u autobusu koji je oslikan na koricama knjige. Simbolika tog autobusa uobličava i zaokružuje horor stranu romana jednom imaginarnom pričom koja povezuje sve žrtve. S druge strane, ljubav je prisutna kao tema u dve i po ljubavne priče koje prožimaju roman. Jednu priču ima naš glavni junak i kroz nju se vidi još jedno tumačenje naslova romana u vidu ženskog imena. Mada delimično uključuju ponekog aktera u više potpriča, ljubavni događaji se odvijaju nezavisno jedan od drugog.”

Romanom “Vera” u konkurenciji ste za ovogodišnju NIN-ovu nagradu. Šta Vama nagrade lično znače?

“Svi mi volimo da budemo zapaženi i priznati, zar ne? Da se ne lažemo, to ume da prija. Znatan broj ljudi želi da otkrije koliko može da postigne svojim radom pa želim da spoznam domete ’Vere’. Bez velikih zamisli nema postizanja velikih ciljeva. Za sebe volim da mislim da sam favorit iz senke (smeh). Realno gledano, na konkurisanje za NIN-ovu nagradu gledam kao na sopstvenu afirmaciju kao autora. To mi je ujedno i glavna nagrada. Dobro, ako padne poneka parica, znaću šta da radim s tim.”

Kako vidite srpsku književnost danas?

Moram da priznam da je ne pratim baš pomno, tako da to viđenje možda i nije reprezentativno. Više čitam neafirmisane i manje poznate autore jer sa poznatima znamo na čemu smo. U suštini, ima dobrih autora i angažovanih tema, i mislim da sa te strane nema problema.”

Vaš kredo je “Pišem, dakle postojim”. Koliko književnost i umetnost danas znače u vremenu ratova i pomerenih vrednosti u svetu?

“Umetnost bi trebalo da održi zdrav duh ljudi. Jako me ljuti zloupotreba umetnosti u političke svrhe. U muzici to provejava od sedamdesetih. Neki izvođači čak grade karijere na takvom pristupu i to smatram manipulacijom umetnošću. Neke umetnosti imaju sklonosti da malo zastrane, da se kreativna strana minimalizuje ili prepusti mašinama. To vidimo u muzici, ali sve više i u filmu i digitalnoj slici. Umetnost treba da bude uporište duhovnoj strani čoveka, da bude oslonac u teškim vremenima.”

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

U Srbiji zvanično 22 inovativna leka za najteže bolesti
apoteka, lekovi

Direktorka RFZO

06.12.2023. 10:07

U Srbiji zvanično 22 inovativna leka za najteže bolesti

Na listi lekova Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje našli su se novi inovativni lekovi - čak 22 terapije, među kojima i 16 najsavremenijih lekova za lečenje velikog broja onkoloških oboljenja, izjavila je direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
23°C
20.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve